Вујица Вулићевић — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је у селу [[Азања]] код [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]]. |
Рођен је у селу [[Азања]] код [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]]. Презиме Вулићевић је по Вујицином деда Вулићу који је имао брата Ђорђа од којег је род Ђорђевићи у [[Азања|Азањи]]. Браћа Вулић и Ђорђе су се доселили у [[Азаља|Азањи]] из околине [[Приштина|Приштине]]. Заједно са војводом [[Чолак Анта Симеоновић|Чолаком Антом Симеоновићем]] предводио је у [[мај|мају]] [[1809]]. [[Карађорђе|Карађорђеву]] офанзиву од [[Никшић|Никшића]] према [[Црна Гора|Црној Гори]]. За његовог сина Петра Вулићевића била је удата сестра [[кнегиња Љубица|кнегиње Љубице]], рођена [[Вукомановић]]. |
||
Његов брат био је војвода [[Ђуша Вулићевић]], после чијег убиства је Вујица дошао на место [[оборкнез]]а. |
Његов брат био је војвода [[Ђуша Вулићевић]], после чијег убиства је Вујица дошао на место [[оборкнез]]а. |
Верзија на датум 17. октобар 2014. у 10:50
Вујица Вулићевић | |
---|---|
Датотека:Vujica Vulićević.jpg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 1773. |
Место рођења | Азања, Османско царство |
Датум смрти | 11. март 1828. |
Место смрти | Грчац, Кнежевина Србија |
Војна каријера | |
Служба | Устаничка Србија |
Чин | кнез |
Учешће у ратовима | Први српски устанак |
Вујица Вулићевић (Азања, 1773 – Грчац, 11. март 1828[1]) је био кнез из времена Првог српског устанка, Карађорђев кум.
Биографија
Рођен је у селу Азања код Смедеревске Паланке. Презиме Вулићевић је по Вујицином деда Вулићу који је имао брата Ђорђа од којег је род Ђорђевићи у Азањи. Браћа Вулић и Ђорђе су се доселили у Азањи из околине Приштине. Заједно са војводом Чолаком Антом Симеоновићем предводио је у мају 1809. Карађорђеву офанзиву од Никшића према Црној Гори. За његовог сина Петра Вулићевића била је удата сестра кнегиње Љубице, рођена Вукомановић.
Његов брат био је војвода Ђуша Вулићевић, после чијег убиства је Вујица дошао на место оборкнеза.
Године 1817. у Радовањском лугу надомак Велике Плане помогао је убиство Карађорђа по наређењу Милоша Обреновића и тадашње владајуће структуре у Србији. Он је био Карађорђев кум, па је Карађорђе код њега одсео имајући поверење. У знак покајања подигао је цркву-брвнару Покајница. И данас има његових потомака.
Сахрањен је у манастиру Пиносава, Кусадак, у близини гроба Милоја Ђака.[2]