Грабовац (Звечан) — разлика између измена
| Ред 28: | Ред 28: | ||
По једном од народних предања село је под присилом исељено током велике сеобе [[1690]]. године, а повратак српског становништва на вековна огњишта започиње крајем [[18. век]]а. По другом предању село је било живо и после [[Велике сеобе Срба|велике сеобе Срба]] [[1690]]. |
По једном од народних предања село је под присилом исељено током велике сеобе [[1690]]. године, а повратак српског становништва на вековна огњишта започиње крајем [[18. век]]а. По другом предању село је било живо и после [[Велике сеобе Срба|велике сеобе Срба]] [[1690]]. |
||
Порекло становништва по родовима:<ref>(Петар Ж. Петровић: ''Рашка''– издање 2010. године.)</ref> |
|||
*'''Савићи''' ('''Милетићи''', '''Живковићи''', '''Радосављевићи''', '''Раденковићи''', '''Михајловићи'''. Један род са Савићима су Јевтићи, Пицтићи и Миљковићи). Оснивачи Грабовца. Населили се крајем [[18. век]]а са [[Бајгора|Бајгоре]], под притиском Шаљана. У [[Бајгора|Бајгору]] се доселили крајем [[17. век]]а из околине [[Мојковац|Мојковца]]. Пореклом су Тарски Никшићи. Славе Лучиндан. |
*'''Савићи''' ('''Милетићи''', '''Живковићи''', '''Радосављевићи''', '''Раденковићи''', '''Михајловићи'''. Један род са Савићима су Јевтићи, Пицтићи и Миљковићи). Оснивачи Грабовца. Населили се крајем [[18. век]]а са [[Бајгора|Бајгоре]], под притиском Шаљана. У [[Бајгора|Бајгору]] се доселили крајем [[17. век]]а из околине [[Мојковац|Мојковца]]. Пореклом су Тарски Никшићи. Славе Лучиндан. |
||
Верзија на датум 11. април 2018. у 17:41
Грабовац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Становништво | |
| — 2011. |  545 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 56′ 01″ С; 20° 50′ 25″ И / 42.9336° С; 20.8403° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 861 m |
.svg)  Грабовац Грабовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38227 |
| Позивни број | +381 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Грабовац (алб. Graboc) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Грабовац површине 260 ha, по општинској процени 235 ha.
Географија
Село Грабовац се налази на магистралном путу Косовска Митровица-Краљево, на 5 km од Косовске Митровице и 2 km северно од Звечана. Кроз Грабовац протиче река Ибар, док се са друге стране ослања на брдо (иза којег лежи манастир Соколица из 14. века) испод врха који се зове Госпођин врх, а познат је и као Љуљашка. Брдо које се налази изнад села назива се Госпођин врх, управо због манастира Соколица, који је посвећен пресветој Богородици. Мештани то брдо још и називају Љуљашка, због стена на самом врху, које се и при најмањем ветру љуљају. Већина кућа је подигнута дуж магистаралног пута. Грабовац је подељен на три мале: Савић мала(у средини), Катић мала (према Краљеву) и „под крај“ или Морачани (према Косовској Митровици). Сеоска слава је свети цар Константин и царица Јелена. Најчешћа слава међу Грабовачким породицама је Свети Лука.
Село има четвороразредну школу у оквиру основне школе Вук Караџић из Звечана. Захваљујући магистралном путу који пролази кроз село добро је повезано са Звечаном и другим местима. За село је значајно и што у близина протиче река Ибар. Село је повезано на градски водовод, а делови имају сеоске водоводе. Већина домаћинстава има фиксне телефоне. У селу постоји остаци срушене Цркве посвећене Светом цару Константину.
Историја
Под називом Грабовац не помиње се у Светостефанској повељи Краља Милутина из 1313. године, али и данас се плодна равница поред реке Ибар назива „ Бано поље“. Село се спомиње у турском дефтеру у области Вука Бранковића, где се каже да има 25 домаћинства. По једном од народних предања село је под присилом исељено током велике сеобе 1690. године, а повратак српског становништва на вековна огњишта започиње крајем 18. века. По другом предању село је било живо и после велике сеобе Срба 1690.
Порекло становништва по родовима:[1]
- Савићи (Милетићи, Живковићи, Радосављевићи, Раденковићи, Михајловићи. Један род са Савићима су Јевтићи, Пицтићи и Миљковићи). Оснивачи Грабовца. Населили се крајем 18. века са Бајгоре, под притиском Шаљана. У Бајгору се доселили крајем 17. века из околине Мојковца. Пореклом су Тарски Никшићи. Славе Лучиндан.
- Катићи (Милутиновићи, Јокићи, Миловићи). Дошли пола века након Савића из Војмислића. Старином су Ровчани. Слава Лучиндан.
- Брђани-Недељковићи, Милентијевићи, Ракићи. Дошли након 1878. из Житковца, а у Житковац из Влахиње. Родоначелник им се звао Максим. Славе Св. Враче.
- Морачани- Милићевићи и Јевремовићи. Дошли крајем 19. века из Рудара, а у Рударе из Борчана. Славе Аранђеловдан.
- Милосављевићи- ушли у Катиће. Довео их ага из Жеповнице. Славе славу Катића, али и очинску Спасовдан.
- Христов- Бугари. Доселили се после другог светског пата из околине Димитровграда. Славе Никољдан.
- Ђокићи-досељени из Житковца.
- Радовановићи-из Липовице.
Демографија
Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 545 становника, већина Срби.[2]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 400 | 445 | 525 | 528 | 542 | 561 | 545 |
 |
Спољашње везе
Референце
- ^ (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.