Зелена салата — разлика између измена

Салата
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	55 kJ (13 kcal)
Угљени хидрати	2,23 g
Шећери	0,94
Прехрамбена влакна	1,1 g
Масти	0,22 g
Протеини	1,35 g
Витамини
Витамин А екв. бета-каротен лутеин зеаксантин	(21%) 166 μg (18%)1.987 μg 1223 μg
Тиамин (Б1)	(5%) 0,057 mg
Рибофлавин (Б2)	(5%) 0,062 mg
Витамин Б5	(3%) 0,15 mg
Витамин Б6	(6%) 0,082 mg
Фолат (Б9)	(18%) 73 μg
Витамин Ц	(4%) 3,7 mg
Витамин Е	(1%) 0,18 mg
Витамин К	(97%) 102,3 μg
Минерали
Калцијум	(4%) 35 mg
Гвожђе	(10%) 1,24 mg
Магнезијум	(4%) 13 mg
Манган	(9%) 0,179 mg
Фосфор	(5%) 33 mg
Калијум	(5%) 238 mg
Натријум	(0%) 5 mg
Цинк	(2%) 0,2 mg
Остали конституенти
Вода	95,63 g
	Веза на УСДА податке
	Јединице; μg = микрограми • mg = милиграми; IU = интернационалне јединице;
	Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. ; Извор: NDb USDA

Зелена салата
	Поље зимске салате у Калифорнији
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Asterales
Породица:	Asteraceae
Род:	Lactuca
Врста:	L. sativa
Биномно име
	Lactuca sativa; L.
Синоними
	Lactuca scariola var. sativa (Moris); L. scariola var. integrata (Gren. и Godr.); L. scariola var. integrifolia (G.Beck);

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 22. децембар 2021. у 23:42

Зелена салата (салата) је једногодишња зељаста, дикотиледона биљка из фамилије главочика (Asteraceae) код које се за исхрану користе листови и главице.^[3]^[4]

Салата (lactuca sativa O.) иде међу најстарије културе. Гајили су је и веома ценили још древни народи у области Средоземља, много векова пре нове ере. У данашње време то је веома раширено и врло популарно салатно поврће, нараочито у земљама са свежијом климом. Код нас се гаји у свим крајевима, готово у сваком врту, као и на већим површинама за снабдевање пијаца.

Таксономија и етимологија

Lactuca sativa is a member of the Lactuca (lettuce) genus and the Asteraceae (sunflower or aster) family.^[5] The species was first described in 1753 by Carl Linnaeus in the second volume of his Species Plantarum.^[6] Synonyms for L. sativa include Lactuca scariola var. sativa,^[1] L. scariola var. integrata and L. scariola var. integrifolia.^[7] L. scariola is itself a synonym for L. serriola, the common wild or prickly lettuce.^[2] L. sativa also has many identified taxonomic groups, subspecies and varieties, which delineate the various cultivar groups of domesticated lettuce.^[8] Lettuce is closely related to several Lactuca species from southwest Asia; the closest relationship is to L. serriola, an aggressive weed common in temperate and subtropical zones in much of the world.^[9]

The Romans referred to lettuce as lactuca (lac meaning "dairy" in Latin), an allusion to the white substance, latex, exuded by cut stems.^[10] The name Lactuca has become the genus name, while sativa (meaning "sown" or "cultivated") was added to create the species name.^[11] The current word lettuce, originally from Middle English, came from the Old French letues or laitues, which derived from the Roman name.^[12] The name romaine came from the variety of lettuce grown in the Roman papal gardens, while cos, another term for romaine lettuce, came from the earliest European seeds of the type from the Greek island of Kos, a center of lettuce farming in the Byzantine period.^[13]

Ботаничке особине

Салата је у блиском сродству са дивљом салатом која расте као коров и у балканским крајевима. Салата брзо расте и најпре развије лисну розету. У главичасте и римске салате унутрашњи листови обарзују мање или више чврсту главицу, величина, изглед и друге морфолошке одлике листова и целе биљке представљају карактеристична сортна обележја.

Цветоносно стабло израста до висине 1,5 м, у горњем делу се метличасто разгранава и образује главичасте цвасти са по 20-ак жућкастих цветова. Семе је ситно, сивкасто или мркоцрно, ланцетасто и ребрасто.

Услови успевања

Салата најбоље успева на релативно ниским температурама. Зато су у балканским крајевима претежно гаји рано у пролеће и у јесен. Оптималана темература успевања је око 15 степени Целизијуса, расте и на 5 степени Целзијуса. Младе биљке неких сорта успешно издрже јаке зиме. Високе температуре и суво време изазивају превремено исцветавање. Умерена и стална влага у земљишту значајан је услов за гајење салате. При прекомерној влази образује бујне али шупљикасте главице и биљке најзад угину.

Површинска припрема земљишта

Почетком марта, чим дозволе временске прилике, улазак машина у њиву, треба извршити површинску припрему земљишта. Уколико је основна обрада добро иведена и у току зиме је било доста мразева, довољно је да се изведе једно дрљање са бранањем, или култивирање лаким култиватором.

Садња расада

Време садње: за пролећну потрошњу у току марта и почетком априла, почетком септембра за јесењу и почетком октобра за зимску. Размак између расада је 20-30 цм. Начин садње: пресађивање може бити ручно и машинско. Без обзира на који се расад сади биљка се не сме постављати дубље него што је била у леји.

Ђубрење

Слабо развијен и плитак коренов систем у салате изискује лако достпне храниве материје. Нарочито је значајна обилна исхрана |азотом. Најбољи резултати се постижу применом стајњака у комбинацији са минералним ђубривима. Стајњак се заорава у јесен, а минерална ђубрива растурају при припреми земљишта за сетву, односно расађивање.

Берба салате

Салата се бере ручно, пробирно, како која главица стиже у технолошку зрелост. Беру се лепо формиране главице или розете. Не сме се чекати да почну да прорасатју, јер су тада слабијег квалитета.

Продукција

Производња салате у 2017
Земља	Милиона тона
Кина	15,2
Сједињене Државе	3,8
Индија	1,1
Шпанија	1,0
Италија	0,7
Свет	27
Source: UN Food and Agriculture Organization^[14]

Године 2017, world production of lettuce (report combined with chicory) was 27 million tonnes, with China alone producing 15.2 million tonnes or 56% of the world total (see table).

Lettuce is the only member of the genus Lactuca to be grown commercially.^[15] Although China is the top world producer of lettuce, the majority of the crop is consumed domestically. Spain is the world's largest exporter of lettuce, with the US ranking second.^[16]

Western Europe and North America were the original major markets for large-scale lettuce production. By the late 1900s, Asia, South America, Australia and Africa became more substantial markets. Different locations tended to prefer different types of lettuce, with butterhead prevailing in northern Europe and Great Britain, romaine in the Mediterranean and stem lettuce in China and Egypt. By the late 20th century, the preferred types began to change, with crisphead, especially iceberg, lettuce becoming the dominant type in northern Europe and Great Britain and more popular in western Europe. In the US, no one type predominated until the early 20th century, when crisphead lettuces began gaining popularity. After the 1940s, with the development of iceberg lettuce, 95 percent of the lettuce grown and consumed in the US was crisphead lettuce. By the end of the century, other types began to regain popularity and eventually made up over 30 percent of production.^[17] Stem lettuce was first developed in China, where it remains primarily cultivated.^[18]

In the early 21st century, bagged salad products increased in the lettuce market, especially in the US where innovative packaging and shipping methods prolonged freshness.^[19]^[20]^[21]

In the United States in 2013, California (71%) and Arizona (29%) produced nearly all of the country's fresh head and leaf lettuce, with head lettuce yielding $9400 of value per acre and leaf lettuce $8000 per acre.^[20]

Референце

^ ^а ^б „Lactuca sativa”. Kew Royal Botanical Gardens. Архивирано из оригинала 2012-11-02. г. Приступљено 2. 4. 2012.
^ ^а ^б „Lactuca serriola L”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 5. 6. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2012.
^ Лазић, Бранка; Владан Марковић (1993). Повртарство. Нови Сад. ISBN 978-86-499-0025-7.
^ Hugh Fearnley-Whittingstall. „Grilled lettuce with goats' cheese”. BBC. Архивирано из оригинала 17. 7. 2013. г. Приступљено 17. 5. 2013.
^ „Lactuca sativa L”. Integrated Taxonomic Information System. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 27. 3. 2010.
^ „The Linnaean Plant Name Typification Project”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 17. 12. 2015.
^ „Lactuca sativa L”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 8. 6. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2012.
^ Porcher, Michael H. (2005). „Sorting Lactuca Names”. Multilingual Multiscript Plant Name Database. University of Melbourne. Архивирано из оригинала 16. 9. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2012.
^ Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of Plants in the Old World: The Origin and Spread of Domesticated Plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean Basin. Oxford University Press. стр. 157. ISBN 978-0-19-954906-1. Архивирано из оригинала 23. 7. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016.
^ Weaver, pp. 170–172.
^ Katz and Weaver, p. 376.
^ Chantrell, Glynnis, ур. (2002). The Oxford Dictionary of Word Histories. Oxford University Press. стр. 300. ISBN 0-19-863121-9.
^ Weaver, p. 172.
^ „Lettuce (with chicory) production in 2017; Countries/Regions/Production Quantity from pick lists”. UN Food & Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2018. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 13. 9. 2019.
^ Koike, Steven T; Gladders, Peter; Paulus, Albert O. (2006). Vegetable Diseases: A Color Handbook. Gulf Professional Publishing. стр. 296. ISBN 0-12-373675-7. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016.
^ Boriss, Hayley; Brunke, Henrich (октобар 2005). „Commodity Profile: Lettuce” (PDF). University of California. стр. 296. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2012. г. Приступљено 2. 7. 2012.
^ Katz and Weaver, p. 378.
^ Simoons, Frederick J. (1991). Food in China: A Cultural and Historical Inquiry. CRC Press. стр. 147—148. ISBN 0-8493-8804-X. Архивирано из оригинала 26. 12. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2020.
^ Fulmer, Melinda (19. 8. 2002). „Lettuce Grows into A Processed Food”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 18. 12. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2012.
^ ^а ^б „Lettuce”. Agricultural Marketing Resource Center, Iowa State University. мај 2015. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 7. 10. 2016.
^ Charles, Dan; Aubrey, Allison (12. 7. 2016). „As Bagged Salad Kits Boom, Americans Eat More Greens”. NPR.org. National Public Radio. Архивирано из оригинала 3. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018.

Литература

Bradley, Fern Marshall; Ellis, Barbara W.; Martin, Deborah L., ур. (2009). The Organic Gardener's Handbook of Natural Pest and Disease Control. Rodale. ISBN 978-1-60529-677-7.
Davey, M. R.; Anthony, P.; Van Hooff, P.; Power, J. B.; Lowe, K. C. (2007). „Lettuce”. Transgenic Crops. Biotechnology in Agriculture and Forestry. Volume 59. Springer. ISBN 978-3-540-36752-9.
Katz, Solomon H.; Weaver, Williams Woys (2003). Encyclopedia of Food and Culture. Volume 2. Scribner. ISBN 978-0-684-80565-8.
Weaver, Williams Woys (1997). Heirloom Vegetable Gardening: A Master Gardener's Guide to Planting, Seed Saving and Cultural History. Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-4025-8.

Спољашње везе

Узгој зелене салате

[Kew-1] а ^б „Lactuca sativa”. Kew Royal Botanical Gardens. Архивирано из оригинала 2012-11-02. г. Приступљено 2. 4. 2012.

[USDA-2] а ^б „Lactuca serriola L”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 5. 6. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2012.

[3] Лазић, Бранка; Владан Марковић (1993). Повртарство. Нови Сад. ISBN 978-86-499-0025-7.

[4] Hugh Fearnley-Whittingstall. „Grilled lettuce with goats' cheese”. BBC. Архивирано из оригинала 17. 7. 2013. г. Приступљено 17. 5. 2013.

[5] „Lactuca sativa L”. Integrated Taxonomic Information System. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 27. 3. 2010.

[6] „The Linnaean Plant Name Typification Project”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 17. 12. 2015.

[7] „Lactuca sativa L”. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 8. 6. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2012.

[8] Porcher, Michael H. (2005). „Sorting Lactuca Names”. Multilingual Multiscript Plant Name Database. University of Melbourne. Архивирано из оригинала 16. 9. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2012.

[9] Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of Plants in the Old World: The Origin and Spread of Domesticated Plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean Basin. Oxford University Press. стр. 157. ISBN 978-0-19-954906-1. Архивирано из оригинала 23. 7. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016.

[Weaver170-10] Weaver, pp. 170–172.

[Katz376-11] Katz and Weaver, p. 376.

[12] Chantrell, Glynnis, ур. (2002). The Oxford Dictionary of Word Histories. Oxford University Press. стр. 300. ISBN 0-19-863121-9.

[Weaver172-13] Weaver, p. 172.

[faostat17-14] „Lettuce (with chicory) production in 2017; Countries/Regions/Production Quantity from pick lists”. UN Food & Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2018. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 13. 9. 2019.

[15] Koike, Steven T; Gladders, Peter; Paulus, Albert O. (2006). Vegetable Diseases: A Color Handbook. Gulf Professional Publishing. стр. 296. ISBN 0-12-373675-7. Архивирано из оригинала 30. 4. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016.

[CommProfile-16] Boriss, Hayley; Brunke, Henrich (октобар 2005). „Commodity Profile: Lettuce” (PDF). University of California. стр. 296. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 7. 2012. г. Приступљено 2. 7. 2012.

[Katz378-17] Katz and Weaver, p. 378.

[Simoons-18] Simoons, Frederick J. (1991). Food in China: A Cultural and Historical Inquiry. CRC Press. стр. 147—148. ISBN 0-8493-8804-X. Архивирано из оригинала 26. 12. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2020.

[19] Fulmer, Melinda (19. 8. 2002). „Lettuce Grows into A Processed Food”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 18. 12. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2012.

[agmrc-20] а ^б „Lettuce”. Agricultural Marketing Resource Center, Iowa State University. мај 2015. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 7. 10. 2016.

[npr-21] Charles, Dan; Aubrey, Allison (12. 7. 2016). „As Bagged Salad Kits Boom, Americans Eat More Greens”. NPR.org. National Public Radio. Архивирано из оригинала 3. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{short description|Врсте једногодишње биљке из породице тратинчица, најчешће се гаје као лиснато поврће}}
 {{speciesbox
 | name = Зелена салата
-| image =Kropsla_herfst.jpg
+| image = Iceberg lettuce in SB.jpg
+| image_alt     = A field of bright green heads of lettuce.
-| image_width = 250п
+| image_caption = Поље зимске салате у Калифорнији
 | genus = Lactuca
 | species = sativa
-| authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-
+| authority = [[Carl Linnaeus|-{L.}-]]
+| synonyms =
+  {{plainlist |
+* -{''[[Lactuca scariola]]'' var. ''sativa''}- <small>(Moris)</small>
+* -{''L.&nbsp;scariola'' var. ''integrata''}- <small>([[Jean Charles Marie Grenier|-{Gren.}-]] и [[Dominique Alexandre Godron|-{Godr.}-]])</small>
+* -{''L.&nbsp;scariola'' var. ''integrifolia''}- <small>([[Günther Beck von Mannagetta und Lerchenau|-{G.Beck}-]])</small>
+  }}
+| synonyms_ref = <ref name="Kew" /><ref name="USDA" />
 }}
-'''Зелена салата''' (салата) је једногодишња зељаста, дикотиледона биљка из фамилије главочика ([[Asteraceae]]) код које се за исхрану користе листови и главице.<ref>{{cite book |first=Бранка|last=Лазић |title=Повртарство|year=1993|location=Нови Сад |isbn=978-86-499-0025-7 |author2=Владан Марковић}}</ref>
+'''Зелена салата''' (салата) је једногодишња зељаста, дикотиледона биљка из фамилије главочика ([[Asteraceae]]) код које се за исхрану користе листови и главице.<ref>{{cite book |first=Бранка|last=Лазић |title=Повртарство|year=1993|location=Нови Сад |isbn=978-86-499-0025-7 |author2=Владан Марковић}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/food/recipes/grilledlettucewithgo_14300|title=Grilled lettuce with goats' cheese|publisher=BBC|access-date=17 May 2013|author=Hugh Fearnley-Whittingstall|archive-url=https://web.archive.org/web/20130717170143/http://www.bbc.co.uk/food/recipes/grilledlettucewithgo_14300|archive-date=17 July 2013|url-status=live}}</ref>
 Салата (''lactuca sativa O.'') иде међу најстарије културе. Гајили су је и веома ценили још древни народи у области [[Sredozemlje|Средоземља]], много векова пре нове ере. У данашње време то је веома раширено и врло популарно салатно [[поврће]], нараочито у земљама са свежијом климом. Код нас се гаји у свим крајевима, готово у сваком врту, као и на већим површинама за снабдевање пијаца.
+== Таксономија и етимологија ==
+[[File:Lactuca sativa seeds.jpg|thumb|-{''L. sativa''}- семе]]
+{{рут}}
+''Lactuca sativa'' is a member of the ''[[Lactuca]]'' (lettuce) genus and the [[Asteraceae]] ([[helianthus|sunflower]] or [[aster (genus)|aster]]) family.<ref>{{cite web|url=https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=36607|title=''Lactuca sativa'' L|publisher=Integrated Taxonomic Information System|access-date=27 March 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20111025171631/http://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=36607|archive-date=25 October 2011|url-status=live}}</ref> The species was first described in 1753 by [[Carl Linnaeus]] in the second volume of his ''[[Species Plantarum]]''.<ref>{{cite web|url=http://www.nhm.ac.uk/our-science/data/linnaean-typification/search/detail.dsml?ID=492400&listPageURL=list%2edsml%3fVarqtype%3dstarts%2bwith%26CVarqtype%3dstarts%2bwith%26CGenusqtype%3dstarts%2bwith%26CSpeciesqtype%3dstarts%2bwith%26Species%3dsativa%26sort%3dGenus%252cSpecies%26Speciesqtype%3dequals%26Genus%3dLactuca%26Genusqtype%3dstarts%2bwith%26CSspqtype%3dstarts%2bwith|title=The Linnaean Plant Name Typification Project|publisher=Natural History Museum|access-date=17 December 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222085030/http://www.nhm.ac.uk/our-science/data/linnaean-typification/search/detail.dsml?ID=492400&listPageURL=list%2edsml%3fVarqtype%3dstarts%2bwith%26CVarqtype%3dstarts%2bwith%26CGenusqtype%3dstarts%2bwith%26CSpeciesqtype%3dstarts%2bwith%26Species%3dsativa%26sort%3dGenus%252cSpecies%26Speciesqtype%3dequals%26Genus%3dLactuca%26Genusqtype%3dstarts%2bwith%26CSspqtype%3dstarts%2bwith|archive-date=22 December 2015|url-status=live}}</ref> Synonyms for ''L.&nbsp;sativa'' include ''Lactuca scariola'' {{abbr|var.|variety}} ''sativa'',<ref name="Kew" /> ''L.&nbsp;scariola'' {{abbr|var.|variety}} ''integrata'' and ''L.&nbsp;scariola'' {{abbr|var.|variety}} ''integrifolia''.<ref>{{cite web|url=http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=LASA3|title=''Lactuca sativa'' L|publisher=United States Department of Agriculture|access-date=2 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120608120552/http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=LASA3|archive-date=8 June 2012|url-status=dead}}</ref> ''L.&nbsp;scariola'' is itself a [[synonym (taxonomy)|synonym]] for ''[[Lactuca serriola|L.&nbsp;serriola]]'', the common wild or prickly lettuce.<ref name="USDA">{{cite web|url=http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=LASE|title=''Lactuca serriola'' L|publisher=United States Department of Agriculture|access-date=2 April 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120605153004/http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=LASE|archive-date=5 June 2012|url-status=dead}}</ref> ''L.&nbsp;sativa'' also has many identified taxonomic [[species complex|groups]], [[subspecies]] and [[Variety (botany)|varieties]], which delineate the various [[cultivar group]]s of domesticated lettuce.<ref>{{cite web|url=http://www.ars-grin.gov/misc/mmpnd/Lactuca.html|title=Sorting ''Lactuca'' Names|work=Multilingual Multiscript Plant Name Database|publisher=University of Melbourne|author=Porcher, Michael H.|access-date=2 April 2012|year=2005|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120916125457/http://www.ars-grin.gov/misc/mmpnd/Lactuca.html|archive-date=16 September 2012}}</ref> Lettuce is closely related to several ''Lactuca'' species from southwest Asia; the closest relationship is to ''L.&nbsp;serriola'', an aggressive [[weed]] common in temperate and subtropical zones in much of the world.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=1hHSYoqY-AwC&pg=PA157|title=Domestication of Plants in the Old World: The Origin and Spread of Domesticated Plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean Basin|author1=Zohary, Daniel|author2=Hopf, Maria|author3=Weiss, Ehud|publisher=Oxford University Press|year=2012|isbn=978-0-19-954906-1|page=157|access-date=10 January 2016|archive-date=23 July 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160723001748/https://books.google.com/books?id=1hHSYoqY-AwC&pg=PA157|url-status=live}}</ref>
+The Romans referred to lettuce as {{lang|la|lactuca}} ({{lang|la|lac}} meaning "dairy" in [[Latin]]), an allusion to the white substance, [[latex]], exuded by cut stems.<ref name="Weaver170" /> The name ''Lactuca'' has become the genus name, while {{lang|la|sativa}} (meaning "sown" or "cultivated") was added to create the species name.<ref name="Katz376">Katz and Weaver, p. 376.</ref> The current word ''lettuce'', originally from [[Middle English]], came from the [[Old French]] {{lang|fro|letues}} or {{lang|fro|laitues}}, which derived from the Roman name.<ref>{{cite book|page=[https://archive.org/details/oxforddictionary0000unse_x2z7/page/300 300]|title=The Oxford Dictionary of Word Histories|editor=Chantrell, Glynnis|publisher=Oxford University Press|year=2002|isbn=0-19-863121-9|url=https://archive.org/details/oxforddictionary0000unse_x2z7/page/300}}</ref> The name ''romaine'' came from the variety of lettuce grown in the Roman papal gardens, while ''cos'', another term for [[romaine lettuce]], came from the earliest European seeds of the type from the Greek island of [[Kos]], a center of lettuce farming in the [[Byzantine Empire|Byzantine period]].<ref name="Weaver172">Weaver, p. 172.</ref>
 == Ботаничке особине ==
@@ Ред 68: / Ред 84: @@
 Беру се лепо формиране главице или [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B0 розете].
 Не сме се чекати да почну да прорасатју, јер су тада слабијег квалитета.
+== Продукција ==
+{| class="wikitable" style="float:right; margin: 1 1 0.5em 1em;  text-align:center;"
+|+ Производња салате у 2017
+! scope="col" | Земља
+! scope="col" | Милиона тона
+|-
+! scope="row" | [[Кина]]
+| 15,2
+|-
+! scope="row" | [[Сједињене Државе]]
+| 3,8
+|-
+! scope="row" | [[Индија]]
+| 1,1
+|-
+! scope="row" | [[Шпанија]]
+| 1,0
+|-
+! scope="row" | [[Италија]]
+| 0,7
+|-
+! scope="row" | Свет
+| '''27'''
+|-
+! colspan=2 |<small>Source: [[UN Food and Agriculture Organization]]<ref name="faostat17">{{cite web|url=http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC|publisher=UN Food & Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT)|title=Lettuce (with chicory) production in 2017; Countries/Regions/Production Quantity from pick lists|year=2018|access-date=13 September 2019|archive-date=11 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170511194947/http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC|url-status=live}}</ref></small>
+|}
+Године 2017, world production of lettuce (report combined with [[chicory]]) was 27 million tonnes, with [[Lettuce production in China|China]] alone producing 15.2 million tonnes or 56% of the world total (see table).
+Lettuce is the only member of the genus ''Lactuca'' to be grown commercially.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=iPgTGhaGRl4C&pg=PA296|title=Vegetable Diseases: A Color Handbook|page=296|publisher=Gulf Professional Publishing|year=2006|author1=Koike, Steven T|author2=Gladders, Peter|author3=Paulus, Albert O.|isbn=0-12-373675-7|access-date=10 January 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160430102732/https://books.google.com/books?id=iPgTGhaGRl4C&pg=PA296#v=onepage&q&f=false|archive-date=30 April 2016|url-status=live}}</ref> Although China is the top world producer of lettuce, the majority of the crop is consumed domestically. Spain is the world's largest exporter of lettuce, with the US ranking second.<ref name="CommProfile">{{cite web|url=http://aic.ucdavis.edu/profiles/lettuce-2005.pdf|title=Commodity Profile: Lettuce|date=October 2005|publisher=University of California|author1=Boriss, Hayley|author2=Brunke, Henrich|page=296|access-date=2 July 2012|archive-date=7 July 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120707193112/http://aic.ucdavis.edu/profiles/lettuce-2005.pdf|url-status=live}}</ref>
+Western Europe and North America were the original major markets for large-scale lettuce production. By the late 1900s, Asia, South America, Australia and Africa became more substantial markets. Different locations tended to prefer different types of lettuce, with butterhead prevailing in northern Europe and Great Britain, romaine in the Mediterranean and stem lettuce in China and Egypt. By the late 20th century, the preferred types began to change, with crisphead, especially iceberg, lettuce becoming the dominant type in northern Europe and Great Britain and more popular in western Europe. In the US, no one type predominated until the early 20th century, when crisphead lettuces began gaining popularity. After the 1940s, with the development of iceberg lettuce, 95 percent of the lettuce grown and consumed in the US was crisphead lettuce. By the end of the century, other types began to regain popularity and eventually made up over 30 percent of production.<ref name="Katz378">Katz and Weaver, p. 378.</ref> Stem lettuce was first developed in China, where it remains primarily cultivated.<ref name="Simoons">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Fo087ZxohA4C&pg=PA148|title=Food in China: A Cultural and Historical Inquiry|author=Simoons, Frederick J.|pages=147–148|isbn=0-8493-8804-X|publisher=CRC Press|year=1991|access-date=22 March 2020|archive-date=26 December 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191226104737/https://books.google.com/books?id=Fo087ZxohA4C&pg=PA148|url-status=live}}</ref>
+In the early 21st century, bagged salad products increased in the lettuce market, especially in the US where innovative packaging and shipping methods prolonged freshness.<ref>{{cite journal|title=Lettuce Grows into A Processed Food|url=http://articles.latimes.com/2002/aug/19/business/fi-lettuce19|journal=Los Angeles Times|author=Fulmer, Melinda|date=19 August 2002|access-date=30 June 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20131218114512/http://articles.latimes.com/2002/aug/19/business/fi-lettuce19|archive-date=18 December 2013|url-status=live}}</ref><ref name=agmrc/><ref name="npr">{{Cite news |url=https://www.npr.org/sections/thesalt/2016/07/12/485098252/as-bagged-salad-kits-boom-americans-eat-more-greens |title=As Bagged Salad Kits Boom, Americans Eat More Greens |last1=Charles |first1=Dan |last2=Aubrey |first2=Allison |newspaper=NPR.org |publisher=National Public Radio |date=12 July 2016 |access-date=5 April 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180403101039/https://www.npr.org/sections/thesalt/2016/07/12/485098252/as-bagged-salad-kits-boom-americans-eat-more-greens |archive-date=3 April 2018 |url-status=live }}</ref>
+In the United States in 2013, [[California]] (71%) and [[Arizona]] (29%) produced nearly all of the country's fresh head and leaf lettuce, with head lettuce yielding $9400 of value per acre and leaf lettuce $8000 per acre.<ref name="agmrc">{{cite web | url=http://www.agmrc.org/commodities-products/vegetables/lettuce/ | title=Lettuce | publisher=Agricultural Marketing Resource Center, Iowa State University | date=May 2015 | access-date=7 October 2016 | archive-url=https://web.archive.org/web/20161013110426/http://www.agmrc.org/commodities-products/vegetables/lettuce | archive-date=13 October 2016 | url-status=dead }}</ref>
 == Референце ==
-{{reflist}}
+{{reflist|refs=
+<ref name="Kew">{{cite web|url=http://www.kew.org/science-research-data/kew-in-depth/difficult-seeds/species-profiles/lactuca-sativa/index.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20121102090341/http://www.kew.org/science-research-data/kew-in-depth/difficult-seeds/species-profiles/lactuca-sativa/index.htm|archive-date=2012-11-02|title=''Lactuca sativa''|publisher=Kew Royal Botanical Gardens|access-date=2 April 2012}}</ref>
+<ref name="Weaver170">Weaver, pp. 170–172.</ref>
+}}
+== Литература ==
+{{Refbegin|}}
+* {{cite book
+  | editor1-last = Bradley
+  | editor1-first = Fern Marshall
+  | editor2-last = Ellis
+  | editor2-first = Barbara W.
+  | editor3-last = Martin
+  | editor3-first = Deborah L.
+  | year = 2009
+  | title = The Organic Gardener's Handbook of Natural Pest and Disease Control
+  | publisher = Rodale
+  | isbn = 978-1-60529-677-7
+  | url-access = registration
+  | url = https://archive.org/details/organicgardeners00brad_0
+  }}
+* {{cite book
+  | last1 = Davey
+  | first1 = M. R.
+  | last2 = Anthony
+  | first2 = P.
+  | last3 = Van Hooff
+  | first3 = P.
+  | last4 = Power
+  | first4 = J. B.
+  | last5 = Lowe
+  | first5 = K. C.
+  | year = 2007
+  | chapter = Lettuce
+  | title = Transgenic Crops
+  | volume = Volume 59
+  | series = Biotechnology in Agriculture and Forestry
+  | publisher = Springer
+  | isbn = 978-3-540-36752-9
+  }}
+* {{cite book
+  | last1 = Katz
+  | first1 = Solomon H.
+  | last2 = Weaver
+  | first2 = Williams Woys
+  | year = 2003
+  | title = Encyclopedia of Food and Culture
+  | volume = Volume 2
+  | publisher = Scribner
+  | isbn = 978-0-684-80565-8
+  }}
+* {{cite book
+  | last = Weaver
+  | first = Williams Woys
+  | year = 1997
+  | title = Heirloom Vegetable Gardening: A Master Gardener's Guide to Planting, Seed Saving and Cultural History
+  | publisher = Henry Holt and Company
+  | isbn = 978-0-8050-4025-8
+  }}
+{{refend}}
 == Спољашње везе ==
+{{Commons|Lactuca sativa}}
-[http://www.agroklub.rs/sortna-lista/povrce/salata-167/ Узгој зелене салате]
+* [http://www.agroklub.rs/sortna-lista/povrce/salata-167/ Узгој зелене салате]
+{{Taxonbar|from=Q83193}}
-{{taxonbar}}
 {{Authority control}}

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика