Пређи на садржај

Тундра

С Википедије, слободне енциклопедије
Тундра
Tundra in Greenland
Map showing Arctic tundra
Географија
Подручје11.563.300[1] km2 (4.464.600 sq mi)
Климатски типET

Тундра (од рус. тундра) је биом који се налази у областима где је раст дрвећа онемогућен нижим температурама и недостатком влаге. Име потиче од килдин-лапонске (лапонске) речи tūndâr, која означава „ледину без дрвећа”.[2] Постоје три типа тундре: арктичка,[3] распрострањена у поларним областима Арктика и Антарктика, алпијска,[3] распрострањена на високим планинама, и антарктичка тундра.[4] Флора палеарктичких тундри често се назива аркто-алпијском услед постојања заједничке историје вегетације и великог броја заједничких врста биљака у арктичкој и алпијској тундри.

Арктичка тундра

[уреди | уреди извор]
Распрострањеност арктичке тундре на Северној полулопти

У скоријој геолошкој прошлости (ледена доба Квартара) велике ледене масе покривале су област Северне Америке и Европе. У периоду после последње глацијације лед се повукао ка северу или се задржао на планинама (глечери). На енглеском се тундре у Северној Америци називају barren grounds (у преводу „оскудна, неплодна земља”), али о јединствености са биомом у Европи и Азији сведочи и то да 75% живог света на свим набројаним континентима чине исте врсте.

Климатски фактор

[уреди | уреди извор]
Тундра на Гренланду

У области Северног и Јужног поларног круга у време зимске краткодневице, Сунце се уопште не издиже изнад хоризонта. Идући даље ка половима, ноћ траје још дуже и већи део тундре нема сунчеву осветљеност по више месеци. То утиче на живот у тундри да своју активност усредсреде на кратак период осветљености. Осим таме, значајан фактор у тундри је и хладноћа која заправо има геолошко наслеђе. Дубоки слојеви земљишта („пермафрост”) потпуно су залеђени. На Гренланду је залеђен слој дебљине 600 метара, а понегде и дубље-у Русији је залеђени слој био дубине 1.450 m. У току лета „открављује” се тек танак слој, не већи од седам центиметара. Овај слој је засићен водом јер падавине које су у њега доспеле не могу да се оцеде дубље, пошто је ту залеђено. У тундри иначе има мало падавина и то је увек снег. И због наизменичног смрзавања и открављивања земљишта, настаје полигонално земљиште. Наиме, ови процеси изазивају пупчење тла и стварање шупљина у које се гомила камење.

Живи свет

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: екорегиони тундре

У тундри се налазе биљке малих димензија. Дрвенастих биљака има, попут неких врста бреза и патуљастих врба, али се често не виде од зељасте вегетације. Дрвенасте биљке у тундрама припадају животној форми хамефита, а не фанерофита, којој припадају сродне врсте. Од зељастог биља бројне су маховине и пречице, а познате су и врсте пурпурна каменика и шумски геранијум.

Од животињских врста познати су мошусно говече и ирваси, које у Северној Америци називају карибуи. Вукови, поларне лисице и ждеравци су предатори који су прилагођени животу у тундри тако што имају густо крзно и слој поткожне масти. Такође, уши, реп и њушка су јако скраћени како не би дошло до смрзавања. Хране се текуницама, волухарицама и леминзима.

У тундри је веома мали број птица које су станарице, док птице селице долазе лети у милионима. Неке од њих су пловке, гуске и зујавци. Велики број птица се тада храни инсектима и то најчешће двокрилцима који иначе зимују у стадијуму ларви под ледом који се ствара на површини бара.

Однос према глобалном загревању

[уреди | уреди извор]

Озбиљна претња тундри је глобално загревање, које изазива топљење пермафроста. Отапање пермафроста у датом подручју на људским временским скалама (деценијама или вековима) могло би радикално да промени које врсте тамо могу да преживе.[5]

Друга забринутост је да се око једне трећине светског угљеника везаног за тло налази у областима тајге и тундре. Када се пермафрост топи, ослобађа угљеник у облику угљен-диоксида и метана,[6][7] од којих су оба гасови стаклене баште. Ефекат је примећен на Аљасци. Седамдесетих година прошлог века тундра је била понор угљеника, али данас је извор угљеника.[8] Метан се производи када вегетација пропада у језерима и мочварама.[9]

Количина гасова стаклене баште која ће се ослободити према пројектованим сценаријима за глобално загревање није поуздано квантификована научним студијама.[9][7][10]

На локацијама где се накупила мртва вегетација и тресет, постоји ризик од шумског пожара, као што је 1.039 km2 (401 sq mi) тундре која је изгорела 2007. на северној падини ланца Брукс на Аљасци.[9] Такви догађаји могу бити и резултат глобалног загревања и допринети му.[11]

Антарктик

[уреди | уреди извор]

Тундра на острвима Кергуелен.

Антарктичка тундра се јавља на Антарктику и на неколико антарктичких и субантарктичких острва, укључујући Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка острва и острва Кергуелен. Већи део Антарктика је превише хладан и сув да би подржао вегетацију, а већи део континента је прекривен леденим пољима. Међутим, неки делови континента, посебно Антарктичко полуострво, имају делове каменитог тла који подржавају биљни живот. Флора се тренутно састоји од око 300-400 врста лишајева, 100 маховина, 25 јетрењача и око 700 врста копнених и водених алги, које живе на површинама изложених стена и земљишта око обале континента. Две цветне биљне врсте на Антарктику, антарктичка трава (Deschampsia antarctica) и антарктичка бисерница (Colobanthus quitensis), налазе се у северним и западним деловима Антарктичког полуострва.[12] За разлику од арктичке тундре, антарктичкој тундри недостаје велика фауна сисара, углавном због његове физичке изолације од других континената. Морски сисари и морске птице, укључујући фоке и пингвине, насељавају подручја близу обале, а неке мале сисаре, попут зечева и мачака, људи су унели на нека од субантарктичких острва. Екорегија тундре Субантарктичких острва Антиподес укључује острва Баунти, острва Окланд, острва Антиподи, групу острва Кембел и острво Меквери.[13] Врсте ендемичне за ову екорегију укључују Corybas dienemus и Corybas sulcatus, једине субантарктичке орхидеје; краљевски пингвин; и антиподски албатрос.[13]

Постоји извесна нејасноћа око тога да ли Магеланово мочварно подручје, на западној обали Патагоније, треба сматрати тундром или не.[14] Фитогеограф Едмундо Писано назвао га је тундра (шп. tundra Magallánica) јер је сматрао да су ниске температуре кључне за ограничавање раста биљака.[14]

Флора и фауна Антарктика и Антарктичких острва (јужно од 60° јужне географске ширине) заштићени су Уговором о Антарктику.[15]

Алпијска тундра

[уреди | уреди извор]
Алпијска тундра са Крумхолц екотоном

Алпијска тундра је област у којој нема дрвећа услед ниске температуре и недостатка влаге, на надморским висинама изнад 2000 m. У топлијим и влажнијим планинским областима налазе се Крумхолц форме дрвећа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ecoregions”. World Wildlife Fund. Архивирано из оригинала 2011-06-04. г. 
  2. ^ Aapala, Kirsti. „Tunturista jängälle”. Kieli-ikkunat. Архивирано из оригинала 2006-10-01. г. Приступљено 2009-01-19. 
  3. ^ а б „The Tundra Biome”. The World's Biomes. Приступљено 2006-03-05. 
  4. ^ „Terrestrial Ecoregions: Antarctica”. Wild World. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 2011-08-05. г. Приступљено 2009-11-02. 
  5. ^ „Tundra Threats”. National Geographic. Приступљено 2008-04-03. 
  6. ^ Walter, KM; Zimov, SA; Chanton, JP; Verbyla, D; et al. (7. 9. 2006). „Methane bubbling from Siberian thaw lakes as a positive feedback to climate warming”. Nature. 443 (7107): 71—75. Bibcode:2006Natur.443...71W. PMID 16957728. S2CID 4415304. doi:10.1038/nature05040. 
  7. ^ а б Turetsky, Merritt R.; Abbott, Benjamin W.; Jones, Miriam C.; Anthony, Katey Walter; Olefeldt, David; Schuur, Edward A. G.; Koven, Charles; McGuire, A. David; Grosse, Guido; Kuhry, Peter; Hugelius, Gustaf (2019-04-30). „Permafrost collapse is accelerating carbon release”. Nature (на језику: енглески). 569 (7754): 32—34. Bibcode:2019Natur.569...32T. PMID 31040419. doi:10.1038/d41586-019-01313-4 Слободан приступ. 
  8. ^ Oechel, Walter C.; Hastings, Steven J.; Vourlrtis, George; Jenkins, Mitchell; et al. (1993). „Recent change of Arctic tundra ecosystems from a net carbon dioxide sink to a source”. Nature. 361 (6412): 520—523. Bibcode:1993Natur.361..520O. S2CID 4339256. doi:10.1038/361520a0. 
  9. ^ а б в Gillis, Justin (16. 12. 2011). „As Permafrost Thaws, Scientists Study the Risks”. The New York Times. Приступљено 17. 12. 2011. 
  10. ^ Welch, Craig (2019-08-13). „Arctic permafrost is thawing fast. That affects us all.”. National Geographic (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-05. 
  11. ^ Mack, Michelle C.; Bret-Harte, M. Syndonia; Hollingsworth, Teresa N.; Jandt, Randi R.; et al. (28. 7. 2011). „Carbon loss from an unprecedented Arctic tundra wildfire” (PDF). Nature. 475 (7357): 489—492. Bibcode:2011Natur.475..489M. PMID 21796209. S2CID 4371811. doi:10.1038/nature10283. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-11-14. г. Приступљено 2012-07-20. 
  12. ^ „Terrestrial Plants”. British Antarctic Survey: About Antarctica. Архивирано из оригинала 04. 03. 2011. г. Приступљено 2006-03-05. 
  13. ^ а б „Antipodes Subantarctic Islands tundra”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund. 
  14. ^ а б Longton, R.E. (1988). Biology of Polar Bryophytes and Lichen. Studies in Polar Research. Cambridge University Press. стр. 20. ISBN 978-0-521-25015-3. 
  15. ^ „Protocol on Environmental Protection to the Antarctic Treaty”. British Antarctic Survey: About Antarctica. Архивирано из оригинала 08. 07. 2015. г. Приступљено 2006-03-05. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тундра на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тундра&oldid=28824938”