Фовизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 3. октобар 2013. у 12:46

Фовизам је уметничка група основана 1905. у Паризу. Фовизам је била прва уметничка револуција у 20. веку. Име се односило на малу групу истомишљеника сликара Анрија Матиса, Мориса Вламника и Андре Дерена који су у 1905. године излагали у Париском јесењем салону. Један новински критичар користи израз „Les Fauves“ (у преводу „дивље звери“) за ове уметнике (као иронично подругивање), који тада постаје име целе групе.

Главно обележје фовистичке уметности је жестина боја и деформација фигура. На сликама уметника ове групе је очигледна и интенционална одсутност закона линеарне перспективе. То је узроковало велики скандал због којег су и добили име „дивље звери“ (франц. fauves). Фовизам није била повезана уметничка група. Ти уметници су само једном излагали заједно. Њихова уметност ће касније имати утицај на немачки експресионизам.

Фовистичка уметност

Фовисти нису имали неку посебну залеђину у виду теорије, стога фовизам настаје и развија се као негација и реакција на импресионизам и натурализам. Уметност Пола Гогена, Жоржа Сераа и Винсента ван Гога, такође игра значајну улогу. Од ван Гога преузимају снагу колорита, а од Гогена плошност композиције. Од Сераа преузимају рационалност аранжмана композиције, а од Едварда Мунка снагу изражајности, експресије. Као резултат утисак је упечатљив колорит, преко употребе жарких и чистих боја директно из тубе, поједностављење композиције и одрицање моделације форми, као и наглашавање личног спонтаног израза.

Док је публика релативно мало знала о Сезану и Ван Гогу као револуционарима, није могла игнорисати присуство ове групе младих сликара, који су у Паризу изазвали сензацију својим групним изложбама, памфлетима и другим облицима самопромоције. Заправо, фовисти су настојали да делују према имену које су добили. Међутим, у периоду од само седам година они су изгубили своју првобитну снагу и сматрани су прилично смиреним у односу на нове покрете који су у међувремену настајали. Фовизам је углавном емоционални покрет који тежи да стигне до емоционалне „суштине“ предмета на рачун спољашњег изгледа. Карактеристике њиховог израза су декоративност, живост, али и жестина боје, спонтаност и интуиција.

Боја, бљештавило и сугестивна рафинираност, коју срећемо у делима Анрија Матиса званичног вође групе, су под утицајем персијске и блиско-источне уметности. Група као целина, била је под сличним утицајима и често је трагала за узорима у музејима, где су били изложени експонати групног уметничког изражавања, старијих, али и географски прилично удаљених цивилизација. Инспирисали су се византијском уметношћу, уметношћу коптских хришћана, архајским грчким уметницима, као и уметношћу афричких племена, племена Океаније и америчких Индијанаца. Извор Матисове инспирације биле су афричке маске и скулптуре, па лица његових фигура одликује безличност и укоченост маски. Иза тог ефекта безличности извире нека мистерија или претња, заснована на енигматичним квалитетима страног израза.

Упркос јаким, вибрантним бојама које обично користе експресионисти, сликари Матис, Утрило, Дерен и Амедео Модиљани, често граде пријатне декоративне структуре којима настављају дугу традицију „класичне“ уздржаности француског и италијанског сликарства. С друге стране, Жорж Руо је изузетак у француском експресионизму, јер је његово дело много драматичније, попут немачког експресионизма. Његово сликарство жестоко изражава реакције на хипокризију материјализма његовог доба, кроз омиљено коришћење дебелих наслага црвеног и црног. Његове слике Христа су симболи нехуманости човека према човеку, а портрети судија откривају злочин и корупцију који досежу чак и тамо где се претпоставља да треба да влада правда. Руолово мишљење о француским лидерима, тога доба кроз његово сликарство није нимало ласкаво. Слично као Гоја у Шпанији инквизиције, корупције и изобличености у редовима монархије, Руол не оставља простор за компромис са тадашњим француским друштвом.

Познати уметници који су припадали фовизму

Литература

Енциклопедија Британика, Народна књига, Политика Београд 2005.
Историја уметности, H.W. Jonson Београд 1982.
SN Československa akademia vied Praha 1962.
Енциклопедија Лексикографског завода, Загреб 1966. 5 Лексикон ЈЛЗ, Загреб 1974.
Mayers Lexikon online

Спољашње везе

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 '''Фовизам''' је уметничка група основана [[1905]]. у [[Париз|Паризу]]. Фовизам је била прва уметничка револуција у [[20. век]]у. Име се односило на малу групу истомишљеника сликара [[Анри Матис|Анрија Матиса]], [[Морис Вламник|Мориса Вламника]] и [[Андре Дерен]]а који су у [[1905.]] године излагали у Париском јесењем салону. Један новински критичар користи израз „''-{Les Fauves}-“'' (у преводу „дивље звери“) за ове уметнике (као иронично подругивање), који тада постаје име целе групе.
-[[Датотека:Derain CharingCrossBridge.png|десно|мини|250п|"Charing Cross Bridge" у [[Лондон]]у [[1906.]] године дело [[Андре Дерен]]а]]
+[[Датотека:Derain CharingCrossBridge.png|десно|мини|250п|''Черинг крос бриџ'', [[Лондон]] [[1906.]] године дело [[Андре Дерен]]а]]
-Главно обележје фовистичке уметности је жестина [[боја]] и деформација фигура. На сликама уметника ове групе је очигледна и интенционална одсутност закона линеарне [[перспектива|перспективе]]. То је узроковало велики скандал због којег су и добили име „дивље звери“ ({{јез-фр|fauves}}). Фовизам није била повезана уметничка група. Ти уметници су само једаном излагали заједно. Њихова уметност ће касније имати утицај на [[Немачка|немачки]] [[експресионизам]].
+Главно обележје фовистичке уметности је жестина [[боја]] и деформација фигура. На сликама уметника ове групе је очигледна и интенционална одсутност закона линеарне [[перспектива|перспективе]]. То је узроковало велики скандал због којег су и добили име „дивље звери“ ({{јез-фр|fauves}}). Фовизам није била повезана уметничка група. Ти уметници су само једном излагали заједно. Њихова уметност ће касније имати утицај на [[Немачка|немачки]] [[експресионизам]].
 == Фовистичка уметност ==
-Фовисти нису имали неку посебну залеђину у виду теорије, стога фовизам настаје и развија се као негација и реакција на [[импресионизам]] и [[Натурализам (уметност)|натурализам]]. Уметност [[Пол Гоген|Пола Гогена]], [[Жорж Сера|Жоржа Сераа]] и [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], такође игра значајну улогу. Од ван Гога преузимају снагу колорита, а од Гогена плошност композиције. Од Сераа преузимају рационалност аранжмана композиције, а од [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]] снагу изражајности, експресије. Као резултат дојам је упечатљив колорит, преко употребе жарких и чистих боја директно из тубе, поједностављење композиције и одрицање моделације форми, као и наглашавање личног спонтаног израза.
+Фовисти нису имали неку посебну залеђину у виду теорије, стога фовизам настаје и развија се као негација и реакција на [[импресионизам]] и [[Натурализам (уметност)|натурализам]]. Уметност [[Пол Гоген|Пола Гогена]], [[Жорж Сера|Жоржа Сераа]] и [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], такође игра значајну улогу. Од ван Гога преузимају снагу колорита, а од Гогена плошност композиције. Од Сераа преузимају рационалност аранжмана композиције, а од [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]] снагу изражајности, експресије. Као резултат утисак је упечатљив колорит, преко употребе жарких и чистих боја директно из тубе, поједностављење композиције и одрицање моделације форми, као и наглашавање личног спонтаног израза.
 Док је публика релативно мало знала о [[Пол Сезан|Сезану]] и [[Винсент ван Гог|Ван Гогу]] као револуционарима, није могла игнорисати присуство ове групе младих сликара, који су у [[Париз]]у изазвали сензацију својим групним изложбама, памфлетима и другим облицима самопромоције. Заправо, фовисти су настојали да делују према имену које су добили. Међутим, у периоду од само седам година они су изгубили своју првобитну снагу и сматрани су прилично смиреним у односу на нове покрете који су у међувремену настајали. Фовизам је углавном емоционални покрет који тежи да стигне до емоционалне „суштине“ предмета на рачун спољашњег изгледа. Карактеристике њиховог израза су декоративност, живост, али и жестина боје, спонтаност и [[интуиција]].
-[[Боја]], бљештавило и сугестивна рафинираност, коју срећемо у делима [[Анри Матис|Анрија Матиса]] званичног вође групе, су под утицајем [[Иран|персијске]] и блиско-источне уметности. Група као целина, била је под сличним утицајима и често је трагала за узорима у музејима, гдје су били изложени експонати групног уметничког изражавања, старијих, али и географски прилично удаљених цивилизација. Инспирисали су се [[византијска уметност|византијском уметношћу]], [[Коптска уметност|уметношћу коптских хришћана]], архајским [[Грчка|грчким]] уметницима, као и уметношћу [[Африка|афричких]] племена, племена [[Океанија|Океаније]] и [[Сједињене Америчке Државе|америчких]] [[Индијанци|Индијанаца]]. Извор Матисове инспирације биле су афричке маске и скулптуре, те лица његових фигура одликује безличност и укоченост маски. Иза тог ефекта безличности извире нека мистерија или претња, заснована на енигматичним квалитетима страног израза.
+[[Боја]], бљештавило и сугестивна рафинираност, коју срећемо у делима [[Анри Матис|Анрија Матиса]] званичног вође групе, су под утицајем [[Иран|персијске]] и блиско-источне уметности. Група као целина, била је под сличним утицајима и често је трагала за узорима у музејима, где су били изложени експонати групног уметничког изражавања, старијих, али и географски прилично удаљених цивилизација. Инспирисали су се [[византијска уметност|византијском уметношћу]], [[Коптска уметност|уметношћу коптских хришћана]], архајским [[Грчка|грчким]] уметницима, као и уметношћу [[Африка|афричких]] племена, племена [[Океанија|Океаније]] и [[Сједињене Америчке Државе|америчких]] [[Индијанци|Индијанаца]]. Извор Матисове инспирације биле су афричке маске и скулптуре, па лица његових фигура одликује безличност и укоченост маски. Иза тог ефекта безличности извире нека мистерија или претња, заснована на енигматичним квалитетима страног израза.
-Упркос јаким, вибрантним бојама које обично користе експресионисти, сликари [[Анри Матис|Матис]], [[Морис Утрило|Утрило]], [[Андре Дерен|Дерен]] и [[Амедео Модиљани]], често граде пријатне декоративне структуре којима настављају дугу традицију „класичне“ уздржаности француског и италијанског сликарства. С друге стране, [[Жорж Руо]] је изузетак у француском експресионизму, јер је његово дело много драматичније, попут [[Немачка|немачко]]г [[експресионизам|експресионизма]]. Његово сликарство жестоко изражава реакције на хипокризију материјализма његовог доба, кроз омиљено коришћење дебелих наслага црвеног и црног. Његове слике [[Христ]]а су симболи нехуманости човека према човеку, а портрети судија откривају злочин и корупцију који досежу чак и тамо где се претпоставља да треба да влада правда. Руолово мишљење о француским лидерима, тога доба кроз његово сликарство није нимало ласкаво. Слично као [[Гоја]] у [[Шпанија|Шпанији]] [[инквизиција|инквизиције]], корупције и изобличености у редовима монархије, Руол не оставља простор за компромис са тадашњим француским друштвом.
+Упркос јаким, вибрантним бојама које обично користе експресионисти, сликари [[Анри Матис|Матис]], [[Морис Утрило|Утрило]], [[Андре Дерен|Дерен]] и [[Амедео Модиљани]], често граде пријатне декоративне структуре којима настављају дугу традицију „класичне“ уздржаности француског и италијанског сликарства. С друге стране, [[Жорж Руо]] је изузетак у француском експресионизму, јер је његово дело много драматичније, попут [[Немачка|немачко]]г [[експресионизам|експресионизма]]. Његово сликарство жестоко изражава реакције на [[хипокризија|хипокризију]] материјализма његовог доба, кроз омиљено коришћење дебелих наслага црвеног и црног. Његове слике [[Христ]]а су симболи нехуманости човека према човеку, а портрети судија откривају злочин и корупцију који досежу чак и тамо где се претпоставља да треба да влада правда. Руолово мишљење о француским лидерима, тога доба кроз његово сликарство није нимало ласкаво. Слично као [[Гоја]] у [[Шпанија|Шпанији]] [[инквизиција|инквизиције]], корупције и изобличености у редовима монархије, Руол не оставља простор за компромис са тадашњим француским друштвом.
 == Познати уметници који су припадали фовизму ==
@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 * [[Жан Пи]]
 * [[Луи Валта]]
-* [[Kes van Dongen]]
+* [[Kes van Dongen|Кес ван Донген]]
 * [[Морис Вламенк]]
 * [[Отон Фријез]]