Ускршњи лептир

Ускршњи лептир; (Zerynthia polyxena)
	Одозго
	Са стране
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Lepidoptera
Породица:	Papilionidae
Род:	Zerynthia
Врста:	Z. polyxena
Биномно име
	Zerynthia polyxena; (Denis & Schiffermüller, 1775)
Синоними
	Papilio cassandra Geyer, 1828; Papilio creusa Meigen, 1829; Papilio hypermnestra Scopoli, 1763; Papilio hypsipyle Schulze, 1776; Papilio hypsipyle Fabricus, 1777; Zerynthia polyxena D., 1775; Zerynthia polyxena polyxena;

Ускршњи лептир^[2] (лат. Zerynthia polyxena) врста је дневног лептира из породице једрилаца (лат. Papilionidae).

Опис врсте

Опис одрасле јединке

Распон крила одраслих јединки износи од 50—56mm. Полни диморфизам је слабо изражен. Препознатљив је по црној цик-цак шари која се простире дуж спољних рубова крила.^[3] Боја крила се креће од беле до крем, а крила су испресецана црном правилном мрежом. Задња крила са горње стране имају неколико црвених поља, док се доње стране и предњих и задњих крила постоје црвене ознаке и линије које уоквирују црну цик-цак шару. Глава и торакс су прекривени црним и црвеним длачицама. Абдомен је црн са равномерно распоређеним белим и црвеним длачицама.

Опис гусенице

Боја гусенице овог лептира је варијабилна али увек у нијансама жуте или наранџасте. Са дорзалне стране гусеница на сваком чланку има по два наранџаста израштаја са црним врхом, који су прекривени ситним длачицама. Овакви израштаји налазе се и са латералне стране, а улога им је да у комбинацији са јарким бојама гусенице одбију предаторе. Гусеница се најчешће храни вучјом јабуком (Aristolochia clematitis),^[4] која је отровна, па је и гусеница самим тим отровна, те је предатори најчешће избегавају. На већим висинама је забележена и на биљци јужној кокотињи (Aristolochia pallida)^[5].

Опис лутке

Лутке овог лептира су издужене, боја доста варира али увек је у нијансама крем или смеђе боје.

Опис јајашца

Јајашца овог лептира су округла, у почетку крем боје, након пар дана бистра течност у јајашцету се замути и постане готово црна, потом се излежу младе гусенице. Јајашца најчешће бивају положена на листове, са лица или наличја, ређе на стаблу. Готово увек бива положено два или више јајашаца.

Распрострањеност и станиште

Распрострањеност

Овај лептир насељава већи део Европе (Апенинско полуострво, Балканско полуострво), Малу Азију, југ Казахстана и Урал. Одсутан је са Пиринејског полуострва, Скандинавије, Велике Британије, Републике Ирске, Исланда, Летоније, Литваније, Естоније.

Распрострањеност у Србији

Овај лептир је присутан у већем делу Србије,^[3] насељава Горње Подунавље, обале Дунава, околину Београда, Делиблатску пешчару, већи део Шумадије, Стару планину, долину Велике, Јужне и Западне Мораве, Косово и Метохију. Није пронађен на Пештерској висоравни, као ни у деловима Србије где је врло изражена употреба пестицида и инсектицида.

Станиште

Типична станишта су подручја покрај водених површина, али се неретко среће на зараслим ливадама и пољопривредном земљишту, а залази и у љутска насеља. Практично их има свуда где расту биљке хранитељке из рода Aristolochia и ретко се удаљава од ње^[5]. У избору станишта и биљке веома личи на сродног ђурђевданског лептира. Међутим, недавна студија је показала да се ускршњи лептир чешће среће у близини река или на парцелама, за разлику од сродног, ђурђевданског лептира који је чешћи у близини људских насеља^[6].