Међународни кривични суд

Не поистовећивати са Међународним судом правде.

Међународни кривични суд International Criminal Court  (енглески) Cour pénale internationale  (француски) المحكمة الجنائية الدولية  (арапски) 国际刑事法院  (кинески) Международный уголовный суд  (руски) Corte Penal Internacional  (шпански)
International Criminal Court
Чланице и потписнице Римског статута   чланице   потписнице које нису ратификовале потпис   потписнице које су опозвале потпис   нису чланице и нису потписале Римски статут
Лого Међународног кривичног суда
Скраћеница	ICC
Датум оснивања	17. јула 1998. (Римским статутом) 1. јула 2002. (ступио на снагу)
Тип	међународни суд
Седиште	Хаг, Холандија
Чланови	124 држава
Службени језици	енглески, француски, арапски, кинески, руски, шпански Радни језици: енглески, француски
Председник	Chile Eboe-Osuji Нигерија (од 11.03.2018)
Веб-сајт	www.icc-cpi.int

Међународни кривични суд (енгл. International Criminal Court, ICC или ICCt) је међународни суд са седиштем у Хагу, основан Римским статутом који је ступио на снагу 1. јула 2002. године. Међународни кривични суд представља тело надлежно за суђења за међународна кривична дела почињена на територији или од стране држављана држава које су приступиле суду. Оснивање суда је подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина.

Међународни кривични суд is the first and only permanent international court with jurisdiction to prosecute individuals for the international crimes of genocide, crimes against humanity, war crimes and the crime of aggression. It is distinct from the International Court of Justice, an organ of the United Nations that hears disputes between states. While praised as a major step towards justice, and as an innovation in international law and human rights, the ICC has faced a number of criticisms from governments and civil society, including objections to its jurisdiction, accusations of bias, Eurocentrism and racism, questioning of the fairness of its case-selection and trial procedures, and doubts about its effectiveness.

Настанак суда

Генерална скупштина УН је 1948. године затражила од Комисије за међународно право да испита могућност оснивања сталног међународног кривичног суда. Први нацрти достављени су 1951. и 1953. године, али је ово питање пало у други план услед блоковске подељености и Хладног рата.

До обнове иницијативе долази 1990. и 1992. године, а Комисија Генералној скупштини подноси нацрт статута 1993. године, који је ревидиран 1994. Генерална скупштина УН након тога оснива ad hoc комитет који 1995. године закључује да се настави са радом на статуту и припрема дипломатска конференција и усвајања коначне верзије статута. На пленипотенцијарној дипломатској конференцији одржаној у Риму под покровитељством Уједињених нација у јулу 1998. године усвојен је Статут тог суда.

Пошто је 11. априла 2002. године 66 земаља чланица (од 139 земаља потписница) депоновало инструменте ратификације, Статут Међународног кривичног суда ступио је на снагу 1. јула 2002. године.

Надлежност суда

Суд је надлежан за вођење кривичног поступка у вези са следећим међународним кривичним делима:

• кривичним делом геноцида
• кривичним делима против човечности
• ратним злочинима
• кривичним делом агресије (када буду установљени елементи кривичног дела агресије и услови надлежности)

Међународни кривични суд је надлежан за наведена дела у случају када је неко од тих кривичних дела учињено на територији неке од земаља које су прихватиле Статут, или је дело учињено од стране њиховог држављанина. У случају да је реч о земљи која није прихватила Статуту, могуће је да она својом изјавом прихвати надлежност Суда само за конкретан случај. Суд може бити надлежан и у односу на случај када кривично дело тужиоцу пријави Савет безбедности поступајући на основу одредаба главе VII Повеље УН.

Организација суда

Зграда Међународног кривичног суда у Хагу

Суд чине следећа тела:

• Председништво
• три судска одељења (жалбено, судеће и оно које води претходни поступак)
• Канцеларија тужиоца
• Секретаријат

Суд је састављен од 18 судија с тим што на предлог Председништва Скупштина држава чланица МКС тај број може повећати. Жалбено одељење састоји се од председника и још четири судије. Судеће и веће за претходни поступак имају најмање 6 чланова (1 судија се по потреби додаје једном или другом већу) а у овим већима претежнији је број судија који имају искуства у кривичном праву. То за последицу има да у жалбеном већу седи већи број судија који имају искуства у међународном праву.

Статутом су одређени критеријуми за избор судија (еминентност у струци и др.). Предвиђен је доста сложен поступак избора судија са две листе од које једну чине стручњаци из области кривичног права, а другу они из области међународног права (пре свега међународног хуманитарног права и људских права), с тим што се бира нешто већи број судија који имају искуство у области кривичног права. Свака држава чланица може да предложи кандидате за судију, а избор се врши тајним гласањем на седници Скупштине држава чланица. Судије морају бити држављани различитих земаља, тј. двоје судија не могу бити држављани различитих земаља, тј. двоје судија не могу бити држављани исте земље.

Статут прави разлику између службених и радних језика Суда. Службени језици су арапски, енглески, француски, кинески, руски и шпански. На њима се објављују пресуде Суда као и друге битне одлуке које доноси Суд. Радни језици суда су енглески и француски. Изузетно, уз одобрење Суда може се на захтев странке у поступку одобрити да та странка користи неки други језик.

Скупштина држава чланица

Римски статут предвиђа Скупштину држава чланица МКС, тј. оних земаља које су прихватиле Статут. Њу чине представници тих земаља, и то тако што свака земља има по једног представника у Скупштини, односно један глас приликом одлучивања. Скупштина има више важних надлежности од којих посебно треба истаћи то да је она надлежна и за измене и допуне Статута Међународног кривичног суда, односно има улогу коју у националним правним системима има законодавно тело.

Види још

• Међународни суд правде
• Римски статут
• Хашки трибунал (познат и као Међународни кривични суд за бившу Југославију)

Литература

• Стојановић З. (2006). Међународно кривично право. Београд. ISBN 978-86-86223-03-6. 
• Archibugi, Daniele, Pease, Alice. Crime and Global Justice. The Dynamics of International Punishment, Polity Press, 2018, ISBN 978-1-50951-262-1.
• Ba, Oumar. 2020. States of Justice: The Politics of the International Criminal Court. Cambridge University Press.
• Bosco, David. Rough Justice: The International Criminal Court's Battle to Fix the World, One Prosecution at a Time, Oxford University Press, 2014.
• Broomhall, Bruce. International Justice and the International Criminal Court: Between Sovereignty and the Rule of Law. Oxford: Oxford University Press (2003). ISBN 0-19-927424-X.
• de Brouwer, Anne-Marie. Supranational Criminal Prosecution of Sexual Violence: The ICC and the Practice of the ICTY and the ICTR. Antwerp – Oxford: Intersentia (2005). ISBN 90-5095-533-9.
• Calvo-Goller, Karin. The Trial Proceedings of the International Criminal Court – ICTY and ICTR Precedents, Martinus Nijhoff Publishers, 2006, (ISBN 90 04 14931 7).
• Calvo-Goller, Karin, La procédure et la jurisprudence de la Cour pénale internationale, (Preface by Pr Robert Badinter), Lextenso éditions – La Gazette du Palais, 2012, (ISBN 978-2-35971-029-8).
• Cassese, Antonio; Gaeta, Paola; Jones, John R.W.D. (eds.). The Rome Statute of the International Criminal Court: A Commentary. Oxford: Oxford University Press (2002). ISBN 978-0-19-829862-5.
• Chappell, Louise, 'The Role of the ICC in Transitional Gender Justice: Capacity and Limitations' in Susanne Buckley-Zistel/Ruth Stanley (eds.): Gender in Transitional Justice, Palgrave, 2012, pp. 37–58.
• Köchler, Hans. Global Justice or Global Revenge? International Criminal Justice at the Crossroads. Vienna/New York: Springer, 2003, ISBN 3-211-00795-4.
• Fichtelberg, Aaron. "Fair Trials and International Courts: A Critical Evaluation of the Nuremberg Legacy." Criminal Justice Ethics 28.1 (2009): 5–24.
• Kreicker, Helmut (јул 2009). „Immunität und IStGH: Zur Bedeutung völkerrechtlicher Exemtionen für den Internationalen Strafgerichtshof” (PDF). Zeitschrift für internationale Strafrechtsdogmatik (ZIS). CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kreicker, Helmut. Völkerrechtliche Exemtionen: Grundlagen und Grenzen völkerrechtlicher Immunitäten und ihre Wirkungen im Strafrecht. 2 vol., Berlin 2007, ISBN 978-3-86113-868-6. See also „S107”. Mpicc.de. 30. 11. 2010. Архивирано из оригинала 17. 4. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lee, Roy S. (ed.). The International Criminal Court: The Making of the Rome Statute. The Hague: Kluwer Law International (1999). ISBN 90-411-1212-X.
• Lee, Roy S.; Friman, Hakan (eds.). The International Criminal Court: Elements of Crimes and Rules of Procedure and Evidence. Ardsley, NY: Transnational Publishers (2001). ISBN 1-57105-209-7.
• Luban, David, "America the Unaccountable", The New York Review of Books, vol. LXVII, no. 13 (20 August 2020), pp. 50–52. "At first the US supported the idea [of a permanent international criminal court] and was actively involved in the 1998 Rome negotiations. But the Pentagon feared that the ICC would be used politically against US forces all over the world, and Washington turned against it." (p. 51.)
• Moffett, Luke. Justice for Victims before the International Criminal Court, Routledge (2014). ISBN 978-0415722391.
• Morris, Madeline (ed.). "The United States and the International Criminal Court", Law and Contemporary Problems, Winter 2001, vol. 64, no. 1. Retrieved 2007-07-24.
• Roach, Steven C. (ed.). Governance, Order, and the International Criminal Court: Between Realpolitik and a Cosmopolitan Court. Oxford: Oxford University Press (2009). ISBN 978-0-19-954673-2.
• Schabas, William A. An Introduction to the International Criminal Court (2nd ed.). Cambridge: Cambridge University Press (2004). ISBN 0-521-01149-3.
• Schiff, Benjamin N. Building the International Criminal Court. Cambridge: Cambridge University Press (2008) ISBN 9780521873123
• Strapatsas, Nicolaos. "Universal Jurisdiction and the International Criminal Court", Manitoba Law Journal, 2002, vol. 29, p. 2.
• Sunga, Lyal S. "The Crimes within the Jurisdiction of the International Criminal Court (Part II, Articles 5–10)", European Journal of Crime, Criminal Law and Criminal Justice vol. 6, no. 4, pp. 377–399 (April 1998).
• Sunga, Lyal S. "The Emerging System of International Criminal Law: Developments in Codification and Implementation" (Brill) (1997).
• Averting Palestinian Unilateralism: The International Criminal Court and the Recognition of the Palestinian Authority as a Palestinian State, Ambassador Dore Gold with Diane Morrison, October 2010.
• Seada Hussein Adem (17. 4. 2019). Palestine and the International Criminal Court. T.M.C. Asser Press. ISBN 978-94-6265-290-3. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

Сајтови УН и МКС

• Званични сајт суда(језик: енглески)
• Сајт УН о Римском статуту(језик: енглески)
• Текст Римског статута(језик: енглески)
• Инструменти ратификације Римског статута(језик: енглески)

Други сајтови

• Коалиција за МКС(језик: енглески)
• Америчка НВО Коалиција за МКС Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2021)(језик: енглески)
• Нема мира без правде(језик: енглески)
• Члан 126 - незванични МКС блог(језик: енглески)
• Приговори МКС са становишта Устава САД и међународног права(језик: енглески)
• МКС од Амнести Интернешенела САД (језик: енглески)
• Изложба МКС(језик: немачки)