Адвентизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Адвентизам (лат. adventusдолазак[1]) је грана протестантизма[2] која је настала у 19. вијеку као дио Другог великог буђења у Сједињеним Америчким Државама. Назив се односи на вјеровање у други долазак Исуса Христоса. Вилијам Милер је основао адвентистички покрет 1830их. Његови сљедбеници су били познати као милерити.

Иако адвентистичке цркве имају много тога заједничког, њихове теологије се разликују по томе да ли смрт схваћају као несвјесни или свјесни сан, да ли је посљедња казна злих уништење или вјечне муке, природи бесмртности, хоће ли или не васкрснути зли послије миленијума и да ли се светилиште у осмом поглављу књиге пророка Данила односи на светилиште у рају или на земљи.[2] Покрет је охрабрио испитивање цијеле Библије, адвенстисти седмог дана и неке мање адвентистичке групе светкују суботу. Генерална конференција адвенстиста седмог дана је одредила 28 основних црквена вјеровања (1998 и 2005), за које користе библијске референце као оправдање.

Адвентисти су 2010. године достигли број од 20 милиона вјерника у различитим независним црквама.[3] Највећа црква у покрету — Хришћанска адвентистичка црква — има више од 18 милиона вјерника.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. „Адвентизам - Вокабулар”. Вокабулар. 
  2. 2,0 2,1 Mead, Frank S; Hill, Samuel S; Atwood, Craig D, „Adventist and Sabbatarian (Hebraic) Churches”, Handbook of Denominations in the United States (12th изд.), Nashville: Abingdon Press, стр. 256—76 
  3. Christianity report