Евангелизам — разлика између измена
м r2.7.2+) (Робот: измењено ca:Moviment evangèlic |
м r2.7.2) (Робот: измењено uk:Євангельські християни |
||
| Ред 59: | Ред 59: | ||
[[sv:Evangelikalism]] |
[[sv:Evangelikalism]] |
||
[[vi:Phong trào Tin Lành]] |
[[vi:Phong trào Tin Lành]] |
||
[[uk:Євангельські християни]] |
|||
[[uk:Євангельський протестантизм]] |
|||
[[zh:福音神學]] |
[[zh:福音神學]] |
||
Верзија на датум 27. мај 2012. у 16:44
| Део серије о хришћанству |
| Хришћанство |
|---|
 |
 Портал Хришћанство |
Евангелизам као појам има дуг историјат.
Реформација
У доба реформације, под њим се подразумевало прихватање аугзбуршког исповедања вере, за разлику од припадања католицизму или реформисаним црквама. Такво значење појма је и даље на снази у Европи и јавља се у службеним називима многих лутеранских цркава. У 18. веку, као евангелисти су били познати они који су били наклоњени протестантској енглеској цркви, као и они међу неконформистима који су ове подржавали. Енглески евангелисти су наглашавали значај Светог писма, потребу за очувањем вере, потребу за високим личним моралом и заступничко искупљење.
Америка и Енглеска
У Америци 19. века, појам евангелистички се односио на оне цркве које су заступале идеје препорода (ревивализам). Сматрало се да ове цркве имају много заједничког и њихове вође су се надале да ће један евангелистички уједињени фронт помоћи да Америка постане стварно хришћанска земља.
У Енглеској су 1846. противници англо-римокатоличког покрета остварили међусобну сарадњу на нивоу Евангелистичког савеза. Савез је потврдио исповедање вере у девет тачака, где се помињало и надахнуће Светим писмом, заступничко искуплење, затим Света Тројица, као и грехопад и изопаченост човечанства. Јединство које се развијало међу евангелистичким црквама почетком века почело је да се осипа под ударцима дарвинизма, критицизма и индустријализације.
Покрети
Различите цркве су различито реаговале на ове изазове и класични евангелистички покрет се расцепио на либерале, конзервативце и тзв. покрет друштвеног јеванђеља. Четрдесетих година 20. века почео је да се рађа нов евангелистички покрет и то у крилу напреднијег дела америчког фундаментализма, који је с временом постао отворенији према свету и црквеном предању. Сазревањем фундаменталистичке теологије, конзервативне цркве у Америци почеле су да се развијају и та тенденција је и данас евидентна.
Евангелистички покрет у локалним црквама дао је свој допринос формирашу и јачању ванконгрегационалних институција. Већ 1970. евангелистички покрет је постао главна снага америчког протестантизма. Неоевангелисти су постали најбрже растућа верска заједница у САД.