Хоаким Родригез — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Ред 105: Ред 105:
=== 2015 ===
=== 2015 ===


2015. годину, почео је на Тирено—Адриатику, где је завршио на 13 месту. Прву победу у сезони, остварио је на Туру Баскијске земље, где је на трећој етапи победио у спринту [[Наиро Кинтана|Наира Кинтану]] и [[Серхио Енао|Серхиа Енаа]] након спуста у Зумараги.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/joaquim-rodriguez-pips-sergio-henao-to-win-tour-of-the-basque-country-stage-three-165728|title=Joaquim Rodriguez pips Sergio Henao to win Tour of the Basque Country stage three|work=Cycling Weekly|publisher=IPC Media Sports & Leisure network|date=8. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|author=Stuart Clarke}}</ref> Наредног дана је поновио победу, на краљевској етапи, у Аратеу.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/vuelta-ciclista-al-pais-vasco-2015/stage-4/results|title=Pais Vasco: Rodriguez wins stage 4 in Arrate|work=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=9. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|author=Kirsten Frattini}}</ref> In the final time trial, Rodriguez finished second overall to overtake race leader [[Sergio Henao]] by 13 seconds to win the [[2015 Tour of the Basque Country|Tour of the Basque Country]].<ref>http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/joaquim-rodriguez-wins-tour-of-the-basque-country-166158</ref> На хронометру, на задњој етапи, освојио је друго место и освојио је Тур Баскијске земље.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/joaquim-rodriguez-wins-tour-of-the-basque-country-166158 |title=Joaquim Rodriguez wins Tour of the Basque Country |work=Cyclingweekly|publisher=|date=11. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|author=Stephen Puddicombe }}</ref> На Арденским класицима, освојио је четврто место на Флеш Валону<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/la-fleche-wallonne-2015/results|title=Valverde wins La Fleche Wallonne 2015|work=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=22. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.}}</ref> а затим је освојио треће место на Лијеж—Бастоњ—Лијежу, где је изгубио у спринту од [[Алехандро Валверде|Алехандра Валвердеа]] и [[Жулијан Алафилип|Жулијана Алафилипа]].<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/alejandro-valverde-wins-liege-bastogne-liege-2015-168251|title=Alejandro Valverde wins Liege-Bastogne-Liege 2015|work=Cycling Weekly|publisher=IPC Media Sports & Leisure network|date=26. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|author=Nigel Wynn}}</ref>
2015. годину, почео је на Тирено—Адриатику, где је завршио на 13 месту. Прву победу у сезони, остварио је на Туру Баскијске земље, где је на трећој етапи победио у спринту [[Наиро Кинтана|Наира Кинтану]] и [[Серхио Енао|Серхиа Енаа]] након спуста у Зумараги.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/joaquim-rodriguez-pips-sergio-henao-to-win-tour-of-the-basque-country-stage-three-165728|title=Joaquim Rodriguez pips Sergio Henao to win Tour of the Basque Country stage three|work=Cycling Weekly|publisher=IPC Media Sports & Leisure network|date=8. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|author=Stuart Clarke}}</ref> Наредног дана је поновио победу, на краљевској етапи, у Аратеу.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/vuelta-ciclista-al-pais-vasco-2015/stage-4/results|title=Pais Vasco: Rodriguez wins stage 4 in Arrate|work=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=9. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|author=Kirsten Frattini}}</ref> In the final time trial, Rodriguez finished second overall to overtake race leader [[Sergio Henao]] by 13 seconds to win the [[2015 Tour of the Basque Country|Tour of the Basque Country]].<ref>[http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/joaquim-rodriguez-wins-tour-of-the-basque-country-166158 Joaquim Rodriguez wins Tour of the Basque Country - Cycling Weekly<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> На хронометру, на задњој етапи, освојио је друго место и освојио је Тур Баскијске земље.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/joaquim-rodriguez-wins-tour-of-the-basque-country-166158 |title=Joaquim Rodriguez wins Tour of the Basque Country |work=Cyclingweekly|publisher=|date=11. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|author=Stephen Puddicombe }}</ref> На Арденским класицима, освојио је четврто место на Флеш Валону<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/la-fleche-wallonne-2015/results|title=Valverde wins La Fleche Wallonne 2015|work=Cyclingnews.com|publisher=Future plc|date=22. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.}}</ref> а затим је освојио треће место на Лијеж—Бастоњ—Лијежу, где је изгубио у спринту од [[Алехандро Валверде|Алехандра Валвердеа]] и [[Жулијан Алафилип|Жулијана Алафилипа]].<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/alejandro-valverde-wins-liege-bastogne-liege-2015-168251|title=Alejandro Valverde wins Liege-Bastogne-Liege 2015|work=Cycling Weekly|publisher=IPC Media Sports & Leisure network|date=26. април 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|author=Nigel Wynn}}</ref>


На Тур де Франсу, Родригез је освојио трећу етапу, која се завршавала на успону Мур де Хуј<ref>{{cite news|url=http://velonews.competitor.com/2015/07/race-report/rodriguez-wins-tour-stage-3-froome-takes-yellow-jersey_376690|title=Rodriguez wins Tour stage 3, Froome takes yellow jersey|work=VeloNews|publisher=Competitor Group, Inc.|date=6. јул 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|last=Powlison|first=Spencer}}</ref> Родригез је такође освојио и етапу 12, чији ј циљ био на успону Плато де бељ<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/tour-de-france/chris-froome-safe-in-tour-de-france-lead-as-joaquim-rodriguez-wins-stage-12-182894|title=Chris Froome safe in Tour de France lead as Joaquim Rodriguez wins stage 12|work=Cycling Weekly|publisher=Time Inc. UK|date=16. јул 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|last=Wynn|first=Nigel}}</ref>
На Тур де Франсу, Родригез је освојио трећу етапу, која се завршавала на успону Мур де Хуј<ref>{{cite news|url=http://velonews.competitor.com/2015/07/race-report/rodriguez-wins-tour-stage-3-froome-takes-yellow-jersey_376690|title=Rodriguez wins Tour stage 3, Froome takes yellow jersey|work=VeloNews|publisher=Competitor Group, Inc.|date=6. јул 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|last=Powlison|first=Spencer}}</ref> Родригез је такође освојио и етапу 12, чији ј циљ био на успону Плато де бељ<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/tour-de-france/chris-froome-safe-in-tour-de-france-lead-as-joaquim-rodriguez-wins-stage-12-182894|title=Chris Froome safe in Tour de France lead as Joaquim Rodriguez wins stage 12|work=Cycling Weekly|publisher=Time Inc. UK|date=16. јул 2015.|accessdate=26. новембар 2016.|last=Wynn|first=Nigel}}</ref>

Верзија на датум 8. април 2017. у 10:13

Хоаким Родригез
Родригез на Тур де Франсу 2015.
Лични подаци
Пуно имеХоаким Родригез Оливер
НадимакПурито
Датум рођења(1979-05-12)12. мај 1979. (44 год.) .
Место рођењаБарселона, Шпанија
Држављанство Шпанија
Висина1,69 m
Маса57 kg
Тимске информације
Тренутни тим
Каћуша
ДисциплинаДрумски
Тип возачаБрдаш
Професионална каријера
2001 — 2003
2004 — 2005
2006 — 2009
2010 — 2016
2017 —		Онце Ероски
Дувал
Кез де Парњ
Каћуша
Бахрејн Мерида
Успеси
Ђиро д’Италија
Класификација по поенима1 (2012)
Вуелта а Еспања
Брдска класификација1 (2005)
Класификација комбинације
(укинута)		1 (2015)
Монументални класици
Ђиро ди Ломбардија2 (2012, 2013)
Класици
Флеш Валон1 (2012)
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)		 1 (2007)
Друге трке
Вуелта Каталонија 2010 и 2014. године
Тур Баскијске земље 2015. године
Вуелта Бургос 2011 године
Освојене медаље
Бициклизам
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место Мендризио 2009. друмска трка
Сребрна медаља — друго место Фиренца 2013. друмска трка
Ажурирано: 26. новембар 2016.

Хоаким Родригез (шп. Joaquim Rodríguez Oliver; 12. мај 1979) је шпански професионални бициклиста од 2001. Каријеру је почео 2001. године, у тиму Онце Ероски, а од 2010. до 2016. године возио је за руски професионални тим Каћуша. Највећи успеси су му друго место на Ђиро д’Италији 2012. године и на Вуелта а Еспањи 2015. године, као и треће место на Вуелти 2012. и на Тур де Франсу 2013. године. Био је национални шампион 2007. године и два пута је освајао медаљу на светском првенству, бронзу 2009. и сребро 2013. године, када је у спринту поражен од Португалца Руија Коште. Три пута је био први у UCI рангирању (2010, 2012 и 2013.)

Каријера

2000—2003

Родригез је започео професионалну каријеру 2001. у тиму Онце Ероски, 2000. је био приправник у тиму. [1] Прва освојена трка била му је трка Монжуик у Барселони 2001. године. [2] 2003. године, освојио је шесту етапу на трци Париз—Ница.[3] Такође, исте године је победио на тимским хронометрима на Вуелта Каталонији и Вуелта а Еспањи.

2004—2005

2004. године прешао је у шпански Дувал тим, гдје се задржао две године, освојио је трку Каталонски Викенд. 2005. године освојио је брдску класификацију на Вуелта а Еспањи и два друга места, на класику Сан Себастијан и Вуелта Бургос трци.[4]

2006—2009

2006. године прешао је у Кез Де Парњ (данашњи Мовистар), шпански професионални бициклистички клуб. Од значајнијих резултата, победио је на петој етапи трке Париз—Ница, а 2007. године освојио је национално првенство и класик Примавера. 2008. године освојио је трећу етапу на Тирено—Адриатику, када је напао на задњем успону, 1.7 километара до циља. Успон је имао деоница са преко 20 % нагиба. Након Родригеза, многи бициклисти су трчали носећи бицикла, због веома тешког успона.[5] и завршио је осми на Амстел голд рејсу, Флеш Валону и Лијеж—Бастоњ—Лијежу и шести на Вуелта а Еспањи. 2009. освојио је етапу на Тирено—Адриатик и на Вуелта Бургос трци, као и друго место на Лијеж—Бастоњ—Лијежу. У другом делу сезоне, завршио је седми на Вуелта а Еспањи и освојио је бронзану медаљу на светском првенству у Мендиризију.[6]


2010

2010. прешао је у руски професионални тим Каћуша, који му је гарантовао место на Тур де Франсу и улогу лидера на неколико битних трка.[6] Са Каћушом је остварио и најбоље резултате. Освојио је Вуелта Каталонију, Трку Мигел Индураин (у част петоструком освајачу Тур де Франса), завршио је трећи на Туру Баскијске земље, уз освојену етапу. На трци Флеш Валон, дошао је као фаворит, али је остао други, иза Кадела Еванса. На Тур де Франсу завршио је осми, уз победу на етапи до Мендеа[7]

Након Тура, завршио је пети на класику Сан Себастијан и четврти на Вуелта а Еспањи, где је освојио етапу на успону Пења кабарга.[8] Сезону је завршио на првом месту у UCI про тур рангирању. [9]

2011

Родригез на Критеријуму Дофине 2011.

2011. је почео освајањем Тура Баскијске земље, а завршио је други, иза Филипа Жилбера на Флеш Валону и Амстел голд рејсу. На Ђиро д’Италији завршио је пети, као и на Критеријуму Дофине, месец касније, где је освојио две етапе, брдску и класификацију по поенима. Тур де Франс је прескочио да би се припремио за Вуелта а Еспању, гдје је важио за једног од фаворита.[10] У другом делу сезоне завршио је четврти на класику Сан Себастијан и освојио је Вуелта Бургос трку. Вуелту је почео победама на етапама Валдопењас де Жен и Сан Лоренцо де Ескоријал, где је узео и лидерску мајицу, али је посустао и завршио је Вуелту на 19 месту.[11] У финишу сезоне, завршио је трећи на Ђиро ди Ломбардији.

2012

Родригез на Ђиро д’Италији 2012.

2012. године освојио је Флеш Валон на успону Мур де хуј и друго место на Туру Баскијске земље. На Ђиро д’Италију је дошао као један од фаворита, уз Ивана Баса и Микелеа Скарпонија. Освојио је две етапе и уочи последње етапе, имао је предност од 31 секунде у односу на Рајдера Хеседала, али на хонометру је изгубио губи 47 секунди и изгубио је Ђиро за 16 секунди, освојивши класификацију по поенима, само 1 поен испред Марка Кевендиша.[12]

Након одличног Ђира, дошао је и на Вуелта а Еспању као претедент за освајање, гдје су му главни ривали били земљаци, Алберто Контадор и Алехандро Валверде, који су били суспендовани две године и Крис Фрум, који је на Тур де Франсу освојио друго место. На трећој етапи је био близу победе, али га је одспринтао Валверде, Родригез је успорио и није видео Валвердеа који га је прошао са десне стране и узео победу и црвену мајицу.[13] На четвртој етапи, Валверде је био умешан у пад и изгубио је време, Родригез је преузео мајицу.[14] На шестој етапи, Крис Фрум је напао, Родригез је једини могао да прати и у финишу га оставио иза себе и освојио је етапу.[15] Исти сценарио поновио је и на етапи 12, након напада Алберта Контадора, Родригез је једини пратио, а затим му отишао, узео етапну победу и 12 бонус секунди и повећао предност.[16] На етапи 14, Контадор је напао на два километра до циља, опет је само Родригез пратио и узео победу у финишу, када је појачао и Контадор није могао да га прати.[17] Родригез је имао лидерску мајицу све до етапе 17, потпуно равне, на којој је Алберто Контадор напао, а Родригез није имао одговор, касније га је напао и Валверде, те је Родригез пао на треће место.[18] Иако је био доминантан у брдским етапама, није успео да надокнади заостатак за водећим двојцем.[19] На последњој етапи, Родригез је изгубио и преостале две мајице које је имао у свом поседу, мајицу за класифијацију по поенима и мајицу за класифијацију комбинације, обе је освојио Алехандро Валверде.

Након Вуелте, Родригез је освојио Ђиро ди Ломбардију, која је вожена по јако хладном времену. Родригез је напао на задњем успону и победио је са 9 секунди испред групе.[20] Захваљујући тој победи, завршио је први у UCI ворлд тур рангирању, испред победника Тур де Франса, Бредлија Вигинса.

2013

2013. завршио је четврти на Туру Омана, где је освојио једну етапу. Касније је освојио пету етапу на Тирено—Адриатику и завршио је пети у генералном пласману, након што је пратио напад Петера Сагана и Винченца Нибалија на шестој етапи и узео време ривалима.[21] На Вуелта Каталонији и Лијеж—Бастоњ—Лијежу, освојио је друга места, иза Данијела Мартина. Одлучио је да не вози Ђиро д’Италију, већ да се усресреди на Тур де Франс.

Тур није није почео добро, након хронометра на етапи 11, Родригез је био на 11 месту у генералном пласману, 5 минута иза лидера, Криса Фрума. Форму је поправио у задњој недељи, на етапи 15, на Мон Вентуу завршио је четврти, дан касније је завршио трећи на брдском хронометру. У топ 5 је ушао на етапи 18, Алп ду езу, где је завршио пети, минут испред Фрума. На етапи 20, завршио је други, иза Наира Кинтане, али је узео минут испред двојца Тинкоф—Саксо тима, Алберта Конадора и Романа Кројцигера и узео им је треће место, чиме је успунио свој циљ, завршио је Тур де Франс на подијуму.[22]

Након Тура, узео је паузу и вратио се на Вуелта а Еспању, где је циљао још један подијум. Победио је на етапи 19[23] и завршио је четврти, иза Криса Хорнера, Винченца Нибалија и Алехандра Валвердеа.[24] На светском првенству, успио је да се одвоји са Руијем Коштом, али не и да га одспринта и освојио је сребро.

Недељу касније, освојио је Ђиро ди Ломбардију другу годину заредом[25]

2014

Родригез на Тур де Франсу 2014.

Прва Родригезова трка у 2014. години, била је Тур Сан Луис, гдје је завршио седми. Након тога, возио је Дубаи Тур и Тур Омана, где је освојио четврто место.[26] Пропустио је Тирено—Адриатико први пут након четири године, да би се припремио за Арденске класике, где није био баш успешан. На Вуелта Каталонији победио је на трећој етапи и освојио је трку други пут у каријери.[27] На Ђиро д’Италији, доживио је тежак пад на шестој етапи, сломио је ребро и повредио палац, због чега је морао да напусти Ђиро.[28] Након неуспеха на Ђиру, Родригез је одлучио да вози Тур де Франс, да би се припремио за Вуелта а Еспању. Тур је завршио на 54 месту, без етапне победе и без освојене брдске класификације, гдје је остао осам поена иза Рафала Мајке.[29] На Вуелта а Еспањи, још једном је остао ван подијума, на четвром месту, иза Алберта Контадора, Криса Фрума и Алехандра Валвердеа.[30]

2015

2015. годину, почео је на Тирено—Адриатику, где је завршио на 13 месту. Прву победу у сезони, остварио је на Туру Баскијске земље, где је на трећој етапи победио у спринту Наира Кинтану и Серхиа Енаа након спуста у Зумараги.[31] Наредног дана је поновио победу, на краљевској етапи, у Аратеу.[32] In the final time trial, Rodriguez finished second overall to overtake race leader Sergio Henao by 13 seconds to win the Tour of the Basque Country.[33] На хронометру, на задњој етапи, освојио је друго место и освојио је Тур Баскијске земље.[34] На Арденским класицима, освојио је четврто место на Флеш Валону[35] а затим је освојио треће место на Лијеж—Бастоњ—Лијежу, где је изгубио у спринту од Алехандра Валвердеа и Жулијана Алафилипа.[36]

На Тур де Франсу, Родригез је освојио трећу етапу, која се завршавала на успону Мур де Хуј[37] Родригез је такође освојио и етапу 12, чији ј циљ био на успону Плато де бељ[38] Тур је завршио на 28 месту у генералном пласману. [39]

На Вуелта а Еспању је још једном дошао као претедент на подијум. Црвену мајицу је имао до хронометра на етапи 17, где је изгубио много времена и пао је на треће место, иза Тома Думулина и Фабија Аруа.[40] На етапи 20, Думулин је имао лош дан, са првог је пао на пето место, а Родригез је добром вожњом одбранио своју позицију од Рафала Мајке и освојио је друго место, уз једну освојену етапу и класификацију комбинације.[41]

2016

На почетку 2016. није остваривао добре резултате због болести.[42] Опоравио се до почетка Тура Баскијске земље, где је завршио пети.[43]

На Тур де Франс је дошао у покушају да заврши у топ 10. Након етапа у Пиринејима био је трећи.[44] На првом дану одмора на Тур де Франсу, Родригез је објавио да ће завршити каријеру на крају сезоне.[45] Након неколико лоших дана, а нарочито хронометра на етапи 12, Родригез је пао на 12 место. Вратио се у форму у задњој недељи, а на задњој брдској, етапи 20, до Морзина, Родригез је напао и попео се на седмо место, где је и завршио Тур. На задњој етапи, Родригез је предводио групу на улазу у Јелисејска Поља, да би обележио своје задње учешће на Туру.[44]

Након Тур де Франса, возио је Класик Сан Себастијан и завршио га је на четвртом месту и добио је награду за најагресивнијег возача на трци, након чега је објавио да му је то била задња трка у Шпанији и задња за тим, чиме је одбацио могућност да вози Вуелта а Еспању.[46]

На Олимпијским играма у Рио де Женеиру, Родригез је у свом првом и једином наступу освојио пето место, у борби за четврто место одспринтао га је Жулијан Алафилип. Након Олимпијских игара, изјавио је да завршава каријеру, иако је првобитно планирао да вози до краја сезоне.[47] Ипак, у септембру је објављено да ће Родригез морати да вози за Каћушу на класику Тритико ди Аутуно, Ломбардији и на Абу Даби Туру, јер му уговор са тимом истиче 31. децембра 2016.[48]

Након Олимпијских игара, Родригез није тренирао и у лошој форми је дошао на Ђиро ди Ломбардију, коју није успио да заврши.[49]

Родригез је ипак одлучио да не заврши каријеру и потписао је уговор са тимом Бахрејн Мерида за 2017. сезону, након чега ће остати у тиму као део менаџерског кадра. Изјавио је: Моја одлука да напустим бициклизам је увек била ту, али из тима Бахрејн Мерида су ми предложили веома занимљив пројекат и уверили су ме да ћу се осећати угодно и мотивисано са њима и одлучио сам да вратим број на леђа још једну годину .[50]

Надимак

Родригез је у професионалном бициклизму познат као "Пурито", тај надимак је добио на почетку каријере, у Ероски тиму, када је, на једном мањем успону, оставио своје тимске колеге иза себе и на врху гестикулирао као да пуши цигару, алудирајући на то да се попео без много труда. То се његовим сувозачима није свидело и касније током вечери, натјерали су га да пуши праву цигару. Од тог тренутка, остао је у каравану познат као Пурито - "Мала цигара". [51]

Види још

Референце

  1. ^ „Biografía”. KEC Pro Sport SL. Приступљено 26. новембар 2016. 
  2. ^ „38th Escalada a Montjuic – Rodriguez ascends to the top in Barcelona”. Cycling News. 21. октобар 2001. Приступљено 26. новембар 2016. 
  3. ^ Tim Maloney (15. март 2003). „Rodríguez profits, as Vino maintains Paris-Nice lead”. Cycling News. Приступљено 26. новембар 2016. 
  4. ^ „Joaquim Rodríguez, del equipo Saunier Duval, Rey de la Montaña en la Vuelta”. Sonitron.net. 20. септембар 2005. Приступљено 26. новембар 2016. 
  5. ^ Brown, Gregor (14. март 2008). „Joaquím Rodríguez howls on Montelupone”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 26. новембар 2016. 
  6. ^ а б „Joaquim Rodríguez ready for fresh start with Katusha”. velonation.com. 2. јануар 2010. Приступљено 26. новембар 2016. 
  7. ^ Ben Atkins (16. јул 2010). „Tour de France: Joaquin Rodriguez climbs to victory in Mende as Alberto Contador goes on the offensive”. Velo Nation. Приступљено 26. новембар 2016. 
  8. ^ „"Purito" Rodríguez ya conocía las mieles del liderato”. EFE. elcorreo.com. 7. септембар 2010. Приступљено 26. новембар 2016. 
  9. ^ Nigel Wynn (18. октобар 2010). „Rodriguez tops 2010 World Ranking”. Cycling Weekly. Приступљено 26. новембар 2016. 
  10. ^ „Classics, Giro and Vuelta for Rodriguez in 2012”. Cycling News. 2. новембар 2011. Приступљено 26. новембар 2016. 
  11. ^ Andrew Hood (27. август 2011). „Joaquim Rodriguez takes stage 8, lead in 2011 Vuelta a España”. Velo News. competitor.com. Приступљено 26. новембар 2016. 
  12. ^ Pete Cossins (27. мај 2012). „Ryder Hesjedal wins the Giro d'Italia”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 26. новембар 2016. 
  13. ^ Daniel Benson (21. август 2012). „Valverde claims photo finish on Eibar”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 26. новембар 2016. 
  14. ^ Ben Atkins (21. август 2012). „Vuelta a España: Simon Clarke wins in stage four breakaway as Valverde loses to a crash”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Приступљено 26. новембар 2016. 
  15. ^ „Joaquim Rodriguez defends Vuelta lead with stage-6 victory”. Velo News. 2012 Competitor Group, Inc. 23. август 2012. Приступљено 26. новембар 2016. 
  16. ^ Shane Stokes (30. август 2012). „Vuelta a España: Rodriguez scoops second stage win with powerful finishing surge”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Приступљено 26. новембар 2016. 
  17. ^ Shane Stokes (1. септембар 2012). „Vuelta: Devastating surge sees Rodriguez overhaul Contador for another stage win”. Velo Nation. Velo Nation LLC. Приступљено 26. новембар 2016. 
  18. ^ Susan Westemeyer (5. септембар 2012). „Contador solos to stage win, Vuelta lead”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 26. новембар 2016. 
  19. ^ „Menchov prevails on the Bola del Mundo”. Cycling News. Future Publishing Limited. 8. септембар 2012. Приступљено 26. септембар 2016. 
  20. ^ Ben Atkins (29. септембар 2012). „Joaquim Rodríguez solos to a rainy Lombardia victory and grabs WorldTour lead”. CyclingNation. CyclingNation LLC. Приступљено 26. новембар 2016. 
  21. ^ „Sagan wins wild Tirreno-Adriatico stage 6”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 11. март 2013. Приступљено 26. новембар 2016. 
  22. ^ Andrew Hood (20. јул 2013). „After late-Tour surge, Joaquim Rodriguez casts one eye toward Vuelta”. VeloNation. VeloNation LLC. Приступљено 26. новембар 2016. 
  23. ^ Simon McMichael (13. септембар 2013). „Vuelta Stage 19: Joaquin Rodriguez takes the stage – and Chris Horner snatches race lead”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Приступљено 26. новембар 2016. 
  24. ^ Daniel Benson (15. септембар 2013). „Vuelta a espana 2013/stage-21/results”. cyclingnews.com. Приступљено 26. новембар 2016. 
  25. ^ Simon McMichael (6. октобар 2013). „Joaquim Rodriguez doubles up to win il Lombardia for second year running”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Приступљено 26. новембар 2016. 
  26. ^ Westby, Matt (23. фебруар 2014). „Chris Froome retains Tour of Oman title as Andre Greipel triumphs on final stage”. Sky Sports. BSkyB. Приступљено 26. новембар 2014. 
  27. ^ „Rodriguez seals second Tour of Catalunya triumph”. Yahoo Eurosport. TF1 Group. Reuters. 30. март 2014. Приступљено 26. новембар 2016. 
  28. ^ Brown, Gregor (15 мај 2014). „GC contender Rodriguez abandons Giro after stage 6 crash”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Приступљено 26. новембар 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  29. ^ „Tour de France 2014: stage-21 results”. Cyclingnews.com. Future plc. 14 септембар 2014. Приступљено 26. новембар 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. ^ „Contador seals overall 2014 Vuelta a España victory”. Cyclingnews.com. 27. јул 2014. Приступљено 26. новембар 2016. 
  31. ^ Stuart Clarke (8. април 2015). „Joaquim Rodriguez pips Sergio Henao to win Tour of the Basque Country stage three”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Приступљено 26. новембар 2016. 
  32. ^ Kirsten Frattini (9. април 2015). „Pais Vasco: Rodriguez wins stage 4 in Arrate”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 26. новембар 2016. 
  33. ^ Joaquim Rodriguez wins Tour of the Basque Country - Cycling Weekly
  34. ^ Stephen Puddicombe (11. април 2015). „Joaquim Rodriguez wins Tour of the Basque Country”. Cyclingweekly. Приступљено 26. новембар 2016. 
  35. ^ „Valverde wins La Fleche Wallonne 2015”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. април 2015. Приступљено 26. новембар 2016. 
  36. ^ Nigel Wynn (26. април 2015). „Alejandro Valverde wins Liege-Bastogne-Liege 2015”. Cycling Weekly. IPC Media Sports & Leisure network. Приступљено 26. новембар 2016. 
  37. ^ Powlison, Spencer (6. јул 2015). „Rodriguez wins Tour stage 3, Froome takes yellow jersey”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Приступљено 26. новембар 2016. 
  38. ^ Wynn, Nigel (16. јул 2015). „Chris Froome safe in Tour de France lead as Joaquim Rodriguez wins stage 12”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Приступљено 26. новембар 2016. 
  39. ^ „Tour de France 2015: stage 21 rssults”. Cyclingnews.com. Time Inc. UK. 26. јул 2015. Приступљено 26. новембар 2016. 
  40. ^ Patrick Fletcher (9. септембар 2015). „Vuelta a Espana: Dumoulin smashes Burgos time trial, Dutchman powers into race lead but Aru rallies”. Cyclingnews. com. Приступљено 26. новембар 2016. 
  41. ^ „Vuelta a Espana: Degenkolb wins final stage in Madrid, Aru celebrates first Grand Tour overall win”. Cyclingnews.com. 13. септембар 2015. Приступљено 26. новембар 2016. 
  42. ^ Fotheringham, Alasdair (2. април 2016). „Rodriguez warns poor weather could make tough Vuelta al Pais Vasco even harder”. cyclingnews.com. Приступљено 26. новембар 2016. 
  43. ^ Benson, Daniel (9. април 2016). „Contador wins final time trial to secure overall title at Vuelta al Pais Vasco”. cyclingnews.com. Приступљено 26. новембар 2016. 
  44. ^ а б O'Shea, Sadhbh (25. јул 2016). „Rodriguez bids emotional goodbye to Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 26. новембар 2016. 
  45. ^ „Joaquim Rodriguez announces that he will retire at the end of 2016”. cyclingnews.com. 11. јул 2016. Приступљено 26. јул 2016. 
  46. ^ „Purito Rodriguez says 'adios' to Spain at the Clasica San Sebastian”. cyclingnews.com. 31. јул 2016. Приступљено 26. новембар 2016. 
  47. ^ „Rodriguez calls time on his career after Olympic Games debut”. cyclingnews.com. 7. август 2016. Приступљено 26. новембар 2016. 
  48. ^ Clarke, Stuart (8. септембар 2016). „Joaquim Rodriguez forced to shelve immediate retirement plans”. Cycling Weekly. Приступљено 26 новембар 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  49. ^ „Chaves wins WorldTour finale Il Lombardia”. Cyclingnews.com. 1. октобар 2016. Приступљено 26 новембар 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  50. ^ „Joaquim Rodriguez delays retirement to race with Bahrain-Merida in 2017”. Cyclingnews.com. 20. октобар 2016. Приступљено 26. новембар 2016. 
  51. ^ „Rodríguez aims for the top”. letour.fr. 18. април 2011. Приступљено 26. новембар 2016. 

Спољашње везе


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хоаким_Родригез&oldid=12489452”