Пређи на садржај

Трнава (Јагодина)

Координате: 43° 57′ 20″ С; 21° 15′ 04″ И / 43.955666° С; 21.251° И / 43.955666; 21.251
С Википедије, слободне енциклопедије
Трнава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2022.2394
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 20″ С; 21° 15′ 04″ И / 43.955666° С; 21.251° И / 43.955666; 21.251
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина185 m
Трнава на карти Србије
Трнава
Трнава
Трнава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Трнава је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. има 2394 становника (према попису из 2011. било је 2448 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Први пут Трнава се помиње у повељи монахиње Евгеније (књегиње Милице) и њених синова, кнеза Стефана и Вука, из 1395. године.[2] Трнава је била део метоха манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори. До Другог српског устанка Трнава се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Трнава улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[3] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Трнава живи 1729 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,8 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 666 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 565
1953. 571
1961. 685
1971. 1.110
1981. 1.536
1991. 1.938 1.784
2002. 2.237 2.395
2011. 2.448
2022. 2.394
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
2.213 98,92%
Југословени
  
6 0,26%
Црногорци
  
4 0,17%
Хрвати
  
2 0,08%
Словенци
  
2 0,08%
Македонци
  
1 0,04%
непознато
  
0 0,0%
Трнава у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[3]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 37 44 38 41 41 44 43 43 43 42 42 41
Пореске главе* - 45 42 40 44 46 47 49 47 45 46 46
Арачке главе** 71 85 85 83 84 90 96 102 102 112 105 109
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Јечменица, Дејан (2014). „ПОСЕДИ МАНАСТИРА СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У МОРАВСКОЈ СРБИЈИ”. Власт и моћ- Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године. I: 89. 
  3. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]