Василије Томић — разлика између измена

Василије Томић
Василије Томић
	Василије Томић, 2008. године
Пуно име	Василије Томић
Датум рођења	14. јануар 1949. (75 год.)
Место рођења	Коренита, ФНР Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 6. фебруар 2020. у 05:23

Василије Томић (Коренита, 14. јануар 1949) је пензионисани свештеник Српске православне цркве у чину протојереја-ставрофора и теолог.^[1]

Биографија

Рођен је на Светог Василија Великог, 14. јануара 1949. године, у селу Коренита, код Бијељине. Родитељи Станко Стајо и Ивка, рођена Поповић, били су сељаци. На Светог Илију, 1956, поведен је у манастир Тавну, с намером да лето проведе код своје тетке намеснице манастира монахиње Анастасије (коју је замонашио Свети Владика Николај 1940. године. Због немаштине, остао је да живи у манастиру.^[2]

У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у Јањи, код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена Карловачка богословија, уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на Богословском факултету Универзитета у Београду 1973. године. Провео је две године на постдипломским студијама, у Немачкој; прво на Римокатоличком теолошком факултету, у Регензбургу, први семестар; потом, три семестра на универзитету у Тибингену, бавећи се религијском педагогијом. На Филолошком факултету на катедри за српскохрватски језик и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о Гаврилу Стефановићу Венцловићу али је није одбранио.

Владика зворничко-тузлански Лонгин рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин ђакона, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха тузланског, где је служио до Велике Госпојине, 1977. године када прелази у Архиепископију београдско-карловачку и бива прибројен братству Храма Свете Тројице у Београду. У октобру 1978. (на препоруци патријарха Германа) добија своју парохију и прелази у Храм Светог Марка у Београду.

У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у Епархију канадску (1. јула 1985. године) када га владика канадски Георгије поставља за пароха нијагарског. Почетком октобра 1987. прелази у Цркву Светог Саве, у Торонту. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „Православље”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 1. августа 2010. када је прешао у Цркву светог Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу. У фебруару 2012. патријарх Иринеј поставио га је за архијерејског заменика канадске епархије.^[3]^[4]

У Ричмонд Хилу је служио све до маја 2017. када је пензионисан по свом захтеву.

Ожењен је Горданом (рођеном Мајсторовић) из Чачка. Имају три кћерке: Анастасију (1974), Добрилу (1976) и Јелену (1979) и десеторо унучади. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Објављене књиге

„Огањ у срцу разгорио”, 2002.
„Ријеч Божија неспутана”, 2009.
„Јеванђељске”, 2012.

Извори

Спољашње везе

[1] Званична биографија на српском

[2] Српски мост - Свештеник Василије Томић: Не псујте и не загађујте Божју творевину! („Радио Слово љубве”, 20. септембра 2017.)

[3] Седиште Епархије канадске под опсадом („Политика”, 10. маја 2015.)

[4] Једна епархија, а три паралелне власти („Политика”, 9. фебруара 2016.)

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 == Биографија ==
-Рођен је на Светог Василија, 14. јануара 1949. године, у селу Коренита, код [[Бијељина|Бијељине]]. Родитељи Станко Стајо и Ивка, рођена Поповић, били су сељаци. На Светог Илију, 1956, поведен је у [[Манастир Тавна|манастир Тавну]], с намером да лето проведе код своје тетке намеснице манастира монахиње Анастасије (коју је замонашио [[Николај Велимировић|Свети Владика Николај]] 1940. године. Због немаштине, остао је да живи у манастиру.<ref>[http://www.slovoljubve.com/slovoljubve/cir/ArhivaEmisijaview.asp?ID=18931  Српски мост - Свештеник Василије Томић: Не псујте и не загађујте Божју творевину! („Радио Слово љубве”, 20. септембра 2017.)]</ref>
+Рођен је на [[Василије Велики|Светог Василија Великог]], 14. јануара 1949. године, у селу [[Коренита (Угљевик)|Коренита]], код [[Бијељина|Бијељине]]. Родитељи Станко Стајо и Ивка, рођена Поповић, били су сељаци. На Светог Илију, 1956, поведен је у [[Манастир Тавна|манастир Тавну]], с намером да лето проведе код своје тетке намеснице манастира монахиње Анастасије (коју је замонашио [[Николај Велимировић|Свети Владика Николај]] 1940. године. Због немаштине, остао је да живи у манастиру.<ref>[http://www.slovoljubve.com/slovoljubve/cir/ArhivaEmisijaview.asp?ID=18931  Српски мост - Свештеник Василије Томић: Не псујте и не загађујте Божју творевину! („Радио Слово љубве”, 20. септембра 2017.)]</ref>
 У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у [[Јања|Јањи]], код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Карловачка богословија]], уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету Универзитета у Београду]] [[1973]]. године. Провео је две године на постдипломским студијама, у [[Њемачка|Немачкој]]; прво на Римокатоличком теолошком факултету, у [[Регензбург]]у, први семестар; потом, три семестра на [[Универзитет у Тибингену|универзитету у Тибингену]], бавећи се религијском педагогијом. На [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] на катедри за [[српскохрватски језик]] и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о [[Гаврил Стефановић Венцловић|Гаврилу Стефановићу Венцловићу]] али је није одбранио.