Мојковац

Мојковац
Мојковац;
	Центар Мојковца
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Мојковац
Становништво
— 2011.	3.590
Географске карактеристике
Координате	42° 57′ 37″ С; 19° 34′ 55″ И / 42.96037° С; 19.58183° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	894 m
	Мојковац Мојковац на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	84205
Позивни број	050
Регистарска ознака	MK
Веб-сајт	www.mojkovac.cg.yu

Мојковац је град и седиште истоимене општине у Црној Гори који се налази у долини ријеке Таре, у подножју планина Бјеласице и Сињајевине, а припада Брдима сјевероисточног дијела Црне Горе између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор.

Према попису из 2011. било је 3.590 становника.

Од Мојковца до Подгорице има 90 km, а до Београда 380 km. Мојковац је повезан са осталим местима Јадранском магистралом, жељезничком пругом Београд-Бар и регионалним путем за Жабљак-Пљевља. Овде се налази Железничка станица Мојковац. Надморска висина Мојковца је 820 m. Кроз Мојковац протиче ријека Тара, чији је кањон други по дубини у свету, а заштићен је код УНЕСКО-а.

Демографија

У насељу Мојковац живи 3046 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,1 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника




1948.	452
1953.	1.110
1961.	1.920
1971.	2.670
1981.	3.899
1991.	4.429	4.391
2003.	4.234	4.120
2011.		3.590

Етнички састав према попису из 2003.^[2]‍

Црногорци	2.221	53,90%
Срби	1.707	41,43%
Југословени	14	0,33%
Муслимани	13	0,31%
Македонци	4	0,09%
Бошњаци	4	0,09%
Словенци	2	0,04%
Хрвати	1	0,02%
Албанци	1	0,02%
непознато	8	0,19%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	9	5
80+	8	20
75—79	27	49
70—74	47	67
65—69	79	111
60—64	68	88
55—59	72	87
50—54	134	128
45—49	162	156
40—44	158	182
35—39	159	166
30—34	123	125
25—29	160	160
20—24	163	182
15—19	198	189
10—14	164	150
5—9	157	146
0—4	125	96
Просек :	125	28

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	134	488	626	793	1.237	1.535	1.225

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.215	203	205	197	309	182	81	28	6	1	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.567	602	894	48	20	3
Женски	1.715	523	892	230	68	2
УКУПНО	3.282	1.125	1.786	278	88	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	568	24	0	0	61
Женски	472	33	0	0	63
УКУПНО	1.040	57	0	0	124
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	20	18	52	27	77
Женски	7	3	89	51	9
УКУПНО	27	21	141	78	86
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	5	156	57	22
Женски	5	4	31	79	64
УКУПНО	10	9	187	136	86
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	34	0	0	10
Женски	25	0	0	9
УКУПНО	59	0	0	19

Историја

Мојковац је утемељен за вријеме владавине српског краља Уроша (1242—1276) у средишту жупе Брсково, која је била у саставу српске краљевине Рашке.

Познат је из тог периода српски сребрени новац који се ковао у Брскову, тако да ово мјесто постаје центар истоимене жупе, рударски и трговачки центар са караванском станицом између Котора и Новог Брда и конзулатом Дубровачке републике.

У дугој и богатој историји народ Потарја је пружао отпор освајачима који су настојали да поробе ову област. Дизао је буне и устанке и борио се против стране силе и свих оних који су насртали на његову слободу.

Простор општине Мојковац са лијеве обале ријеке Таре ослобођен је 1878. године после Берлинског конгреса, а простор са десне обале 1912. године током Првог балканског рата, послије вишевјековне владавине Отоманског царства. За Божић 1916. овде је вођена Мојковачка битка, гдје су брањена сјеверна врата Мојковца и Црне Горе, а тиме и повлачење српске војске у Првом светском рату. Сердар Јанко Вукотић се са својом војском одупро се вишеструко надмоћнијој војсци Аустроугарске.

Мост на Тари, оцењен као "један од најбољих у држави", предат је саобраћају 21. септембра 1934.^[4] У то време је, након дуге градње, завршен и пут према Бијелом Пољу.^[5]

У Другом светком рату 348 грађана Мојковца дало је своје животе за слободу, међу њима и 7 народних хероја. Спомен-обиљежја која подсјећају на славну прошлост овога краја се налазе у Мојковцу и у центрима мјесних заједница, образовних и културних институција (у центру града, непосредно код мостова на Тари, Гротуља спомен гробље, Мједено гувно, Градина на Брскову, на Бојној Њиви и др.).

Привреда

Мојковац има основну и средњу школу, центар за културу са салом која има 300 сједишта, библиотеку са читаоницом и простор за развој културног аматеризма. Центар организује филмски фестивал Мојковачка филмска јесен, Мојковачки сабор на Преображење и др.

Здравствена заштита се организује стационарно и амбулантно у Дому здравља и у центрима мјесних заједница. Мојковац има стадион и спортску дворану за такмичење у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и борилачким вјештинама. Планинари „Брскова“ су изградили планинарски дом на Бјеласици. Ријеком Таром се сплавари. Организован је лов и риболов.

Привредни субјекти су дрвна индустрија(Вукман Крушчић, фабрика коју је затворила власт ДПС-а) у примарној и финалној преради, металопрерада, производња кожне и текстилне конфекције.

Хотел „Палас“ има 80 лежаја(затворен за вријеме ДПС-а), мотел „Равњак“ у Бистрици има 18 лежајева. У области приватног предузетништва има око 200 регистрованих предузећа и самосталних радњи са 300 запослених. Укупно запослених има око 1.500 грађана, а на бироу за запошљавање евидентирано је 2.200 незапослених грађана. У области комуналне дјелатности постоји Јавна установа Градац која се бави водоснабдијевањем, чистоћом и локалним саобраћајем.

Развојни планови општине Мојковац базирају се на искоришћавању сопствених ресурса: пољопривреду – производњу здраве хране, шумарство – дрвопрерада и туризам са развојем постојећих капацитета, металопрераду, кожну и текстилну конфекцију. У области туризма валоризација постојећих капацитета кроз изградњу СКИ центра на сјеверозападној страни планине Бјеласице, за што постоје оптимални услови.

Култура

Манастир Светог Ђорђа у Добриловини, најзначајнији културно-историјски споменик, спомиње се у записима из 1592. године, удаљен је 25 km од Мојковца у правцу Жабљака. Постоје и други објекти материјалне и духовне културе из прошлости:

Црква светог Архангела Михајла у Штитарици,
Црква Благовијести у Пољима,
Црква свете Петке – Ружица на Сињавини,
Црква Тројана (посвећена Светој Тројици) у Прошћењу, мјесто Слатина, из 12. вијека, која је реконструисана и коју је епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије освештао на Тројичин дан 2004.
Изграђен је храм Христовог рождества у Мојковцу, за којег су темељи постављени 2000. г.

Градови побратими

Идрија, Словенија (1967)

Познати Мојковчани

Галерија

Српска православна црква Христовог рођења у Мојковцу
Црква и мурал са ликом Амфилохија Радовића
Споменик посвећен Мојковачкој бици
Ријека Тара у Мојковцу

Референце

^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
^ "Политика", 22. септ. 1934
^ "Време", 7. дец. 1934

Спољашње везе

[1] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[2] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[3] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[4] "Политика", 22. септ. 1934

[5] "Време", 7. дец. 1934

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	IdRef