Слезина
Слезина (лат. Lien, грч. Splen) је жлезда без канала, присутна код кичмењака, и блиско повезана са циркулаторним системом. Њена функција је одстрањивање старих црвених крвних зрнаца. Слезина је такође резервоар крви. Данас се зна да њено одстрањивање чини особу више подложном инфекцијама.[1][2]
Код људи, слезина је орган величине песнице (типично 12cm x 8cm x 4cm), тежак око 150–200 грама, на левој горњој страни абдомена, иза желуца и испод дијафрагме. Код коња, слезина је дугачка 50 центиметара. Код птица је округласта.
Анатомија[уреди | уреди извор]
Слезина надзире, уништава и складишти црвена крвна зрнца. Уз то, слезина је састављена из две врсте ткива, црвене и беле масе. Бела маса служи за борбу против инфекција, а црвена уклања непожељне материје. Бела маса је највећи орган лимфоидног система.
Болести[уреди | уреди извор]
Увећана слезина је стање познато као спленомегалија. То може бити последица маларије, ендокардитиса, леукемије, Хоџкинове болести, мононуклеозе, тумора итд.
Слезина може да се напипа у око 30% новорођенчади, али, осим у случајевима увећане слезине, она више не може да се напипа код детета од 3-4 године. Најчешћи разлог за увећану слезину код деце је вирусна, обично пролазна, инфекција.
Особе без слезине (стање се назива аспленија) су подложне инфекцијама званим септикемија.
У ретким случајевима, недостатак слезине је урођен. Српаста анемија може да изазове функционалну аспленију. Слезина се често хируршки уклања (спленектомија) у случају повреда абдомена где слезина крвари, у случају тумора, циста и других обољења.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Гордана Теофиловски-Парапид, Александар Маликовић (2007). Анатомија човека: за студенте Фармацеутског факултета. Београд. ISBN 978-86-907009-1-2.
Литература[уреди | уреди извор]
- Гордана Теофиловски-Парапид, Александар Маликовић (2007). Анатомија човека: за студенте Фармацеутског факултета. Београд. ISBN 978-86-907009-1-2.
