Православна црква Светог Димитрија у Сремској Митровици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 48: Ред 48:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Crkva Sv. Dimitrija (Sremska Mitrovica)}}
{{commonscat|Crkva Sv. Dimitrija (Sremska Mitrovica)}}
* [http://www.hramsvetogdimitrijasm.org/ Званична страница храма]
* [https://web.archive.org/web/20130405084021/http://www.hramsvetogdimitrijasm.org/ Званична страница храма]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs САНУ - Споменици културе]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs САНУ - Споменици културе]
* [https://web.archive.org/web/20120828141732/http://www.heritage.gov.rs/nepokretna_kulturna_dobra.php РЗЗСК - Непокретна културна добра]
* [https://web.archive.org/web/20120828141732/http://www.heritage.gov.rs/nepokretna_kulturna_dobra.php РЗЗСК - Непокретна културна добра]

Верзија на датум 3. октобар 2018. у 08:13

Православна црква Светог Димитрија у Сремској Митровици
Опште информације
МестоСремска Митровица
ОпштинаСремска Митровица
Време настанка1794.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе

Православна црква Светог Димитрија међу месним становништвом позната и као Нова православна црква или Велика Црква је највећи богослужбени православни храм у Сремској Митровици и један од најважнијих на подручју Срема. Црква припада Епархији сремској Српске православне цркве. Црква је данас посвећена градском заштитнику, Светом Димитрију, по коме је град добио назив. Црква је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Историјат

Градња нове православне цркве (данашња Велика или Саборна црква, која је првобитно била посвећена св. Стефану) започела је 1791. године, а завршена и освештана 1794. године. Црква је подигнута средствима самих православних верника. Унутрашње декорисање цркве и набавка потребног инвентара урађени су у првим деценијама 19. века. Дрворезбарске радове је извео Марко Вујатовић, дрворезбар из Сремских Карловаца (1810. г.). Само неколико година касније иконостас је радио Арса Теодоровић, најреномиранији мајстор тога времена. На иконостасу се посебно истицала икона светог Иринеја и сцена његовог погубљења. Крајем 19. века унутрашња декорација цркве је у једном пожару знатно оштећена, а обнављања која су извршена нису могла да врате некадашњи сјај иконама.

Тек недавно (од 1997. године) црква је посвећена новом светитељу, заштитнику града светом великомученику Димитрију. Последњих година извршена је и потпуна обнова цркве. Тако је приликом обележавања два века постојања храма торањ обложен новим бакарним лимом, обновљена је фасада, извршена рестаурација икона и мобилијара.

Галерија

Види још

Извори

Спољашње везе