Рак (болест) — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 17: Ред 17:


<!--Cause and Diagnosis -->
<!--Cause and Diagnosis -->
Употреба [[Дуван (производ)|дуван]]а је узрочник код око 22% смртних случајева од рака.<ref name=WHO2014>{{cite web|title=Cancer Fact sheet N°297|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs297/en/|website=World Health Organization|accessdate = 10. 6. 2014.|date= 2014}}</ref> Других 10% чини [[гојазност]], лоша [[Дијета (исхрана)|исхрана]], [[недостатак физичке активности]] и конзумирање [[алкохол]]а.<ref name=WHO2014/> Међу осталим факторима се налазе неке [[Инфекција|инфекције]], изложеност [[Јонизујуће зрачење|јонизујућем зрачењу]] и загађивачи из животне средине.<ref name=Enviro2008>{{cite journal |vauthors=Anand P, Kunnumakkara AB, Kunnumakara AB, Sundaram C, Harikumar KB, Tharakan ST, Lai OS, Sung B, Aggarwal BB | title = Cancer is a preventable disease that requires major lifestyle changes | journal = Pharm. Res. | volume = 25 | issue = 9 |pages=2097–116 |date= 2008 | pmid = 18626751 | pmc = 2515569 | doi = 10.1007/s11095-008-9661-9 }}</ref> У [[Земље у развоју|земљама у развоју]] скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су [[хепатитис Б]], [[хепатитис Ц]] и [[хумани папилома вирус]].<ref name=WHO2014/> Ови фактори делимично делују тако што мењају [[ген]]е ћелије.<ref name=WCR2014Bio>{{Cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 1.1}}</ref> Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак.<ref name=WCR2014Bio/> Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља.<ref name="ACS-heredity">{{cite web | publisher = [[American Cancer Society]] | title = Heredity and Cancer | accessdate = 22. 7. 2013. | url = http://www.cancer.org/cancer/cancercauses/geneticsandcancer/heredity-and-cancer}}</ref> Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или [[скрининг рака|скрининг тестова]].<ref name=WHO2014/> Након тога се обично врше даља испитивања путем [[медицински имиџинг|медицинског имиџинга]] и потврђује [[биопсија|биопсијом]].<ref>{{cite web|title=How is cancer diagnosed?|url=http://www.cancer.org/treatment/understandingyourdiagnosis/examsandtestdescriptions/testingbiopsyandcytologyspecimensforcancer/testing-biopsy-and-cytology-specimens-for-cancer-how-is-cancer-diagnosed|website=American Cancer Society|date = 29. 1. 2013.|accessdate = 10. 6. 2014.}}</ref>
Употреба [[Дуван (производ)|дувана]] је узрочник код око 22% смртних случајева од рака.<ref name=WHO2014>{{cite web|title=Cancer Fact sheet N°297|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs297/en/|website=World Health Organization|accessdate = 10. 6. 2014.|date= 2014}}</ref> Других 10% чини [[гојазност]], лоша [[Дијета (исхрана)|исхрана]], [[недостатак физичке активности]] и конзумирање [[алкохол]]а.<ref name=WHO2014/> Међу осталим факторима се налазе неке [[Инфекција|инфекције]], изложеност [[Јонизујуће зрачење|јонизујућем зрачењу]] и загађивачи из животне средине.<ref name=Enviro2008>{{cite journal |vauthors=Anand P, Kunnumakkara AB, Kunnumakara AB, Sundaram C, Harikumar KB, Tharakan ST, Lai OS, Sung B, Aggarwal BB | title = Cancer is a preventable disease that requires major lifestyle changes | journal = Pharm. Res. | volume = 25 | issue = 9 |year=2008| pmid = 18626751 | pmc = 2515569 | doi = 10.1007/s11095-008-9661-9 |pages=2097–116}}</ref> У [[Земље у развоју|земљама у развоју]] скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су [[хепатитис Б]], [[хепатитис Ц]] и [[хумани папилома вирус]].<ref name=WHO2014/> Ови фактори делимично делују тако што мењају [[ген]]е ћелије.<ref name=WCR2014Bio>{{Cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 1.1}}</ref> Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак.<ref name=WCR2014Bio/> Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља.<ref name="ACS-heredity">{{cite web | publisher = [[American Cancer Society]] | title = Heredity and Cancer | accessdate = 22. 7. 2013. | url = http://www.cancer.org/cancer/cancercauses/geneticsandcancer/heredity-and-cancer}}</ref> Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или [[скрининг рака|скрининг тестова]].<ref name=WHO2014/> Након тога се обично врше даља испитивања путем [[медицински имиџинг|медицинског имиџинга]] и потврђује [[биопсија|биопсијом]].<ref>{{cite web|title=How is cancer diagnosed?|url=http://www.cancer.org/treatment/understandingyourdiagnosis/examsandtestdescriptions/testingbiopsyandcytologyspecimensforcancer/testing-biopsy-and-cytology-specimens-for-cancer-how-is-cancer-diagnosed|website=American Cancer Society|year=2013|accessdate = 10. 6. 2014.}}</ref>


<!-- Prevention and Treatment -->
<!-- Prevention and Treatment -->
Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања [[алкохол]]а, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, [[вакцина]]цијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу.<ref name=Kushi2012>{{cite journal |author1=Kushi LH |author2=Doyle C |author3=McCullough M |display-authors=etal |title=American Cancer Society Guidelines on nutrition and physical activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity |journal=CA Cancer J Clin |volume=62 |issue=1 |pages=30–67 |year=2012 |pmid=22237782 |doi=10.3322/caac.20140 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Parkin|first1=DM|last2=Boyd|first2=L|last3=Walker|first3=LC|title=16. The fraction of cancer attributable to lifestyle and environmental factors in the UK in 2010.|journal=British journal of cancer|date = 6. 12. 2011.|volume=105 Suppl 2|pages=S77-81|pmid=22158327|doi=10.1038/bjc.2011.489}}</ref> Рано откривање путем [[скрининг рака|скрининга]] је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака.<ref name=WCR2014Scr>{{cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 4.7}}</ref> Предности скрининга код рака дојке су спорне.<ref name=WCR2014Scr/><ref name=Got2013>{{cite journal |vauthors=Gøtzsche PC, Jørgensen KJ | title = Screening for breast cancer with mammography. | journal = The Cochrane database of systematic reviews | volume = 6 |pages=CD001877 | date = 4. 6. 2013 | pmid = 23737396 | doi = 10.1002/14651858.CD001877.pub5 }}</ref> За лечење рака се често користи нека комбинација [[Радијациона терапија|радијационе терапије]], [[Хирургија|хирургије]], [[Хемиотерапија|хемиотерапије]] и [[Циљана терапија|циљане терапије]].<ref name=WHO2014/><ref>{{cite web|title=Targeted Cancer Therapies|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/factsheet/Therapy/targeted|website=NCI|accessdate = 11. 6. 2014. |date = 25. 4. 2014.}}</ref> Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге.<!-- <ref name=WHO2014/> --> [[Палијативна нега]] је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу.<ref name=WHO2014/> Шансе за преживљавање зависе од типа рака и [[стадијум рака|степена болести]] на почетку лечења.<ref name="WCR2014Bio"/> Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна [[петогодишња стопа преживљавања]] износи 80%.<ref name=WCR2014Peads>{{cite book|title=World Cancer Report 2014. |date=2014 |publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 1.3}}</ref> У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.<ref>{{cite web|title=SEER Stat Fact Sheets: All Cancer Sites|url=http://seer.cancer.gov/statfacts/html/all.html|website=National Cancer Institute |accessdate = 18. 6. 2014.}}</ref>
Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања [[алкохол]]а, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, [[вакцина]]цијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу.<ref name=Kushi2012>{{cite journal |last1=LH|first1=Kushi|author2=Doyle C |last3=M|first3=McCullough|display-authors=etal |title=American Cancer Society Guidelines on nutrition and physical activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity |journal=CA Cancer J Clin |volume=62 |issue=1 |year=2012|pmid=22237782 |doi=10.3322/caac.20140 |pages=30–67}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Parkin|first1=DM|last2=Boyd|first2=L|last3=Walker|first3=LC|title=16. The fraction of cancer attributable to lifestyle and environmental factors in the UK in 2010.|journal=British journal of cancer|date = 6. 12. 2011.|volume=105 Su|pages=S77-81|pmid=22158327|doi=10.1038/bjc.2011.489|pages=2}}</ref> Рано откривање путем [[скрининг рака|скрининга]] је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака.<ref name=WCR2014Scr>{{Cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 4.7}}</ref> Предности скрининга код рака дојке су спорне.<ref name=WCR2014Scr/><ref name=Got2013>{{cite journal |vauthors=Gøtzsche PC, Jørgensen KJ | title = Screening for breast cancer with mammography. | journal = The Cochrane database of systematic reviews | volume = 6 |pages=CD001877 | date = 4. 6. 2013 | pmid = 23737396 | doi = 10.1002/14651858.CD001877.pub5 }}</ref> За лечење рака се често користи нека комбинација [[Радијациона терапија|радијационе терапије]], [[Хирургија|хирургије]], [[Хемиотерапија|хемиотерапије]] и [[Циљана терапија|циљане терапије]].<ref name=WHO2014/><ref>{{cite web|title=Targeted Cancer Therapies|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/factsheet/Therapy/targeted|website=NCI|accessdate = 11. 6. 2014. |date = 25. 4. 2014.}}</ref> Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге.<!-- <ref name=WHO2014/> --> [[Палијативна нега]] је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу.<ref name=WHO2014/> Шансе за преживљавање зависе од типа рака и [[стадијум рака|степена болести]] на почетку лечења.<ref name="WCR2014Bio"/> Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна [[петогодишња стопа преживљавања]] износи 80%.<ref name=WCR2014Peads>{{cite book|title=World Cancer Report 2014. |year=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 1.3}}</ref> У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.<ref>{{cite web|title=SEER Stat Fact Sheets: All Cancer Sites|url=http://seer.cancer.gov/statfacts/html/all.html|website=National Cancer Institute |accessdate = 18. 6. 2014.}}</ref>


<!-- Epidemiology -->
<!-- Epidemiology -->
У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу.<ref name="WCR2014Bio"/> То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% [[узрочници смрти|свих смртних случајева код људи]].<ref name=WCR2014Bio /><ref>{{cite web|title=The top 10 causes of death Fact sheet N°310|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs310/en/|website=WHO|accessdate = 10. 6. 2014. |date= 2014}}</ref> Најуобичајенији типови рака код мушкараца су [[рак плућа]], [[рак простате]], [[колоректални рак]] и [[рак желуца]],<!-- <ref name=WCR2014/> --> док се код жена најчешће јављају [[рак дојке]], колоректални рак, рак плућа и [[рак грлића материце]].<ref name="WCR2014Bio"/> [[Рак коже]], изузев [[меланом]]а, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева.<ref>{{cite journal|last1=Dubas|first1=LE|last2=Ingraffea|first2=A|title=Nonmelanoma skin cancer.|journal=Facial plastic surgery clinics of North America|date= 2013 |volume=21|issue=1|pages=43–53|pmid=23369588|doi=10.1016/j.fsc.2012.10.003}}</ref><ref name=Cak2012>{{cite journal|last1=Cakir|first1=BÖ|last2=Adamson|first2=P|last3=Cingi|first3=C|title=Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.|journal=Facial plastic surgery clinics of North America |date= 2012|volume=20|issue=4|pages=419–22|pmid=23084294|doi=10.1016/j.fsc.2012.07.004}}</ref> Код деце се најчешће јављају [[акутна лимфобластна леукемија]] и [[tumori lobanjske duplje|тумори мозга]], осим у Африци, где се чешће јавља [[нон-Хочкин лимфом]] .Највише смртног исхода је било код [[Апластична анемија|Апластичне Анемије]] од које умире око 91% оболелих и Дишенове мишићне дистрофије од које умире преко 70% оболелих. name=WCR2014Peads/> У 2012. години код око 165.000 деце млађе од 15 година дијагностификован је рак.<!-- <ref name=WCR2014/> --> Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у [[развијене земље|развијеним земљама]].<ref name="WCR2014Bio"/> Стопе се повећавају са [[старење становништва|повећањем броја људи који живи до познијих година]] и са променама начина живота у земљама у развоју.<ref name=Epi11>{{cite journal | vauthors = Jemal A, Bray F, Center MM, Ferlay J, Ward E, Forman D | title = Global cancer statistics | journal = CA: a cancer journal for clinicians | volume = 61 | issue = 2 |pages=69–90 |date= 2011 | pmid = 21296855 | doi = 10.3322/caac.20107 }}</ref> Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 билиона [[Амерички долар|америчких долара]] годишње од 2010. године.<ref name="WCR2014Eco">{{cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 6.7}}</ref>
У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу.<ref name="WCR2014Bio"/> То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% [[узрочници смрти|свих смртних случајева код људи]].<ref name=WCR2014Bio /><ref>{{cite web|title=The top 10 causes of death Fact sheet N°310|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs310/en/|website=WHO|accessdate = 10. 6. 2014. |date= 2014}}</ref> Најуобичајенији типови рака код мушкараца су [[рак плућа]], [[рак простате]], [[колоректални рак]] и [[рак желуца]],<!-- <ref name=WCR2014/> --> док се код жена најчешће јављају [[рак дојке]], колоректални рак, рак плућа и [[рак грлића материце]].<ref name="WCR2014Bio"/> [[Рак коже]], изузев [[меланом]]а, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева.<ref>{{cite journal|last1=Dubas|first1=LE|last2=Ingraffea|first2=A|title=Nonmelanoma skin cancer.|journal=Facial plastic surgery clinics of North America|year=2013|volume=21|issue=1|pmid=23369588|doi=10.1016/j.fsc.2012.10.003|pages=43–53}}</ref><ref name=Cak2012>{{cite journal|last1=Cakir|first1=BÖ|last2=Adamson|first2=P|last3=Cingi|first3=C|title=Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.|journal=Facial plastic surgery clinics of North America |date= 2012|volume=20|issue=4|pmid=23084294|doi=10.1016/j.fsc.2012.07.004|pages=419–22}}</ref> Код деце се најчешће јављају [[акутна лимфобластна леукемија]] и [[tumori lobanjske duplje|тумори мозга]], осим у Африци, где се чешће јавља [[нон-Хочкин лимфом]] .Највише смртног исхода је било код [[Апластична анемија|Апластичне Анемије]] од које умире око 91% оболелих и Дишенове мишићне дистрофије од које умире преко 70% оболелих. name=WCR2014Peads/> У 2012. години код око 165.000 деце млађе од 15 година дијагностификован је рак.<!-- <ref name=WCR2014/> --> Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у [[развијене земље|развијеним земљама]].<ref name="WCR2014Bio"/> Стопе се повећавају са [[старење становништва|повећањем броја људи који живи до познијих година]] и са променама начина живота у земљама у развоју.<ref name=Epi11>{{cite journal | vauthors = Jemal A, Bray F, Center MM, Ferlay J, Ward E, Forman D | title = Global cancer statistics | journal = CA: a cancer journal for clinicians | volume = 61 | issue = 2 |year=2011| pmid = 21296855 | doi = 10.3322/caac.20107 |pages=69–90}}</ref> Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 билиона [[Амерички долар|америчких долара]] годишње од 2010. године.<ref name="WCR2014Eco">{{cite book|title=World Cancer Report 2014.|year=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 6.7}}</ref>


<div class="thumb tright" >
<div class="thumb tright" >
Ред 54: Ред 54:
|''' 1,250 '''
|''' 1,250 '''
|-
|-
| colspan="10" | Извор: Новости, новембар 2014.<ref name="novosti1">{{cite web |url=http://novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:517321-U-Srbiji-33-000-ljudi-godisnje-oboli-a-21-000-umre-od-karcinoma |title=U Srbiji 33. 000 ljudi godišnje oboli, a 21. 000 umre od karcinoma! |accessdate= 01. 11. 2014. |publisher= Novosti - }}</ref>
| colspan="10" | Извор: Новости, новембар 2014.<ref name="novosti1">{{cite web |url=http://novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:517321-U-Srbiji-33-000-ljudi-godisnje-oboli-a-21-000-umre-od-karcinoma |title=U Srbiji 33. 000 ljudi godišnje oboli, a 21. 000 umre od karcinoma! |accessdate= 1. 11. 2014 |publisher= Novosti - }}</ref>
|}</div>
|}</div>


Ред 68: Ред 68:
* активација [[метастаза|метастазе]] и инвазија ткива.<ref name=Han2000/>
* активација [[метастаза|метастазе]] и инвазија ткива.<ref name=Han2000/>


Прогресија од нормалних ћелија до ћелија које могу да формирају приметну масу изравног канцера обухвата више корака који су познати као малигна прогресија.<ref name=Han2000>{{cite journal |last1= Hanahan |first1= Douglas |authorlink1= Douglas Hanahan |last2=Weinberg |first2= Robert A. |authorlink2= Robert Weinberg |date= 7. 1. 2000 |title= The hallmarks of cancer |journal=Cell |volume=100 |issue= 1 |pages=57–70 |doi= 10.1016/S0092-8674(00)81683-9 |pmid= 10647931 }}</ref><ref name=Han2011>{{cite journal|doi=10.1016/j.cell.2011.02.013|title=Hallmarks of Cancer: The Next Generation|year=2011|last1=Hanahan|first1=Douglas|last2=Weinberg|first2=Robert A.|journal=Cell|volume=144|issue=5|pages=646–74|pmid=21376230}}</ref>
Прогресија од нормалних ћелија до ћелија које могу да формирају приметну масу изравног канцера обухвата више корака који су познати као малигна прогресија.<ref name=Han2000>{{cite journal |last1=Hanahan|first1= Douglas |authorlink1= Douglas Hanahan |last2=Weinberg|first2= Robert A. |authorlink2= Robert Weinberg |date= 7. 1. 2000 |title= The hallmarks of cancer |journal=Cell |volume=100 |issue= 1 |doi= 10.1016/S0092-8674(00)81683-9 |pmid= 10647931 |pages=57–70}}</ref><ref name=Han2011>{{cite journal|doi=10.1016/j.cell.2011.02.013|title=Hallmarks of Cancer: The Next Generation|year=2011|last1=Hanahan|first1=Douglas|last2=Weinberg|first2=Robert A.|journal=Cell|volume=144|issue=5|pmid=21376230|pages=646–74}}</ref>


== Знаци и симптоми ==
== Знаци и симптоми ==
Ред 80: Ред 80:


=== Системски симптоми ===
=== Системски симптоми ===
Општи симптоми се јављају услед удаљених ефеката канцера који нису везани за директно или метастатичко ширење. Они могу да обухвате: ненамеран губитак тежине, [[грозница|грозницу]], осећај претераног умора, и промене коже.<ref>{{cite book|last=O'Dell|first=edited by Michael D. Stubblefield, Michael W.|title=Cancer rehabilitation principles and practice|year=2009|publisher=Demos Medical|location=New York|isbn=978-1-933864-33-4|page=983|url=http://books.google.ca/books?id=_JaPlNYgXkEC&pg=PT983}}</ref> [[Хоџкинова болест]], [[леукемија|леукемије]], и [[Рак јетре|канцери јетре]] или [[Рак бубрега|бубрега]] могу да узрокују перзистентну [[Грозница непознатог подрекла|грозницу непознатог порекла]].<ref name=Card10/>
Општи симптоми се јављају услед удаљених ефеката канцера који нису везани за директно или метастатичко ширење. Они могу да обухвате: ненамеран губитак тежине, [[грозница|грозницу]], осећај претераног умора, и промене коже.<ref>{{cite book|last=O'Dell|first=edited by Michael D. Stubblefield, Michael W.|title=Cancer rehabilitation principles and practice|year=2009|publisher=Demos Medical|location=New York|isbn=978-1-933864-33-4|url=http://books.google.ca/books?id=_JaPlNYgXkEC&pg=PT983|pages=983}}</ref> [[Хоџкинова болест]], [[леукемија|леукемије]], и [[Рак јетре|канцери јетре]] или [[Рак бубрега|бубрега]] могу да узрокују перзистентну [[Грозница непознатог подрекла|грозницу непознатог порекла]].<ref name=Card10/>


Неки канцери могу да узрокују специфичне групе систематских симптома, зване [[паранеопластични феноменон|паранеопластични феномени]]. Примери обухватају појаву [[миастенија гравис]] код [[тимом]]а и витоперење ноктију код [[Рак плућа|рака плућа]].<ref name=Card10/>
Неки канцери могу да узрокују специфичне групе систематских симптома, зване [[паранеопластични феноменон|паранеопластични феномени]]. Примери обухватају појаву [[миастенија гравис]] код [[тимом]]а и витоперење ноктију код [[Рак плућа|рака плућа]].<ref name=Card10/>
Ред 91: Ред 91:


== Узроци ==
== Узроци ==
Постоји низ фактора који узрокују рак. Најчешћи узрок рака плућа<ref name=Sasco>{{cite journal |vauthors=Sasco AJ, Secretan MB, Straif K |title=Tobacco smoking and cancer: a brief review of recent epidemiological evidence |journal=Lung cancer (Amsterdam, Netherlands) |volume=45 Suppl 2 |issue= |pages=S3–9 |year=2004 |pmid=15552776 |doi=10.1016/j.lungcan.2004.07.998}}</ref> у савременом свету је [[Пушење дувана|пушење]].<ref>{{cite journal |vauthors= Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A |display-authors=etal |title=European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel |journal=CA: a cancer journal for clinicians |volume=48 |issue=3 |pages=167–76; discussion 164–6 |year=1998 |pmid=9594919 |doi=10.3322/canjclin.48.3.167 |url=http://caonline.amcancersoc.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=9594919}}</ref> Дуже излагање [[азбест]]ним материјама може да проузрокује [[мезотелиома|мезотелиому]].<ref>{{cite journal |vauthors = ((O'Reilly KM)), Mclaughlin AM, Beckett WS, Sime PJ |title=Asbestos-related lung disease |journal=American family physician |volume=75 |issue=5 |pages=683–8 |year=2007 |pmid=17375514 |doi= |url=http://www.aafp.org/afp/20070301/683.html}}</ref><ref name="urlAsbestos-related lung diseases">{{cite web |url=http://www.european-lung-foundation.org/index.php?id=9206 |title=Asbestos-related lung diseases |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=}}</ref>
Постоји низ фактора који узрокују рак. Најчешћи узрок рака плућа<ref name=Sasco>{{cite journal |vauthors=Sasco AJ, Secretan MB, Straif K |title=Tobacco smoking and cancer: a brief review of recent epidemiological evidence |journal=Lung cancer (Amsterdam, Netherlands) |volume=45 Suppl 2 |issue= |pages=S3–9 |year=2004|pmid=15552776 |doi=10.1016/j.lungcan.2004.07.998}}</ref> у савременом свету је [[Пушење дувана|пушење]].<ref>{{cite journal |vauthors= Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A |display-authors=etal |title=European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel |journal=CA: a cancer journal for clinicians |volume=48 |issue=3 |pages=167–76; discussion 164–6 |year=1998|pmid=9594919 |doi=10.3322/canjclin.48.3.167 |url=http://caonline.amcancersoc.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=9594919}}</ref> Дуже излагање [[азбест]]ним материјама може да проузрокује [[мезотелиома|мезотелиому]].<ref>{{cite journal |vauthors = ((O'Reilly KM)), Mclaughlin AM, Beckett WS, Sime PJ |title=Asbestos-related lung disease |journal=American family physician |volume=75 |issue=5 |year=2007|pmid=17375514 |doi= |url=http://www.aafp.org/afp/20070301/683.html|pages=683–8}}</ref><ref name="urlAsbestos-related lung diseases">{{cite web |url=http://www.european-lung-foundation.org/index.php?id=9206 |title=Asbestos-related lung diseases |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=}}</ref>


Највећи број случаја канцера, око 90–95%, се јавља услед [[Болест животне средине|фактора животне средине]]. Преосталих 5–10% су последица [[Наслеђивање (биологија)|наследне генетике]].<ref name="Enviro2008" /> ''[[Животна средина]]'', на начин на који је референцирају истраживачи канцера, се односи на било који узрок који није [[Наслеђивање (биологија)|генетички наследан]], као што су животни стил, економски и бехевиорални фактори, а не само загађење.<ref name="isbn0-387-78192-7">{{cite book | vauthors = Kravchenko J, Akushevich I, Manton, KG | title = Cancer mortality and morbidity patterns in the U. S. population: an interdisciplinary approach | publisher = Springer | location = Berlin | year = 2009 | pages = | isbn = 0-387-78192-7 | quote = The term ''environment'' refers not only to air, water, and soil but also to substances and conditions at home and at the workplace, including diet, smoking, alcohol, drugs, exposure to chemicals, sunlight, ionizing radiation, electromagnetic fields, infectious agents, etc. Lifestyle, economic and behavioral factors are all aspects of our environment. }}</ref> Чести фактори средине који доприносе смрти од рака су [[Дуван (производ)|дуван]] (25–30%), дијета и [[гојазност]] (30–35%), [[инфекција|инфекције]] (15–20%), [[радијација]] (јонизујућа и нејонизујућа, до 10%), стрес, недовољна [[Физичка вежба|физичка активност]], и [[ЗагађењеЗагађење|загађење животне средине]].<ref name="Enviro2008" />
Највећи број случаја канцера, око 90–95%, се јавља услед [[Болест животне средине|фактора животне средине]]. Преосталих 5–10% су последица [[Наслеђивање (биологија)|наследне генетике]].<ref name="Enviro2008" /> ''[[Животна средина]]'', на начин на који је референцирају истраживачи канцера, се односи на било који узрок који није [[Наслеђивање (биологија)|генетички наследан]], као што су животни стил, економски и бехевиорални фактори, а не само загађење.<ref name="isbn0-387-78192-7">{{cite book| vauthors = Kravchenko J, Akushevich I, Manton, KG | title = Cancer mortality and morbidity patterns in the U. S. population: an interdisciplinary approach | publisher = Springer | location = Berlin |year=2009|id=ISBN 0-387-78192-7 | quote = The term ''environment'' refers not only to air, water, and soil but also to substances and conditions at home and at the workplace, including diet, smoking, alcohol, drugs, exposure to chemicals, sunlight, ionizing radiation, electromagnetic fields, infectious agents, etc. Lifestyle, economic and behavioral factors are all aspects of our environment. }}</ref> Чести фактори средине који доприносе смрти од рака су [[Дуван (производ)|дуван]] (25–30%), дијета и [[гојазност]] (30–35%), [[инфекција|инфекције]] (15–20%), [[радијација]] (јонизујућа и нејонизујућа, до 10%), стрес, недовољна [[Физичка вежба|физичка активност]], и [[ЗагађењеЗагађење|загађење животне средине]].<ref name="Enviro2008" />


Готово је немогуће доказати шта је узрок канцера код било које особе, јер већина канцера има вишеструке могуће узроке. На пример, ако тешки пушач развије рак плућа, онда је до тога вероватно дошло због коришћења дувана, али пошто скоро свако има извесне шансе развоја рака плућа услед загађења ваздуха и радијације, онда постоји мала шанса да је канцер развијен због тих узрока упркос пушењу дувана. Изузев ретких случајева преноса до којих долази при трудноћи и маргиналног малог броја донација органа, канцер у општем случају није [[Механизам преноса инфекције|преносива болест]].<ref name=Tolar>{{cite journal | vauthors = Tolar J, Neglia JP | title = Transplacental and other routes of cancer transmission between individuals | journal = J. Pediatr. Hematol. Oncol. | volume = 25 | issue = 6 | pages = 430–4 |date= 2003 | pmid = 12794519 | doi = 10.1097/00043426-200306000-00002 }}</ref>
Готово је немогуће доказати шта је узрок канцера код било које особе, јер већина канцера има вишеструке могуће узроке. На пример, ако тешки пушач развије рак плућа, онда је до тога вероватно дошло због коришћења дувана, али пошто скоро свако има извесне шансе развоја рака плућа услед загађења ваздуха и радијације, онда постоји мала шанса да је канцер развијен због тих узрока упркос пушењу дувана. Изузев ретких случајева преноса до којих долази при трудноћи и маргиналног малог броја донација органа, канцер у општем случају није [[Механизам преноса инфекције|преносива болест]].<ref name=Tolar>{{cite journal | vauthors = Tolar J, Neglia JP | title = Transplacental and other routes of cancer transmission between individuals | journal = J. Pediatr. Hematol. Oncol. | volume = 25 | issue = 6 |year=2003| pmid = 12794519 | doi = 10.1097/00043426-200306000-00002 |pages=430–4}}</ref>


=== Хемикалије ===
=== Хемикалије ===
{{Further|Алкохол и канцер|Пушење и канцер}}
{{Further|Алкохол и канцер|Пушење и канцер}}
[[Image:Cancer smoking lung cancer correlation from NIH.svg|thumb|right|Учесталост [[Рак плућа|рака плућа]] има висок степен корелације са [[Пушење|пушењем]].]]
[[Датотека:Cancer smoking lung cancer correlation from NIH.svg|thumb|right|Учесталост [[Рак плућа|рака плућа]] има висок степен корелације са [[Пушење|пушењем]].]]
Излагање појединим супстанцама је повезано са специфичним типовима канцера. Те супстанце се називају ''[[карциноген]]има''. [[Пушење|Пушење дувана]], на пример, узрокује 90% случајева [[Рак плућа|рака плућа]].<ref name="pmid9594919">{{cite journal | vauthors = Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, Chytil F, Grimble R, Hermus RJ, Köhrle J, Lotan R, Norpoth K, Pastorino U, Thurnham D | title = European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel | journal = CA Cancer J Clin | volume = 48 | issue = 3 | pages = 167–76; discussion 164–6 | year = 1998 | pmid = 9594919 | doi = 10.3322/canjclin.48.3.167 }}</ref> Оно исто тако узрокује канцер у [[гркљан]]у, глави, врату, стомаку, бешики, бубрезима, [[једњак]]у и [[панкреас]]у.<ref name="pmid12270001">{{cite journal | vauthors = Kuper H, Boffetta P, Adami HO | title = Tobacco use and cancer causation: association by tumour type | journal = Journal of Internal Medicine | volume = 252 | issue = 3 | pages = 206–24 |date= 2002 | pmid = 12270001 | doi = 10.1046/j.1365-2796.2002.01022.x }}</ref> Дубански дим садржи више од педесет познатих карциногена, укљућујући [[нитрозамин]]е и [[полициклични ароматични угљоводоник|полицикличне ароматчне угљоводонике]].<ref name="Kuper" /> Дуван је одговоран за апроксимативно једну трећину свих смртних случајева од канцера у земљама у развоју, и за једну петину глобално.<ref name="Kuper">{{cite journal | vauthors = Kuper H, Adami HO, Boffetta P | title = Tobacco use, cancer causation and public health impact | journal = Journal of Internal Medicine | volume = 251 | issue = 6 | pages = 455–66 |date= 2002 | pmid = 12028500 | doi = 10.1046/j.1365-2796.2002.00993.x }}</ref> Стопа смртности од [[Рак плућа|рака плућа]] у Сједињеним Државама одражава патерне [[Пушење|пушења]], при чему је повишењу заступљености пушења следило драматично повећање броја смртних случаја од рака плућа и, од недавно смањењу нивоа заступљености пушења од 1950-тих је следело смањење стопе морталитета од рака плућа од 1990.<ref name="pmid16998161">{{cite journal | vauthors = Thun MJ, Jemal A | title = How much of the decrease in cancer death rates in the United States is attributable to reductions in tobacco smoking? | journal = Tob Control | volume = 15 | issue = 5 | pages = 345–7 |date= 2006 | pmid = 16998161 | pmc = 2563648 | doi = 10.1136/tc.2006.017749 }}</ref><ref name="pmid18434333">{{cite journal | vauthors = Dubey S, Powell CA | title = Update in lung cancer 2007 | journal = Am. J. Respir. Crit. Care Med. | volume = 177 | issue = 9 | pages = 941–6 |date= 2008 | pmid = 18434333 | pmc = 2720127 | doi = 10.1164/rccm.200801-107UP }}</ref>
Излагање појединим супстанцама је повезано са специфичним типовима канцера. Те супстанце се називају ''[[карциноген]]има''. [[Пушење|Пушење дувана]], на пример, узрокује 90% случајева [[Рак плућа|рака плућа]].<ref name="pmid9594919">{{cite journal | vauthors = Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, Chytil F, Grimble R, Hermus RJ, Köhrle J, Lotan R, Norpoth K, Pastorino U, Thurnham D | title = European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel | journal = CA Cancer J Clin | volume = 48 | issue = 3 |pages=167–76; discussion 164–6 |year=1998| pmid = 9594919 | doi = 10.3322/canjclin.48.3.167 }}</ref> Оно исто тако узрокује канцер у [[гркљан]]у, глави, врату, стомаку, бешики, бубрезима, [[једњак]]у и [[панкреас]]у.<ref name="pmid12270001">{{cite journal | vauthors = Kuper H, Boffetta P, Adami HO | title = Tobacco use and cancer causation: association by tumour type | journal = Journal of Internal Medicine | volume = 252 | issue = 3 |year=2002| pmid = 12270001 | doi = 10.1046/j.1365-2796.2002.01022.x |pages=206–24}}</ref> Дубански дим садржи више од педесет познатих карциногена, укљућујући [[нитрозамин]]е и [[полициклични ароматични угљоводоник|полицикличне ароматчне угљоводонике]].<ref name="Kuper" /> Дуван је одговоран за апроксимативно једну трећину свих смртних случајева од канцера у земљама у развоју, и за једну петину глобално.<ref name="Kuper">{{cite journal | vauthors = Kuper H, Adami HO, Boffetta P | title = Tobacco use, cancer causation and public health impact | journal = Journal of Internal Medicine | volume = 251 | issue = 6 |year=2002| pmid = 12028500 | doi = 10.1046/j.1365-2796.2002.00993.x |pages=455–66}}</ref> Стопа смртности од [[Рак плућа|рака плућа]] у Сједињеним Државама одражава патерне [[Пушење|пушења]], при чему је повишењу заступљености пушења следило драматично повећање броја смртних случаја од рака плућа и, од недавно смањењу нивоа заступљености пушења од 1950-тих је следело смањење стопе морталитета од рака плућа од 1990.<ref name="pmid16998161">{{cite journal | vauthors = Thun MJ, Jemal A | title = How much of the decrease in cancer death rates in the United States is attributable to reductions in tobacco smoking? | journal = Tob Control | volume = 15 | issue = 5 |year=2006| pmid = 16998161 | pmc = 2563648 | doi = 10.1136/tc.2006.017749 |pages=345–7}}</ref><ref name="pmid18434333">{{cite journal | vauthors = Dubey S, Powell CA | title = Update in lung cancer 2007 | journal = Am. J. Respir. Crit. Care Med. | volume = 177 | issue = 9 |year=2008| pmid = 18434333 | pmc = 2720127 | doi = 10.1164/rccm.200801-107UP |pages=941–6}}</ref>


У Западној Европи, 10% канцера код мушкараца и 3% свих канцера код жена се може приписати излагану алкохолу, посебно канцера јетре и пробавног тракта.<ref name="pmid21474525">{{cite journal | vauthors = Schütze M, Boeing H, Pischon T, Rehm J, Kehoe T, Gmel G, Olsen A, Tjønneland AM, Dahm CC, Overvad K, Clavel-Chapelon F, Boutron-Ruault MC, Trichopoulou A, Benetou V, Zylis D, Kaaks R, Rohrmann S, Palli D, Berrino F, Tumino R, Vineis P, Rodríguez L, Agudo A, Sánchez MJ, Dorronsoro M, Chirlaque MD, Barricarte A, Peeters PH, van Gils CH, Khaw KT, Wareham N, Allen NE, Key TJ, Boffetta P, Slimani N, Jenab M, Romaguera D, Wark PA, Riboli E, Bergmann MM | title = Alcohol attributable burden of incidence of cancer in eight European countries based on results from prospective cohort study | journal = BMJ | volume = 342 | issue = | pages = d1584 | year = 2011 | pmid = 21474525 | pmc = 3072472 | doi = 10.1136/bmj.d1584 }}</ref> Канцер узрокован излагању супстанцама на радном месту се сматра да представља између 2–20% свих случајева.<ref name="pmid18055160">{{cite journal | vauthors = Irigaray P, Newby JA, Clapp R, Hardell L, Howard V, Montagnier L, Epstein S, Belpomme D | title = Lifestyle-related factors and environmental agents causing cancer: an overview | journal = Biomed. Pharmacother. | volume = 61 | issue = 10 | pages = 640–58 |date= 2007 | pmid = 18055160 | doi = 10.1016/j.biopha.2007.10.006 }}</ref> Сваке године, бар 200.000 људи умре широм света од рака узрокованог условима на радном месту.<ref name=WHO_occup>{{cite press release |title=WHO calls for prevention of cancer through healthy workplaces |publisher=World Health Organization |date=27. 4. 2007 |url=http://www.who.int/mediacentre/news/notes/2007/np19/en/index.html |accessdate= 13. 10. 2007}}</ref> Милиони радника су изложени ризику развоја канцера попут [[рак плућа|рака плућа]] и [[мезотелиома]] услед удисања дуванског дима и [[азбест]]них влакана на радном месту, или [[леукемија|леукемије]] услед излагања [[бензен]]у.<ref name=WHO_occup/>
У Западној Европи, 10% канцера код мушкараца и 3% свих канцера код жена се може приписати излагану алкохолу, посебно канцера јетре и пробавног тракта.<ref name="pmid21474525">{{cite journal | vauthors = Schütze M, Boeing H, Pischon T, Rehm J, Kehoe T, Gmel G, Olsen A, Tjønneland AM, Dahm CC, Overvad K, Clavel-Chapelon F, Boutron-Ruault MC, Trichopoulou A, Benetou V, Zylis D, Kaaks R, Rohrmann S, Palli D, Berrino F, Tumino R, Vineis P, Rodríguez L, Agudo A, Sánchez MJ, Dorronsoro M, Chirlaque MD, Barricarte A, Peeters PH, van Gils CH, Khaw KT, Wareham N, Allen NE, Key TJ, Boffetta P, Slimani N, Jenab M, Romaguera D, Wark PA, Riboli E, Bergmann MM | title = Alcohol attributable burden of incidence of cancer in eight European countries based on results from prospective cohort study | journal = BMJ | volume = 342 | issue = |pages = d1584 |year=2011| pmid = 21474525 | pmc = 3072472 | doi = 10.1136/bmj.d1584 }}</ref> Канцер узрокован излагању супстанцама на радном месту се сматра да представља између 2–20% свих случајева.<ref name="pmid18055160">{{cite journal | vauthors = Irigaray P, Newby JA, Clapp R, Hardell L, Howard V, Montagnier L, Epstein S, Belpomme D | title = Lifestyle-related factors and environmental agents causing cancer: an overview | journal = Biomed. Pharmacother. | volume = 61 | issue = 10 |year=2007| pmid = 18055160 | doi = 10.1016/j.biopha.2007.10.006 |pages=640–58}}</ref> Сваке године, бар 200.000 људи умре широм света од рака узрокованог условима на радном месту.<ref name=WHO_occup>{{cite press release |title=WHO calls for prevention of cancer through healthy workplaces |publisher=World Health Organization |date=27. 4. 2007 |url=http://www.who.int/mediacentre/news/notes/2007/np19/en/index.html |accessdate= 13. 10. 2007}}</ref> Милиони радника су изложени ризику развоја канцера попут [[рак плућа|рака плућа]] и [[мезотелиома]] услед удисања дуванског дима и [[азбест]]них влакана на радном месту, или [[леукемија|леукемије]] услед излагања [[бензен]]у.<ref name=WHO_occup/>


=== Дијета и вежбање ===
=== Дијета и вежбање ===
{{Main|Дијета и канцер}}
{{Main|Дијета и канцер}}
{{anchor|Diet}}Дијета, недовољна [[физичка активност]], и [[гојазност]] су повезани са око 30–35% смртних случајева од канцера.<ref name=Enviro2008/><ref name=Nutri06>{{cite journal | vauthors = Kushi LH, Byers T, Doyle C, Bandera EV, McCullough M, McTiernan A, Gansler T, Andrews KS, Thun MJ | title = American Cancer Society Guidelines on Nutrition and Physical Activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity | journal = CA Cancer J Clin | volume = 56 | issue = 5 | pages = 254–81; quiz 313–4 | year = 2006 | pmid = 17005596 | doi = 10.3322/canjclin.56.5.254 }}</ref> У САД је прекомерна телесна тежина асоцирана са развојем многих типова канцера и фактор је у 14–20% свих канцером узрокованих фаталности.<ref name=Nutri06/> Слично томе, једна УК студија, која је обухватила податке за преко 5 милиона људи, је показала да је повећани индекс телесне масе повезан са најмање 10 типова канцера, и да је одговоран за око 12.000 смртних случајева сваке године у тој земљи.<ref name=BhaskaranLancet>{{cite journal|last1=Bhaskaran|first1=K|title=Body mass index and risk of 22 specific cancers|journal=Lancet|date=2014|volume=384|issue=9945|pages=755–765|doi=10.1016/S0140-6736(14)60892-8|pmid=25129328}}</ref> Сматра се да физичка инактивност доприноси повећању ризика појаве канцера, не само путем њеног утицаја на телесну тежину него и путем негативног утицаја на [[имунски систем]] и [[ендокрини систем]].<ref name=Nutri06/> Више од половине ефекта исхране је узроковано прекомерним јелом, а не толико неконзумирањем поврћа и друге здраве хране.
{{anchor|Diet}}Дијета, недовољна [[физичка активност]], и [[гојазност]] су повезани са око 30–35% смртних случајева од канцера.<ref name=Enviro2008/><ref name=Nutri06>{{cite journal | vauthors = Kushi LH, Byers T, Doyle C, Bandera EV, McCullough M, McTiernan A, Gansler T, Andrews KS, Thun MJ | title = American Cancer Society Guidelines on Nutrition and Physical Activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity | journal = CA Cancer J Clin | volume = 56 | issue = 5 |pages=254–81; quiz 313–4 |year=2006| pmid = 17005596 | doi = 10.3322/canjclin.56.5.254 }}</ref> У САД је прекомерна телесна тежина асоцирана са развојем многих типова канцера и фактор је у 14–20% свих канцером узрокованих фаталности.<ref name=Nutri06/> Слично томе, једна УК студија, која је обухватила податке за преко 5 милиона људи, је показала да је повећани индекс телесне масе повезан са најмање 10 типова канцера, и да је одговоран за око 12.000 смртних случајева сваке године у тој земљи.<ref name=BhaskaranLancet>{{cite journal|last1=Bhaskaran|first1=K|title=Body mass index and risk of 22 specific cancers|journal=Lancet|date=2014|volume=384|issue=9945|doi=10.1016/S0140-6736(14)60892-8|pmid=25129328|pages=755–765}}</ref> Сматра се да физичка инактивност доприноси повећању ризика појаве канцера, не само путем њеног утицаја на телесну тежину него и путем негативног утицаја на [[имунски систем]] и [[ендокрини систем]].<ref name=Nutri06/> Више од половине ефекта исхране је узроковано прекомерним јелом, а не толико неконзумирањем поврћа и друге здраве хране.


Неки специфични типови хране су повезани са специфичним канцерима. Исхрана са високим саржајем [[со]]ли је повезана са [[Рак желуца|раком желуца]].<ref name="pmid18990005" /> [[Афлатоксин Б1]], фреквентни прехрамбени контаминант, узрокује канцер јетре.<ref name="pmid18990005" /> Жвакање [[арека орах]]а узрокује орални канцер.<ref name="pmid18990005">{{cite journal | vauthors = Park S, Bae J, Nam BH, Yoo KY | title = Aetiology of cancer in Asia | journal = Asian Pac. J. Cancer Prev. | volume = 9 | issue = 3 | pages = 371–80 | year = 2008 | pmid = 18990005 | doi = | url = http://www.apocpcontrol.org/page/popup_paper_file_view.php?pno=MzcxIFBhcmsucCZrY29kZT04MjI=&pgubun=i | format = PDF }}</ref> Разлике у начину исхране могу делимично да објасне разлике у учесталости рака у различитим земљама. На пример, рак желуца се чешће јавља у Јапану због веома слане исхране<ref name="pmid19107449">{{cite journal | vauthors = Brenner H, Rothenbacher D, Arndt V | title = Epidemiology of stomach cancer | journal = Methods Mol. Biol. | volume = 472 | issue = | pages = 467–77 | year = 2009 | pmid = 19107449 | doi = 10.1007/978-1-60327-492-0_23 | series = Methods in Molecular Biology | isbn = 978-1-60327-491-3 }}</ref> док је [[рак дебелог црева]] превалентнији у Сједињеним Државама. Имигранти подлежу ризику њихове нове земље обично у току једне генерације, што сугерише постојање значајне везе између исхране и канцера.<ref name="pmid14278899">{{cite journal | vauthors = Buell P, Dunn JE | title = Cancer mortality among Japanese Issei and Nisei of California | journal = Cancer | volume = 18 | issue = 5 | pages = 656–64 |date= 1965 | pmid = 14278899 | doi = 10.1002/1097-0142(196505)18:5<656::AID-CNCR2820180515>3.0.CO;2-3 }}</ref>
Неки специфични типови хране су повезани са специфичним канцерима. Исхрана са високим саржајем [[со]]ли је повезана са [[Рак желуца|раком желуца]].<ref name="pmid18990005" /> [[Афлатоксин Б1]], фреквентни прехрамбени контаминант, узрокује канцер јетре.<ref name="pmid18990005" /> Жвакање [[арека орах]]а узрокује орални канцер.<ref name="pmid18990005">{{cite journal | vauthors = Park S, Bae J, Nam BH, Yoo KY | title = Aetiology of cancer in Asia | journal = Asian Pac. J. Cancer Prev. | volume = 9 | issue = 3 |year=2008| pmid = 18990005 | doi = | url = http://www.apocpcontrol.org/page/popup_paper_file_view.php?pno=MzcxIFBhcmsucCZrY29kZT04MjI=&pgubun=i | format = PDF |pages=371–80}}</ref> Разлике у начину исхране могу делимично да објасне разлике у учесталости рака у различитим земљама. На пример, рак желуца се чешће јавља у Јапану због веома слане исхране<ref name="pmid19107449">{{cite journal | vauthors = Brenner H, Rothenbacher D, Arndt V | title = Epidemiology of stomach cancer | journal = Methods Mol. Biol. | volume = 472 | issue = |year=2009| pmid = 19107449 | doi = 10.1007/978-1-60327-492-0_23 | series = Methods in Molecular Biology |isbn=978-1-60327-491-3|pages=467–77}}</ref> док је [[рак дебелог црева]] превалентнији у Сједињеним Државама. Имигранти подлежу ризику њихове нове земље обично у току једне генерације, што сугерише постојање значајне везе између исхране и канцера.<ref name="pmid14278899">{{cite journal | vauthors = Buell P, Dunn JE | title = Cancer mortality among Japanese Issei and Nisei of California | journal = Cancer | volume = 18 | issue = 5 |year=1965| pmid = 14278899 | doi = 10.1002/1097-0142(196505)18:5<656::AID-CNCR2820180515>3.0.CO;2-3 |pages=656–64}}</ref>


=== Инфекција ===
=== Инфекција ===
Ред 114: Ред 114:
Широм света апроксимативно 18% смртних случајева од канцера је узроковано [[инфекција|инфективном болестима]].<ref name=Enviro2008/> Ова пропорција варира у различитим регионима света од видоких 25% у Африци до 10% у развијеном свету.<ref name=Enviro2008/> [[Вирус]]и су обично инфективни агенси који узрокују канцере, мада [[канцерна бактерија|канцерне бактерије]] и [[паразит]]и такође могу да имају ефекта.
Широм света апроксимативно 18% смртних случајева од канцера је узроковано [[инфекција|инфективном болестима]].<ref name=Enviro2008/> Ова пропорција варира у различитим регионима света од видоких 25% у Африци до 10% у развијеном свету.<ref name=Enviro2008/> [[Вирус]]и су обично инфективни агенси који узрокују канцере, мада [[канцерна бактерија|канцерне бактерије]] и [[паразит]]и такође могу да имају ефекта.


Вирус који може да узрокује канцер се назвиа ''[[онковирус]]''. У ову групу се убрајају [[хуман папилломавирус]] ([[рак врата матернице]]), [[Епстеин-Барров вирус]] ([[Лимфопролиферативни поремећаји]] и [[рак назофаринкса]]), [[Капосијев саркома херпесвирус]] ([[Капосијева саркома]] и примарне ефузионе лимфоме), [[хепатитис Б]] и [[хепатитис Ц]] вируси ([[хепатоцелуларни карцином]]), и [[људски Т-ћелијски леукемијски вирус-1]] (леукемије Т-ћелија). Бактеријска инфекција такође може да повећа ризик од канцера, као што је случај са -{''[[Helicobacter pylori]]''}--индукованим [[Рак желудца|раком желуца]].<ref name=Viral04>{{cite journal | vauthors = Pagano JS, Blaser M, Buendia MA, Damania B, Khalili K, Raab-Traub N, Roizman B | title = Infectious agents and cancer: criteria for a causal relation | journal = Semin. Cancer Biol. | volume = 14 | issue = 6 | pages = 453–71 |date= 2004 | pmid = 15489139 | doi = 10.1016/j.semcancer.2004.06.009 }}</ref> У паразитске инфекције које су снажно повезане са канцером се убрајају: -{''[[Schistosoma haematobium]]''}- ([[Рак бешике]]) и [[Метиљ јетре|метиљи јетре]], -{''[[Opisthorchis viverrini]]''}- и -{''[[Clonorchis sinensis]]''}- ([[холангиокарцином]]).<ref name="pmid20539059">{{cite journal | vauthors = Samaras V, Rafailidis PI, Mourtzoukou EG, Peppas G, Falagas ME | title = Chronic bacterial and parasitic infections and cancer: a review | journal = J Infect Dev Ctries | volume = 4 | issue = 5 | pages = 267–81 |date= 2010 | pmid = 20539059 | doi = 10.3855/jidc.819| url = http://www.jidc.org/index.php/journal/article/download/20539059/387 | format = PDF }}</ref>
Вирус који може да узрокује канцер се назвиа ''[[онковирус]]''. У ову групу се убрајају [[хуман папилломавирус]] ([[рак врата матернице]]), [[Епстеин-Барров вирус]] ([[Лимфопролиферативни поремећаји]] и [[рак назофаринкса]]), [[Капосијев саркома херпесвирус]] ([[Капосијева саркома]] и примарне ефузионе лимфоме), [[хепатитис Б]] и [[хепатитис Ц]] вируси ([[хепатоцелуларни карцином]]), и [[људски Т-ћелијски леукемијски вирус-1]] (леукемије Т-ћелија). Бактеријска инфекција такође може да повећа ризик од канцера, као што је случај са -{''[[Helicobacter pylori]]''}--индукованим [[Рак желудца|раком желуца]].<ref name=Viral04>{{cite journal | vauthors = Pagano JS, Blaser M, Buendia MA, Damania B, Khalili K, Raab-Traub N, Roizman B | title = Infectious agents and cancer: criteria for a causal relation | journal = Semin. Cancer Biol. | volume = 14 | issue = 6 |year=2004| pmid = 15489139 | doi = 10.1016/j.semcancer.2004.06.009 |pages=453–71}}</ref> У паразитске инфекције које су снажно повезане са канцером се убрајају: -{''[[Schistosoma haematobium]]''}- ([[Рак бешике]]) и [[Метиљ јетре|метиљи јетре]], -{''[[Opisthorchis viverrini]]''}- и -{''[[Clonorchis sinensis]]''}- ([[холангиокарцином]]).<ref name="pmid20539059">{{cite journal | vauthors = Samaras V, Rafailidis PI, Mourtzoukou EG, Peppas G, Falagas ME | title = Chronic bacterial and parasitic infections and cancer: a review | journal = J Infect Dev Ctries | volume = 4 | issue = 5 |year=2010| pmid = 20539059 | doi = 10.3855/jidc.819| url = http://www.jidc.org/index.php/journal/article/download/20539059/387 | format = PDF |pages=267–81}}</ref>


=== Радијација ===
=== Радијација ===
Ред 120: Ред 120:
До 10% инвазивних канцера је повезано са излагањем радијацији, укључујући [[Јонизујуће зрачење|јонизациону радијацију]] и [[Нејонизујуће зрачење|нејонизациону]] [[Ултраљубичасто зрачење|ултравиолетну радијацију]].<ref name=Enviro2008/> Додатно, велика већина неинвазивних канцера су немеланомни кожни канцери узроковани нејонизационим [[Ултраљубичасто зрачење|ултравиолентнм радијацијом]], углавном из сучевих зрака. Извори јонизационе радијације су [[медицинска визуализација]] и гас [[радон]].
До 10% инвазивних канцера је повезано са излагањем радијацији, укључујући [[Јонизујуће зрачење|јонизациону радијацију]] и [[Нејонизујуће зрачење|нејонизациону]] [[Ултраљубичасто зрачење|ултравиолетну радијацију]].<ref name=Enviro2008/> Додатно, велика већина неинвазивних канцера су немеланомни кожни канцери узроковани нејонизационим [[Ултраљубичасто зрачење|ултравиолентнм радијацијом]], углавном из сучевих зрака. Извори јонизационе радијације су [[медицинска визуализација]] и гас [[радон]].


Јонизујуће зрачење није посебно јак мутаген.<ref name="Little">{{cite book | veditors = Kufe DW, Pollock RE, Weichselbaum RR, ((Bast RC Jr)), Gansler TS, Holland JF, ((Frei E III)) | title = Cancer medicine | author = Little JB | chapter = Chapter 14: Ionizing Radiation | edition = 6th | publisher = B.C. Decker | location = Hamilton, Ont | year = 2000 | isbn = 1-55009-113-1 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK20793/ }}</ref> Стамбена изложеност радону, на пример, има сличан ризик од рака као [[пасивно пушење]].<ref name="Little" /> Радијација је потентнији извор канцера кад се комбиује са другим агенсима, као што је излагање радону заједно са пушењем дувана.<ref name="Little" /> Радијација може да узрокује канцер у већини делова тела, код свих животиња, и у свим узрастима. Деца и адолесценти су два пута склонији да развију радијацијом индуковану леукемију него одрасли; излагање радијацији пре рођења има десет пута већи ефекат.<ref name="Little" />
Јонизујуће зрачење није посебно јак мутаген.<ref name="Little">{{cite book| veditors = Kufe DW, Pollock RE, Weichselbaum RR, ((Bast RC Jr)), Gansler TS, Holland JF, ((Frei E III)) | title = Cancer medicine |last=JB|first=Little| chapter = Chapter 14: Ionizing Radiation | edition = 6th | publisher = B.C. Decker | location = Hamilton, Ont |year=2000|id=ISBN 1-55009-113-1 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK20793/ }}</ref> Стамбена изложеност радону, на пример, има сличан ризик од рака као [[пасивно пушење]].<ref name="Little" /> Радијација је потентнији извор канцера кад се комбиује са другим агенсима, као што је излагање радону заједно са пушењем дувана.<ref name="Little" /> Радијација може да узрокује канцер у већини делова тела, код свих животиња, и у свим узрастима. Деца и адолесценти су два пута склонији да развију радијацијом индуковану леукемију него одрасли; излагање радијацији пре рођења има десет пута већи ефекат.<ref name="Little" />


Медицинска употреба јонизујућег зрачења је мала, али је оно ипак растући узрок радијацијом узрокованих канцера. Јонизујуће зрачење се може користити у третирању других канцера, мада то може у неким случајевима да индукује другу форму канцера.<ref name="Little" /> Оно се такође користи у неким врстама [[медицинска визуализација|медицинске визуализације]].<ref name="pmid18046031">{{cite journal | author = Brenner DJ, Hall EJ | title = Computed tomography—an increasing source of radiation exposure | journal = N. Engl. J. Med. | volume = 357 | issue = 22 | pages = 2277–84 |date= 2007 | pmid = 18046031 | doi = 10.1056/NEJMra072149 }}</ref>
Медицинска употреба јонизујућег зрачења је мала, али је оно ипак растући узрок радијацијом узрокованих канцера. Јонизујуће зрачење се може користити у третирању других канцера, мада то може у неким случајевима да индукује другу форму канцера.<ref name="Little" /> Оно се такође користи у неким врстама [[медицинска визуализација|медицинске визуализације]].<ref name="pmid18046031">{{cite journal | author = Brenner DJ, Hall EJ | title = Computed tomography—an increasing source of radiation exposure | journal = N. Engl. J. Med. | volume = 357 | issue = 22 |year=2007| pmid = 18046031 | doi = 10.1056/NEJMra072149 |pages=2277–84}}</ref>


Дуготрајно излагање [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом зрачењу]] [[Сунце|Сунца]] може да доведе до [[меланом]]а и других кожних малигнитета.<ref name=Cleaver>{{cite book | vauthors = Cleaver JE, Mitchell DL | veditors = Bast RC, Kufe DW, Pollock RE |display-authors=etal | title = Holland-Frei Cancer Medicine | edition = 5th | publisher = B.C. Decker | location = Hamilton, Ontario | year = 2000 | chapter = 15. Ultraviolet Radiation Carcinogenesis | isbn = 1-55009-113-1 | oclc = | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK20854/ | accessdate= 31. 1. 2011 }}</ref> Постоје јасни докази за везу ултравиолетног зрачења, посебно нејонизујућег средњеталасног [[Ултраљубичасто зрачење|УВБ]], као узрока већине немеланомских [[рак коже|ракова коже]], који су најчешће форме канцера у свету.<ref name=Cleaver />
Дуготрајно излагање [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом зрачењу]] [[Сунце|Сунца]] може да доведе до [[меланом]]а и других кожних малигнитета.<ref name=Cleaver>{{cite book| vauthors = Cleaver JE, Mitchell DL | veditors = Bast RC, Kufe DW, Pollock RE |display-authors=etal | title = Holland-Frei Cancer Medicine | edition = 5th | publisher = B.C. Decker | location = Hamilton, Ontario |year=2000| chapter = 15. Ultraviolet Radiation Carcinogenesis |id=ISBN 1-55009-113-1 | oclc = | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK20854/ | accessdate= 31. 1. 2011 }}</ref> Постоје јасни докази за везу ултравиолетног зрачења, посебно нејонизујућег средњеталасног [[Ултраљубичасто зрачење|УВБ]], као узрока већине немеланомских [[рак коже|ракова коже]], који су најчешће форме канцера у свету.<ref name=Cleaver />


Нејонизујућа радијација на [[радио фреквенција|радио фреквенцијама]] из [[мобилни телефон|мобилних телефона]], [[пренос електричне енергије]], и други слични извори су били описани као [[могући карциноген]]и од стране [[International Agency for Research on Cancer|Међународне агенције за истраживање канцера]], која је део [[World Health Organization|Сведске здравствене организације]].<ref>{{cite web|title=IARC classifies radiofrequency electromagnetic fields as possibly carcinogenic to humans |url=http://www.iarc.fr/en/media-centre/pr/2011/pdfs/pr208_E.pdf|work=World Health Organization}}</ref> Међутим, студије нису утврдиле конзистентну везу између радијације мобилних телефона и ризика од канцера.<ref>{{cite web|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/factsheet/Risk/cellphones |title=Cell Phones and Cancer Risk - National Cancer Institute |publisher=Cancer.gov |date=2013-05-08 |accessdate=2013-12-15}}</ref>
Нејонизујућа радијација на [[радио фреквенција]]ма из [[мобилни телефон|мобилних телефона]], [[пренос електричне енергије]], и други слични извори су били описани као [[могући карциноген]]и од стране [[International Agency for Research on Cancer|Међународне агенције за истраживање канцера]], која је део [[World Health Organization|Сведске здравствене организације]].<ref>{{cite web|title=IARC classifies radiofrequency electromagnetic fields as possibly carcinogenic to humans |url=http://www.iarc.fr/en/media-centre/pr/2011/pdfs/pr208_E.pdf|work=World Health Organization}}</ref> Међутим, студије нису утврдиле конзистентну везу између радијације мобилних телефона и ризика од канцера.<ref>{{cite web|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/factsheet/Risk/cellphones |title=Cell Phones and Cancer Risk - National Cancer Institute |publisher=Cancer.gov |date=2013-05-08 |accessdate=2013-12-15}}</ref>


=== Наслеђивање ===
=== Наслеђивање ===
{{Main|Синдром канцера}}
{{Main|Синдром канцера}}
Веома велика већина канцера је ненаследна (они су „спорадични канцери“). [[Наследни канцер]]и су првенствено узроковани наслеђеним генетичким дефектом. Мање од 0,3% становништва су носиоци генетичке мутације која има велики утицај на ризик од канцера и ти случајеви сачињавају од 3–10% свих канцера.<ref name=Expert09>{{cite journal | author = Roukos DH | title = Genome-wide association studies: how predictable is a person's cancer risk? | journal = Expert Rev Anticancer Ther | volume = 9 | issue = 4 | pages = 389–92 |date= 2009 | pmid = 19374592 | doi = 10.1586/era.09.12 }}</ref> Неки од тих [[синдром]]а обухватају: поједине наслеђене мутације у генима -{''[[BRCA1]]''}- и -{''[[BRCA2]]''}- са више од 75% ризика од [[Рак дојке|рака дојке]] и [[Рак јајника|рака јајника]],<ref name=Expert09/> и [[наследни неполипозни колоректални канцер]] (-{HNPCC}- или Линч синдром), који су присутни у око 3% људи са [[Рак дебелог црева|раком дебелог црева]],<ref name=Lancet10>{{cite journal | vauthors = Cunningham D, Atkin W, Lenz HJ, Lynch HT, Minsky B, Nordlinger B, Starling N | title = Colorectal cancer | journal = Lancet | volume = 375 | issue = 9719 | pages = 1030–47 |date= 2010 | pmid = 20304247 | doi = 10.1016/S0140-6736(10)60353-4 }}</ref> између осталих.
Веома велика већина канцера је ненаследна (они су „спорадични канцери“). [[Наследни канцер]]и су првенствено узроковани наслеђеним генетичким дефектом. Мање од 0,3% становништва су носиоци генетичке мутације која има велики утицај на ризик од канцера и ти случајеви сачињавају од 3–10% свих канцера.<ref name=Expert09>{{cite journal |last=DH|first=Roukos| title = Genome-wide association studies: how predictable is a person's cancer risk? | journal = Expert Rev Anticancer Ther | volume = 9 | issue = 4 |year=2009| pmid = 19374592 | doi = 10.1586/era.09.12 |pages=389–92}}</ref> Неки од тих [[синдром]]а обухватају: поједине наслеђене мутације у генима -{''[[BRCA1]]''}- и -{''[[BRCA2]]''}- са више од 75% ризика од [[Рак дојке|рака дојке]] и [[Рак јајника|рака јајника]],<ref name=Expert09/> и [[наследни неполипозни колоректални канцер]] (-{HNPCC}- или Линч синдром), који су присутни у око 3% људи са [[Рак дебелог црева|раком дебелог црева]],<ref name=Lancet10>{{cite journal | vauthors = Cunningham D, Atkin W, Lenz HJ, Lynch HT, Minsky B, Nordlinger B, Starling N | title = Colorectal cancer | journal = Lancet | volume = 375 | issue = 9719 |year=2010| pmid = 20304247 | doi = 10.1016/S0140-6736(10)60353-4 |pages=1030–47}}</ref> између осталих.


==Дијагноза==
== Дијагноза ==


Рак се, с обзиром у ком делу тела се развио, може манифестирати на различите начине. За коначну дијагнозу најчешће је потребна микроскопска анализа ткива добивеног [[биопсија|биопсијом]]. Када се једном дијагностицира, терапија се најчешће састоји од [[хирургија|кируршке операције]], [[хемотерапија|xемотерапије]] и [[зрачење|зрачења]].
Рак се, с обзиром у ком делу тела се развио, може манифестирати на различите начине. За коначну дијагнозу најчешће је потребна микроскопска анализа ткива добивеног [[биопсија|биопсијом]]. Када се једном дијагностицира, терапија се најчешће састоји од [[хирургија|кируршке операције]], [[хемотерапија|xемотерапије]] и [[зрачење|зрачења]].


==Фактори ризика==
== Фактори ризика ==


Постоји цијели низ [[Ризични фактор|фактора ризика]] који се повезују с настанком рака, а водећи промјењиви фактори су [[пушење]], конзумирање алкохола, дијета сиромашна [[воће]]м и [[поврће]]м, [[претилост]] и инфекција [[ХПВ]] вирусом. Неки од фактора ризика су и нпр.: излагање ионзирајућем зрачењу или [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом зрачењу]], удисање влакана [[азбест]]а, удисање пара [[бензен]]а, [[хепатитис Ц]].
Постоји цијели низ [[Ризични фактор|фактора ризика]] који се повезују с настанком рака, а водећи промјењиви фактори су [[пушење]], конзумирање алкохола, дијета сиромашна [[воће]]м и [[поврће]]м, [[претилост]] и инфекција [[ХПВ]] вирусом. Неки од фактора ризика су и нпр.: излагање ионзирајућем зрачењу или [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом зрачењу]], удисање влакана [[азбест]]а, удисање пара [[бензен]]а, [[хепатитис Ц]].


==Лечење==
== Лечење ==


Многи облици рака су лечиви, а неки и потпуно излечиви, поготово ако се рано открију. Ако се не лечи, већина облика рака изазива [[смрт]]. Рак представља један од главних узрочника смрти у развијеним земљама.
Многи облици рака су лечиви, а неки и потпуно излечиви, поготово ако се рано открију. Ако се не лечи, већина облика рака изазива [[смрт]]. Рак представља један од главних узрочника смрти у развијеним земљама.
Ред 155: Ред 155:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 4.7}}
{{refbegin|2}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 1.1}}
* {{Cite book|title=World Cancer Report 2014.|date=2014|publisher=World Health Organization|id=ISBN 92-832-0429-8|pages=Chapter 1.1}}


* {{cite book|last=Kleinsmith|first=Lewis J.|title=Principles of cancer biology|url=http://books.google.com/books?id=LKVrAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Pearson Benjamin Cummings|isbn=978-0-8053-4003-7}}
* {{cite book|ref= harv|last=Kleinsmith|first=Lewis J.|title=Principles of cancer biology|url=http://books.google.com/books?id=LKVrAAAAMAAJ|year=2006|publisher=Pearson Benjamin Cummings|isbn=978-0-8053-4003-7}}
* {{cite book|last=Mukherjee|first=Siddhartha |title=The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer |date=16. 11. 2010|publisher=Simon and Schuster|isbn=978-1-4391-0795-9 |url=http://www.publishersweekly.com/978-1-4391-0795-9 |deadurl=no |accessdate= 7. 8. 2013}}
* {{cite book|ref= harv|last=Mukherjee|first=Siddhartha |title=The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer |year=2010|publisher=Simon and Schuster|isbn=978-1-4391-0795-9 |url=http://www.publishersweekly.com/978-1-4391-0795-9 |deadurl=no |accessdate= 7. 8. 2013}}
* {{cite book|last1=Pazdur|first1=Richard |display-authors=etal |title=Cancer Management: A Multidisciplinary Approach|url=http://books.google.com/books?id=wbLnPAAACAAJ|date= 2009|publisher=Cmp United Business Media|isbn=978-1-891483-62-2}} [http://www.cancernetwork.com/cancer-management-11 (online at cancernetwork.com)]
* {{cite book|ref= harv|last1=Pazdur|first1=Richard |display-authors=etal |title=Cancer Management: A Multidisciplinary Approach|url=http://books.google.com/books?id=wbLnPAAACAAJ|year=2009|publisher=Cmp United Business Media|isbn=978-1-891483-62-2}} [http://www.cancernetwork.com/cancer-management-11 (online at cancernetwork.com)]
* {{cite book|last=Tannock|first=Ian|title=The basic science of oncology|url=http://books.google.com/books?id=Bb4F4pj2BdYC|year=2005|publisher=McGraw-Hill Professional|isbn=978-0-07-138774-3}}
* {{cite book|ref= harv|last=Tannock|first=Ian|title=The basic science of oncology|url=http://books.google.com/books?id=Bb4F4pj2BdYC|year=2005|publisher=McGraw-Hill Professional|isbn=978-0-07-138774-3}}
* {{cite book |author=Manfred Schwab |title=Encyclopedia of Cancer (4 Volume Set) |publisher=Springer |location=Berlin |year=2008 |isbn=3-540-36847-7}}
* {{cite book|last=Schwab|first=Manfred|title=Encyclopedia of Cancer (4 Volume Set) |publisher=Springer |location=Berlin |year=2008|id=ISBN 3-540-36847-7}}
* -{H.-J. Schmoll, K. Höffken, K. Possinger (Hrsg.): ''Kompendium Internistische Onkologie.'' 4. Auflage. Springer, Berlin 2005. 3 Bände. ISBN 978-3-540-20657-6.}-
* -{H.-J. Schmoll, K. Höffken, K. Possinger (Hrsg.): ''Kompendium Internistische Onkologie.'' 4. Auflage. Springer, Berlin 3 Bände. {{page|year=2005|isbn=978-3-540-20657-6|pages=}}}-
* -{[http://edoc.rki.de/documents/rki_fv/re2vZ21t28Ir8Y/PDF/22aJOdYnmXV0I.pdf ''Krebs in Deutschland, Häufigkeiten und Trends''.] (PDF; 2,4&nbsp;MB) 4. Auflage 2004, herausgegeben von der Arbeitsgemeinschaft Bevölkerungsbezogener Krebsregister in Deutschland, Saarbrücken (= Krebsatlas)}-
* -{[http://edoc.rki.de/documents/rki_fv/re2vZ21t28Ir8Y/PDF/22aJOdYnmXV0I.pdf ''Krebs in Deutschland, Häufigkeiten und Trends''.] (PDF; 2,4&nbsp;MB) 4. Auflage 2004, herausgegeben von der Arbeitsgemeinschaft Bevölkerungsbezogener Krebsregister in Deutschland, Saarbrücken (= Krebsatlas)}-
* -{W. U. Eckart (Hrsg.): ''100 Jahre organisierte Krebsforschung; 100 Years of Organized Cancer Research'', Thieme, Stuttgart 2000. 201 S. ISBN 3-13-105661-4.}-
* -{W. U. Eckart (Hrsg.): ''100 Jahre organisierte Krebsforschung; 100 Years of Organized Cancer Research'', Thieme, Stuttgart 201 S. {{page|year=2000|id=ISBN 3-13-105661-4|pages=}}}-
* -{Siddhartha Mukherjee: ''The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer''. Scribner, 2010. ISBN 1-4391-0795-5. Deutsche Ausgabe: ''Der König aller Krankheiten: Krebs – eine Biografie'', DuMont Buchverlag, Köln 2012, ISBN 978-3-8321-9644-8.}-
* -{Siddhartha Mukherjee: ''The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer''. Scribner. {{page|year=2010|id=ISBN 1-4391-0795-5|pages=}} Deutsche Ausgabe: ''Der König aller Krankheiten: Krebs – eine Biografie'', DuMont Buchverlag, Köln. {{page|year=2012|isbn=978-3-8321-9644-8|pages=}}}-
* -{H. Stamatiadis-Smidt, Harald zur Hausen, Otmar Wiestler (Hrsg.): ''Thema Krebs.'' 3. Auflage. Springer, Berlin 2006. ISBN 3-540-25792-6.}-
* -{H. Stamatiadis-Smidt, Harald zur Hausen, Otmar Wiestler (Hrsg.): ''Thema Krebs.'' 3. Auflage. Springer, Berlin. {{page|year=2006|id=ISBN 3-540-25792-6|pages=}}}-
* {{cite journal
* {{cite journal
|author = Bruce N. Ames |author2 = Lois Swirsky Gold
|last=Ames|first=Bruce N. |author2 = Lois Swirsky Gold
|title= Falsche Annahmen über die Zusammenhänge zwischen der Umweltverschmutzung und der Entstehung von Krebs
|title= Falsche Annahmen über die Zusammenhänge zwischen der Umweltverschmutzung und der Entstehung von Krebs
|journal = Angewandte Chemie
|journal = Angewandte Chemie
|volume = 102
|volume = 102
|issue = 11
|issue = 11
|year = 1990
|year=1990
|pages = 1233–1246
|pages=1233–1246
|doi = 10.1002/ange.19901021106
|doi = 10.1002/ange.19901021106
}}
}}
Ред 194: Ред 195:
* -{[http://www.ronc.ru/ Rossiйskiй onkologičeskiй naučnый centr imeni N. N. Blohina]}-
* -{[http://www.ronc.ru/ Rossiйskiй onkologičeskiй naučnый centr imeni N. N. Blohina]}-
* -{[http://www.pror.ru/ Protivorakovoe obщestvo Rossii]}-
* -{[http://www.pror.ru/ Protivorakovoe obщestvo Rossii]}-
* -{[http://www.proctosite.ru/tnm_stage.htm Kak opredelяetsя stadiя raka tolstoй kiški po sisteme TNM]}-
* -{[http://www.proctosite.ru/tnm_stage.htm Kak opredelяetsя stadiя raka tolstой kiški po sisteme TNM]}-
* -{[http://oncofact.info/statistika/ Statistika onkologičeskih zabolevaniй]}-
* -{[http://oncofact.info/statistika/ Statistika onkologičeskih zabolevaniй]}-


Верзија на датум 24. март 2017. у 06:36

Рак
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОнкологија
DiseasesDB28843
MedlinePlus001289
MeSHD009369

Рак, такође познат као злоћудни тумор или малигна неоплазма, представља групу болести која укључује абнормални раст ћелија са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на остале делове тела.[1][2] Нису сви тумори канцерозни; бенигни тумори се не шире на остале делове тела.[2] Могући знаци и симптоми укључују: нови чворић, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњиви губитак тежине, као и промене у пражњењу црева између осталог.[3] Мада ови симптоми могу да указују на рак, они се такође могу јавити и због неких других проблема.[3] Познато је више од 100 различитих врста рака од којих људи оболевају.[2]

Употреба дувана је узрочник код око 22% смртних случајева од рака.[1] Других 10% чини гојазност, лоша исхрана, недостатак физичке активности и конзумирање алкохола.[1] Међу осталим факторима се налазе неке инфекције, изложеност јонизујућем зрачењу и загађивачи из животне средине.[4] У земљама у развоју скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су хепатитис Б, хепатитис Ц и хумани папилома вирус.[1] Ови фактори делимично делују тако што мењају гене ћелије.[5] Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак.[5] Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља.[6] Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или скрининг тестова.[1] Након тога се обично врше даља испитивања путем медицинског имиџинга и потврђује биопсијом.[7]

Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања алкохола, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, вакцинацијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу.[8][9] Рано откривање путем скрининга је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака.[10] Предности скрининга код рака дојке су спорне.[10][11] За лечење рака се често користи нека комбинација радијационе терапије, хирургије, хемиотерапије и циљане терапије.[1][12] Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге. Палијативна нега је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу.[1] Шансе за преживљавање зависе од типа рака и степена болести на почетку лечења.[5] Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна петогодишња стопа преживљавања износи 80%.[13] У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.[14]

У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу.[5] То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% свих смртних случајева код људи.[5][15] Најуобичајенији типови рака код мушкараца су рак плућа, рак простате, колоректални рак и рак желуца, док се код жена најчешће јављају рак дојке, колоректални рак, рак плућа и рак грлића материце.[5] Рак коже, изузев меланома, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева.[16][17] Код деце се најчешће јављају акутна лимфобластна леукемија и тумори мозга, осим у Африци, где се чешће јавља нон-Хочкин лимфом .Највише смртног исхода је било код Апластичне Анемије од које умире око 91% оболелих и Дишенове мишићне дистрофије од које умире преко 70% оболелих. name=WCR2014Peads/> У 2012. години код око 165.000 деце млађе од 15 година дијагностификован је рак. Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у развијеним земљама.[5] Стопе се повећавају са повећањем броја људи који живи до познијих година и са променама начина живота у земљама у развоју.[18] Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 билиона америчких долара годишње од 2010. године.[19]

Број оболелих сваке године
Свет Србија
Рак плућа 1.2 милиона 6,000
Рак дојке 1 милион 4,500
Рак дебелог црева 950,000 3,700
Рак грлића материце 500,000 1,400
Рак простате 250,000 1,250
Извор: Новости, новембар 2014.[20]

Дефиниције

Канцери су велика фамилија болести при којима долази до абнормалног ћелијског раста са могућношћу ширења на друге делове тела.[1][2] Они формирају подскуп неоплазми. Неоплазма или тумор је група ћелија које су подлегле нерегулисаном расту, и често формирају масу или израслину, мада могу да буду дифузно распоређене.[21][22]

Предложено је шест карактеристика канцера:

  • самодовољност у сигнализацији раста
  • инсензитивност на сигнале заустављања раста
  • избегавање апоптозе
  • омогућавање неограниченог репликационог потенцијала
  • индукција и одржавање ангиогенезе
  • активација метастазе и инвазија ткива.[23]

Прогресија од нормалних ћелија до ћелија које могу да формирају приметну масу изравног канцера обухвата више корака који су познати као малигна прогресија.[23][24]

Знаци и симптоми

Главни чланак: Знаци и симптоми канцера
Симптоми метастазе канцера зависе од локације тумора.

Кад се канцер зачне, он никад не производи симптоме. Знаци и симптоми се јављају са порастом масе или улцератиса. Резултирајући налази зависе од типа и локације канцера. Мали број симптома је специфичан, и многи се често јављају код особа са другим обољењима. Канцер је велики имитатор. Стога, није неуобичајено за људе код којих је дијагнозиран канцер да су били лечени од друге болести, за које се сматрало да узрокују симптоме.[25]

Локални ефекти

Локални симптоми се могу јавити услед масе тумора или његове улцерације. На пример, ефекти масе рака плућа могу да узрокују блокаду бронхија доводећи до кашља или пнеумоније; рак једњака може да узрокује сужавање једњака, узрокујући потешкоће и бол при гутању; а колоректални канцер може да доведе до сужавања или блокаде црева, резултирајући у променама рада црева. Масе у дојкама или тестисима се могу лако опипати. Улцерација може да узрокује крварење које, ако се јави у плућима, може да доведе до искажљавања крви, у цревима до анемије или ректалног крварења, у бешици до крви у мокраћи, и у утерусу до вагиналног крварења. Мада се локализовани бол може јавити код узнапредовалог канцера, иницијално отицање је обично безболно. Неки канцери могу да узрокују накупљање флуида у грудима или абдомену.[25]

Системски симптоми

Општи симптоми се јављају услед удаљених ефеката канцера који нису везани за директно или метастатичко ширење. Они могу да обухвате: ненамеран губитак тежине, грозницу, осећај претераног умора, и промене коже.[26] Хоџкинова болест, леукемије, и канцери јетре или бубрега могу да узрокују перзистентну грозницу непознатог порекла.[25]

Неки канцери могу да узрокују специфичне групе систематских симптома, зване паранеопластични феномени. Примери обухватају појаву миастенија гравис код тимома и витоперење ноктију код рака плућа.[25]

Метастаза

Главни чланак: Метастаза

Канцер се може раширити са свог оригиналног места путем локалног ширења, лимфним ширењем до локалних лимфних чворова или путем крви (хематогеним ширењем) до удаљених места, што је познато као метастаза. Кад се канцер шири хематогеним путем, он се обично рашири по целом телу. „Хипотеза зељишта и семена“ метастазе канцера постулира да „семе“ канцера расте само у појединим локацијама.

Симптоми метастатичких канцера зависе од локације тумора, и могу да обухватају увећане лимфне чворове (који се могу опипати или понека видети под кожом, и типично су тврди), увећана јетра или увећана слезина, која се може опипати у абдомену, бол или прелом погођених костију, и неуролошки симптоми.[25]

Узроци

Постоји низ фактора који узрокују рак. Најчешћи узрок рака плућа[27] у савременом свету је пушење.[28] Дуже излагање азбестним материјама може да проузрокује мезотелиому.[29][30]

Највећи број случаја канцера, око 90–95%, се јавља услед фактора животне средине. Преосталих 5–10% су последица наследне генетике.[4] Животна средина, на начин на који је референцирају истраживачи канцера, се односи на било који узрок који није генетички наследан, као што су животни стил, економски и бехевиорални фактори, а не само загађење.[31] Чести фактори средине који доприносе смрти од рака су дуван (25–30%), дијета и гојазност (30–35%), инфекције (15–20%), радијација (јонизујућа и нејонизујућа, до 10%), стрес, недовољна физичка активност, и загађење животне средине.[4]

Готово је немогуће доказати шта је узрок канцера код било које особе, јер већина канцера има вишеструке могуће узроке. На пример, ако тешки пушач развије рак плућа, онда је до тога вероватно дошло због коришћења дувана, али пошто скоро свако има извесне шансе развоја рака плућа услед загађења ваздуха и радијације, онда постоји мала шанса да је канцер развијен због тих узрока упркос пушењу дувана. Изузев ретких случајева преноса до којих долази при трудноћи и маргиналног малог броја донација органа, канцер у општем случају није преносива болест.[32]

Хемикалије

За више информација погледајте: Алкохол и канцер и Пушење и канцер
Учесталост рака плућа има висок степен корелације са пушењем.

Излагање појединим супстанцама је повезано са специфичним типовима канцера. Те супстанце се називају карциногенима. Пушење дувана, на пример, узрокује 90% случајева рака плућа.[33] Оно исто тако узрокује канцер у гркљану, глави, врату, стомаку, бешики, бубрезима, једњаку и панкреасу.[34] Дубански дим садржи више од педесет познатих карциногена, укљућујући нитрозамине и полицикличне ароматчне угљоводонике.[35] Дуван је одговоран за апроксимативно једну трећину свих смртних случајева од канцера у земљама у развоју, и за једну петину глобално.[35] Стопа смртности од рака плућа у Сједињеним Државама одражава патерне пушења, при чему је повишењу заступљености пушења следило драматично повећање броја смртних случаја од рака плућа и, од недавно смањењу нивоа заступљености пушења од 1950-тих је следело смањење стопе морталитета од рака плућа од 1990.[36][37]

У Западној Европи, 10% канцера код мушкараца и 3% свих канцера код жена се може приписати излагану алкохолу, посебно канцера јетре и пробавног тракта.[38] Канцер узрокован излагању супстанцама на радном месту се сматра да представља између 2–20% свих случајева.[39] Сваке године, бар 200.000 људи умре широм света од рака узрокованог условима на радном месту.[40] Милиони радника су изложени ризику развоја канцера попут рака плућа и мезотелиома услед удисања дуванског дима и азбестних влакана на радном месту, или леукемије услед излагања бензену.[40]

Дијета и вежбање

Главни чланак: Дијета и канцер

Дијета, недовољна физичка активност, и гојазност су повезани са око 30–35% смртних случајева од канцера.[4][41] У САД је прекомерна телесна тежина асоцирана са развојем многих типова канцера и фактор је у 14–20% свих канцером узрокованих фаталности.[41] Слично томе, једна УК студија, која је обухватила податке за преко 5 милиона људи, је показала да је повећани индекс телесне масе повезан са најмање 10 типова канцера, и да је одговоран за око 12.000 смртних случајева сваке године у тој земљи.[42] Сматра се да физичка инактивност доприноси повећању ризика појаве канцера, не само путем њеног утицаја на телесну тежину него и путем негативног утицаја на имунски систем и ендокрини систем.[41] Више од половине ефекта исхране је узроковано прекомерним јелом, а не толико неконзумирањем поврћа и друге здраве хране.

Неки специфични типови хране су повезани са специфичним канцерима. Исхрана са високим саржајем соли је повезана са раком желуца.[43] Афлатоксин Б1, фреквентни прехрамбени контаминант, узрокује канцер јетре.[43] Жвакање арека ораха узрокује орални канцер.[43] Разлике у начину исхране могу делимично да објасне разлике у учесталости рака у различитим земљама. На пример, рак желуца се чешће јавља у Јапану због веома слане исхране[44] док је рак дебелог црева превалентнији у Сједињеним Државама. Имигранти подлежу ризику њихове нове земље обично у току једне генерације, што сугерише постојање значајне везе између исхране и канцера.[45]

Инфекција

Главни чланак: Инфективни узроци канцера

Широм света апроксимативно 18% смртних случајева од канцера је узроковано инфективном болестима.[4] Ова пропорција варира у различитим регионима света од видоких 25% у Африци до 10% у развијеном свету.[4] Вируси су обично инфективни агенси који узрокују канцере, мада канцерне бактерије и паразити такође могу да имају ефекта.

Вирус који може да узрокује канцер се назвиа онковирус. У ову групу се убрајају хуман папилломавирус (рак врата матернице), Епстеин-Барров вирус (Лимфопролиферативни поремећаји и рак назофаринкса), Капосијев саркома херпесвирус (Капосијева саркома и примарне ефузионе лимфоме), хепатитис Б и хепатитис Ц вируси (хепатоцелуларни карцином), и људски Т-ћелијски леукемијски вирус-1 (леукемије Т-ћелија). Бактеријска инфекција такође може да повећа ризик од канцера, као што је случај са Helicobacter pylori-индукованим раком желуца.[46] У паразитске инфекције које су снажно повезане са канцером се убрајају: Schistosoma haematobium (Рак бешике) и метиљи јетре, Opisthorchis viverrini и Clonorchis sinensis (холангиокарцином).[47]

Радијација

Главни чланак: Радијацијом узроковани канцер

До 10% инвазивних канцера је повезано са излагањем радијацији, укључујући јонизациону радијацију и нејонизациону ултравиолетну радијацију.[4] Додатно, велика већина неинвазивних канцера су немеланомни кожни канцери узроковани нејонизационим ултравиолентнм радијацијом, углавном из сучевих зрака. Извори јонизационе радијације су медицинска визуализација и гас радон.

Јонизујуће зрачење није посебно јак мутаген.[48] Стамбена изложеност радону, на пример, има сличан ризик од рака као пасивно пушење.[48] Радијација је потентнији извор канцера кад се комбиује са другим агенсима, као што је излагање радону заједно са пушењем дувана.[48] Радијација може да узрокује канцер у већини делова тела, код свих животиња, и у свим узрастима. Деца и адолесценти су два пута склонији да развију радијацијом индуковану леукемију него одрасли; излагање радијацији пре рођења има десет пута већи ефекат.[48]

Медицинска употреба јонизујућег зрачења је мала, али је оно ипак растући узрок радијацијом узрокованих канцера. Јонизујуће зрачење се може користити у третирању других канцера, мада то може у неким случајевима да индукује другу форму канцера.[48] Оно се такође користи у неким врстама медицинске визуализације.[49]

Дуготрајно излагање ултраљубичастом зрачењу Сунца може да доведе до меланома и других кожних малигнитета.[50] Постоје јасни докази за везу ултравиолетног зрачења, посебно нејонизујућег средњеталасног УВБ, као узрока већине немеланомских ракова коже, који су најчешће форме канцера у свету.[50]

Нејонизујућа радијација на радио фреквенцијама из мобилних телефона, пренос електричне енергије, и други слични извори су били описани као могући карциногени од стране Међународне агенције за истраживање канцера, која је део Сведске здравствене организације.[51] Међутим, студије нису утврдиле конзистентну везу између радијације мобилних телефона и ризика од канцера.[52]

Наслеђивање

Главни чланак: Синдром канцера

Веома велика већина канцера је ненаследна (они су „спорадични канцери“). Наследни канцери су првенствено узроковани наслеђеним генетичким дефектом. Мање од 0,3% становништва су носиоци генетичке мутације која има велики утицај на ризик од канцера и ти случајеви сачињавају од 3–10% свих канцера.[53] Неки од тих синдрома обухватају: поједине наслеђене мутације у генима BRCA1 и BRCA2 са више од 75% ризика од рака дојке и рака јајника,[53] и наследни неполипозни колоректални канцер (HNPCC или Линч синдром), који су присутни у око 3% људи са раком дебелог црева,[54] између осталих.

Дијагноза

Рак се, с обзиром у ком делу тела се развио, може манифестирати на различите начине. За коначну дијагнозу најчешће је потребна микроскопска анализа ткива добивеног биопсијом. Када се једном дијагностицира, терапија се најчешће састоји од кируршке операције, xемотерапије и зрачења.

Фактори ризика

Постоји цијели низ фактора ризика који се повезују с настанком рака, а водећи промјењиви фактори су пушење, конзумирање алкохола, дијета сиромашна воћем и поврћем, претилост и инфекција ХПВ вирусом. Неки од фактора ризика су и нпр.: излагање ионзирајућем зрачењу или ултраљубичастом зрачењу, удисање влакана азбеста, удисање пара бензена, хепатитис Ц.

Лечење

Многи облици рака су лечиви, а неки и потпуно излечиви, поготово ако се рано открију. Ако се не лечи, већина облика рака изазива смрт. Рак представља један од главних узрочника смрти у развијеним земљама.

До 2009. године фармацеутска индустрија је тестирала 860 лекова против рака што је двоструко више од броја тестираних лекова против срчаног и можданог удара заједно. Без обзира на уложено и цену за болеснике ефикасност лекова је упитна. На пример Тарцев лек против рака гуштераче чија месечна терапија кошта 3500 америчких долара продужује живот пацијентима за само 12 дана. Слична ситуација је и с леком Erbitux који се користи против рака дебелог црева. Цена месечне терапије је 10 000 америчких долара, а он продужује живот за само 45 дана. Без обзира на упитни успех лекова између 1998. и 2008. године број лекова против рака у топ 200 најпродаванијих се готово удвостручио с 12 на 23, а у десет најпродаванијих су ушла 3 лека против рака.

Велика потенцијална добит на овим лековима присиљава компаније на даљња улагања у истраживање тако да на пример Пфизер улаже 20 % од свог новца уложеног у истраживање (7 милијарди долара) у лекове за лечење рака.[55]

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Cancer Fact sheet N°297”. World Health Organization. 2014. Приступљено 10. 6. 2014. 
  2. ^ а б в г „Defining Cancer”. National Cancer Institute. Приступљено 10. 6. 2014. 
  3. ^ а б „Cancer - Signs and symptoms”. NHS Choices. Приступљено 10. 6. 2014. 
  4. ^ а б в г д ђ е Anand P, Kunnumakkara AB, Kunnumakara AB, Sundaram C, Harikumar KB, Tharakan ST, Lai OS, Sung B, Aggarwal BB (2008). „Cancer is a preventable disease that requires major lifestyle changes”. Pharm. Res. 25 (9): 2097—116. PMC 2515569 Слободан приступ. PMID 18626751. doi:10.1007/s11095-008-9661-9. 
  5. ^ а б в г д ђ е World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.1. ISBN 92-832-0429-8. 
  6. ^ „Heredity and Cancer”. American Cancer Society. Приступљено 22. 7. 2013. 
  7. ^ „How is cancer diagnosed?”. American Cancer Society. 2013. Приступљено 10. 6. 2014. 
  8. ^ LH, Kushi; Doyle C; M, McCullough; et al. (2012). „American Cancer Society Guidelines on nutrition and physical activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity”. CA Cancer J Clin. 62 (1): 30—67. PMID 22237782. doi:10.3322/caac.20140. 
  9. ^ Parkin, DM; Boyd, L; Walker, LC (6. 12. 2011). „16. The fraction of cancer attributable to lifestyle and environmental factors in the UK in 2010.”. British journal of cancer. 105 Su: 2. PMID 22158327. doi:10.1038/bjc.2011.489. 
  10. ^ а б World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 4.7. ISBN 92-832-0429-8. 
  11. ^ Gøtzsche PC, Jørgensen KJ (4. 6. 2013). „Screening for breast cancer with mammography.”. The Cochrane database of systematic reviews. 6: CD001877. PMID 23737396. doi:10.1002/14651858.CD001877.pub5. 
  12. ^ „Targeted Cancer Therapies”. NCI. 25. 4. 2014. Приступљено 11. 6. 2014. 
  13. ^ World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.3. ISBN 92-832-0429-8. 
  14. ^ „SEER Stat Fact Sheets: All Cancer Sites”. National Cancer Institute. Приступљено 18. 6. 2014. 
  15. ^ „The top 10 causes of death Fact sheet N°310”. WHO. 2014. Приступљено 10. 6. 2014. 
  16. ^ Dubas, LE; Ingraffea, A (2013). „Nonmelanoma skin cancer.”. Facial plastic surgery clinics of North America. 21 (1): 43—53. PMID 23369588. doi:10.1016/j.fsc.2012.10.003. 
  17. ^ Cakir, BÖ; Adamson, P; Cingi, C (2012). „Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.”. Facial plastic surgery clinics of North America. 20 (4): 419—22. PMID 23084294. doi:10.1016/j.fsc.2012.07.004. 
  18. ^ Jemal A, Bray F, Center MM, Ferlay J, Ward E, Forman D (2011). „Global cancer statistics”. CA: a cancer journal for clinicians. 61 (2): 69—90. PMID 21296855. doi:10.3322/caac.20107. 
  19. ^ World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 6.7. ISBN 92-832-0429-8. 
  20. ^ „U Srbiji 33. 000 ljudi godišnje oboli, a 21. 000 umre od karcinoma!”. Novosti -. Приступљено 1. 11. 2014. 
  21. ^ „Cancer Glossary”. cancer.org. American Cancer Society. Приступљено 11. 9. 2013. 
  22. ^ „What is cancer?”. cancer.gov. National Cancer Institute. Приступљено 11. 9. 2013. 
  23. ^ а б Hanahan, Douglas; Weinberg, Robert A. (7. 1. 2000). „The hallmarks of cancer”. Cell. 100 (1): 57—70. PMID 10647931. doi:10.1016/S0092-8674(00)81683-9. 
  24. ^ Hanahan, Douglas; Weinberg, Robert A. (2011). „Hallmarks of Cancer: The Next Generation”. Cell. 144 (5): 646—74. PMID 21376230. doi:10.1016/j.cell.2011.02.013. 
  25. ^ а б в г д Holland Chp. 1
  26. ^ O'Dell, edited by Michael D. Stubblefield, Michael W. (2009). Cancer rehabilitation principles and practice. New York: Demos Medical. стр. 983. ISBN 978-1-933864-33-4. 
  27. ^ Sasco AJ, Secretan MB, Straif K (2004). „Tobacco smoking and cancer: a brief review of recent epidemiological evidence”. Lung cancer (Amsterdam, Netherlands). 45 Suppl 2: S3—9. PMID 15552776. doi:10.1016/j.lungcan.2004.07.998. 
  28. ^ Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, et al. (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel”. CA: a cancer journal for clinicians. 48 (3): 167—76; discussion 164—6. PMID 9594919. doi:10.3322/canjclin.48.3.167. 
  29. ^ O'Reilly KM, Mclaughlin AM, Beckett WS, Sime PJ (2007). „Asbestos-related lung disease”. American family physician. 75 (5): 683—8. PMID 17375514. 
  30. ^ Kravchenko J, Akushevich I, Manton, KG (2009). Cancer mortality and morbidity patterns in the U. S. population: an interdisciplinary approach. Berlin: Springer. ISBN 0-387-78192-7. „The term environment refers not only to air, water, and soil but also to substances and conditions at home and at the workplace, including diet, smoking, alcohol, drugs, exposure to chemicals, sunlight, ionizing radiation, electromagnetic fields, infectious agents, etc. Lifestyle, economic and behavioral factors are all aspects of our environment.” 
  31. ^ Tolar J, Neglia JP (2003). „Transplacental and other routes of cancer transmission between individuals”. J. Pediatr. Hematol. Oncol. 25 (6): 430—4. PMID 12794519. doi:10.1097/00043426-200306000-00002. 
  32. ^ Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, Chytil F, Grimble R, Hermus RJ, Köhrle J, Lotan R, Norpoth K, Pastorino U, Thurnham D (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel”. CA Cancer J Clin. 48 (3): 167—76; discussion 164—6. PMID 9594919. doi:10.3322/canjclin.48.3.167. 
  33. ^ Kuper H, Boffetta P, Adami HO (2002). „Tobacco use and cancer causation: association by tumour type”. Journal of Internal Medicine. 252 (3): 206—24. PMID 12270001. doi:10.1046/j.1365-2796.2002.01022.x. 
  34. ^ а б Kuper H, Adami HO, Boffetta P (2002). „Tobacco use, cancer causation and public health impact”. Journal of Internal Medicine. 251 (6): 455—66. PMID 12028500. doi:10.1046/j.1365-2796.2002.00993.x. 
  35. ^ Thun MJ, Jemal A (2006). „How much of the decrease in cancer death rates in the United States is attributable to reductions in tobacco smoking?”. Tob Control. 15 (5): 345—7. PMC 2563648 Слободан приступ. PMID 16998161. doi:10.1136/tc.2006.017749. 
  36. ^ Dubey S, Powell CA (2008). „Update in lung cancer 2007”. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 177 (9): 941—6. PMC 2720127 Слободан приступ. PMID 18434333. doi:10.1164/rccm.200801-107UP. 
  37. ^ Schütze M, Boeing H, Pischon T, Rehm J, Kehoe T, Gmel G, Olsen A, Tjønneland AM, Dahm CC, Overvad K, Clavel-Chapelon F, Boutron-Ruault MC, Trichopoulou A, Benetou V, Zylis D, Kaaks R, Rohrmann S, Palli D, Berrino F, Tumino R, Vineis P, Rodríguez L, Agudo A, Sánchez MJ, Dorronsoro M, Chirlaque MD, Barricarte A, Peeters PH, van Gils CH, Khaw KT, Wareham N, Allen NE, Key TJ, Boffetta P, Slimani N, Jenab M, Romaguera D, Wark PA, Riboli E, Bergmann MM (2011). „Alcohol attributable burden of incidence of cancer in eight European countries based on results from prospective cohort study”. BMJ. 342: d1584. PMC 3072472 Слободан приступ. PMID 21474525. doi:10.1136/bmj.d1584. 
  38. ^ Irigaray P, Newby JA, Clapp R, Hardell L, Howard V, Montagnier L, Epstein S, Belpomme D (2007). „Lifestyle-related factors and environmental agents causing cancer: an overview”. Biomed. Pharmacother. 61 (10): 640—58. PMID 18055160. doi:10.1016/j.biopha.2007.10.006. 
  39. ^ а б „WHO calls for prevention of cancer through healthy workplaces” (Саопштење). World Health Organization. 27. 4. 2007. Приступљено 13. 10. 2007. 
  40. ^ а б в Kushi LH, Byers T, Doyle C, Bandera EV, McCullough M, McTiernan A, Gansler T, Andrews KS, Thun MJ (2006). „American Cancer Society Guidelines on Nutrition and Physical Activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity”. CA Cancer J Clin. 56 (5): 254—81; quiz 313—4. PMID 17005596. doi:10.3322/canjclin.56.5.254. 
  41. ^ Bhaskaran, K (2014). „Body mass index and risk of 22 specific cancers”. Lancet. 384 (9945): 755—765. PMID 25129328. doi:10.1016/S0140-6736(14)60892-8. 
  42. ^ а б в Park S, Bae J, Nam BH, Yoo KY (2008). „Aetiology of cancer in Asia” (PDF). Asian Pac. J. Cancer Prev. 9 (3): 371—80. PMID 18990005. 
  43. ^ Brenner H, Rothenbacher D, Arndt V (2009). „Epidemiology of stomach cancer”. Methods Mol. Biol. Methods in Molecular Biology. 472: 467—77. ISBN 978-1-60327-491-3. PMID 19107449. doi:10.1007/978-1-60327-492-0_23. 
  44. ^ Buell P, Dunn JE (1965). „Cancer mortality among Japanese Issei and Nisei of California”. Cancer. 18 (5): 656—64. PMID 14278899. doi:10.1002/1097-0142(196505)18:5<656::AID-CNCR2820180515>3.0.CO;2-3. 
  45. ^ Pagano JS, Blaser M, Buendia MA, Damania B, Khalili K, Raab-Traub N, Roizman B (2004). „Infectious agents and cancer: criteria for a causal relation”. Semin. Cancer Biol. 14 (6): 453—71. PMID 15489139. doi:10.1016/j.semcancer.2004.06.009. 
  46. ^ Samaras V, Rafailidis PI, Mourtzoukou EG, Peppas G, Falagas ME (2010). „Chronic bacterial and parasitic infections and cancer: a review” (PDF). J Infect Dev Ctries. 4 (5): 267—81. PMID 20539059. doi:10.3855/jidc.819. 
  47. ^ а б в г д JB L (2000). „Chapter 14: Ionizing Radiation”. Ур.: Kufe DW, Pollock RE, Weichselbaum RR, Bast RC Jr, Gansler TS, Holland JF, Frei E III. Cancer medicine (6th изд.). Hamilton, Ont: B.C. Decker. ISBN 1-55009-113-1. 
  48. ^ Brenner DJ, Hall EJ (2007). „Computed tomography—an increasing source of radiation exposure”. N. Engl. J. Med. 357 (22): 2277—84. PMID 18046031. doi:10.1056/NEJMra072149. 
  49. ^ а б Cleaver JE, Mitchell DL, et al. (2000). „15. Ultraviolet Radiation Carcinogenesis”. Ур.: Bast RC, Kufe DW, Pollock RE. Holland-Frei Cancer Medicine (5th изд.). Hamilton, Ontario: B.C. Decker. ISBN 1-55009-113-1. Приступљено 31. 1. 2011. 
  50. ^ „IARC classifies radiofrequency electromagnetic fields as possibly carcinogenic to humans” (PDF). World Health Organization. 
  51. ^ „Cell Phones and Cancer Risk - National Cancer Institute”. Cancer.gov. 2013-05-08. Приступљено 2013-12-15. 
  52. ^ а б DH, Roukos (2009). „Genome-wide association studies: how predictable is a person's cancer risk?”. Expert Rev Anticancer Ther. 9 (4): 389—92. PMID 19374592. doi:10.1586/era.09.12. 
  53. ^ Cunningham D, Atkin W, Lenz HJ, Lynch HT, Minsky B, Nordlinger B, Starling N (2010). „Colorectal cancer”. Lancet. 375 (9719): 1030—47. PMID 20304247. doi:10.1016/S0140-6736(10)60353-4. 
  54. ^ Ekonomija Rak – koka koja nese zlatna jaja?

Литература

  • World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 4.7. ISBN 92-832-0429-8. 
  • World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.1. ISBN 92-832-0429-8. 

Спољашње везе

Рак на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рак_(болест)&oldid=12465133”