Пређи на садржај

Орашац

Координате: 44° 19′ 26″ С; 20° 35′ 04″ И / 44.324° С; 20.5845° И / 44.324; 20.5845
С Википедије, слободне енциклопедије
Орашац
Споменик Карађорђу испред школе у Орашцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2022.1300
Географске карактеристике
Координате44° 19′ 26″ С; 20° 35′ 04″ И / 44.324° С; 20.5845° И / 44.324; 20.5845
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина328 m
Орашац на карти Србије
Орашац
Орашац
Орашац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34308
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Орашац је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 1300 становника (према попису из 2011. било је 1484 становника).[1] Орашац је на магистралном путу Младеновац-Аранђеловац, удаљено 6 km од Аранђеловца где се одиграо један од најзначајних догађаја у историји српског народа – подизање Првог српског устанка.

Историја

[уреди | уреди извор]
Споменик Карађорђу

У овом месту је склопљен договор о кретању у одсудни бој против Турака у новембру 1803. године, а устанак је подигнут на Сретење (15. фебруар) 1804. године у Марићевића јарузи. У знак сећања на овај датум подигнут је меморијални комплекс – спомен-обележје у Марићевића јарузи, Црква светог Вазнесења Господњег, школа Први српски устанак, споменик вожду Карађорђу и музеј. Орашац је одлуком скупштине Србије из 1979. године категорисан у знаменито место и на тај начин сврстан у културно добро од значаја за Републику Србију

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Орашац живи 1164 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,4 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.234
1953. 2.182
1961. 2.024
1971. 1.742
1981. 1.635
1991. 1.461 1.437
2002. 1.462 1.516
2011. 1.484
2022. 1.300
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
1.450 99,17%
Црногорци
  
1 0,06%
Хрвати
  
1 0,06%
Украјинци
  
1 0,06%
Немци
  
1 0,06%
Југословени
  
1 0,06%
непознато
  
5 0,34%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]