Црвено море

Црвено море
Red Sea coast at Egyptian resort Makadi Bay
Локација Црвеног мора
Локација	North Africa, East Africa and Western Asia
Координате	22° С; 38° И
Притоке	Barka River, Haddas River, Anseba River, Wadi Gasus
Отоке	Bab el Mandeb
Земље басена	Djibouti, Egypt, Eritrea, Saudi Arabia, Sudan, Yemen, Somalia, Israel, and Jordan
Макс. дужина	2.250 km (1.400 mi) km
Макс. ширина	355 km (221 mi) km
Површина	438.000 km2 (169.000 sq mi) km2
Прос. дубина	490 m (1.610 ft) m
Макс. дубина	3.040 m (9.970 ft) m
Запремина	233.000 km3 (56.000 cu mi) km3
Водена површина на Викимедијиној остави

Сателитски снимак Црвеног мора

Црвено море (арап. أَلْبَحْر الْأَحْمَر Ел Бахр ел Ахмар; хебр. הים האדום Јам Суф) је залив на северу Индијског океана између Африке и Азије. На северној ивици мора се налази Суецки канал, полуострво Синај и Акабски залив. Јужни руб мора чини Баб ел Мандеб који га дели од Аденског залива. Море је око 2.250 km (1.400 mi) дугачко, а максимална ширина је 355 km (221 mi). Максимална дубина морског дна је 3.040 m (9.970 ft), а просечна дубина је 490 m (1.610 ft). Површина мора је 438,000 km² (169,113 sq mi). Средња дубина мора износи 437 m, а салинитет 37–42‰.

Опсег

The International Hydrographic Organization defines the limits of the Red Sea as follows:

On the North. The Southern limits of the Gulfs of Suez [A line running from Ràs Muhammed (27°43'N) to the South point of Shadwan Island (34°02'E) and thence Westward on a parallel (27°27'N) to the coast of Africa] and Aqaba [A line running from Ràs al Fasma Southwesterly to Requin Island (27° 57′ N 34° 36′ E) through Tiran Island to the Southwest point thereof and thence Westward on a parallel (27°54'N) to the coast of the Sinai Peninsula].

On the South. A line joining Husn Murad (12° 40′ N 43° 30′ E) and Ras Siyyan (12° 29′ N 43° 20′ E).

Ексклузивна економска зона

Exclusive economic zones in Red Sea:

Number	Country	Area (Km2)
1	Саудијска Арабија	186,392
2	Судан	92,513
3	Египат	91,279
4	Еритреја	78,383
5	Јемен	35,861
6	Џибути	7,037
Total	Red Sea	438,000

Note: Bir Tawil disputed between Sudan and Egypt and calculated for both.

Државе са којима се граничи

• Северна обала:
  • Египат
  • Израел
  • Јордан
• Западна обала:
  • Судан
  • Египат
• Источна обала:
  • Саудијска Арабија
  • Јемен
• Јужна обала:
  • Џибути
  • Еритреја

Градови и насеља

Списак градова и насеља на обали Црвеног мора: Асаб عصب, Масава مصوع, Хала'иб حلايب, Марса Аламمرسى علم, Порт Судан بورت سودان, Порт Сафага ميناء سفاجا, Хургада الغردقة, Ел Сувејс السويس, Шарм ел Шеик شرم الشيخ, Дахабدهب, Еилат אילת, Акаба العقبة, Џедаجدة, Ал Худајах الحديدة.

Црвено море у Библији

У Старом завету јеврејска реч преведена као ‘Црвено море’ обично се сматра да значи ‘Рогозно’ или ‘Мочварно море’; до промене у терминологији дошло је још у Септуагинти (LXX) или Вулгати, али не постоји никакво задовољавајуће објашњење. У неким случајевима чини се да се тај назив односи на Суецки залив (нпр., 2 Мој 10,19), а у другим на Акабски залив (нпр., 1 цар 9,26). Међутим, употреба овог назива да би се означило место где су Израелци прешли преко мора што је забележено у Мој 14 и 15, била је често повод расправа. Неки старији научници сматрају да се овде мислило или на Суецки или на Акабски залив; однедавно многи критичари сматрају да се излазак догодио у северном делу, можда у источној области Делте Нила, или на јужном продужетку данашњег језера Мензалех, једној лагуни близу Средоземног мора. Иако су постојале многе теорије где се прелазак догодио, археолошка истраживања у вези са преласком Израелаца преко Црвеног мора су показала да се прелазак догодио у Акабском заливу од полуострва Нувиба (Нуеба) до данашње Саудијске Арабије. Прелазак Црвеног мора означио је крај израелског ропства у Египту, те се стога сматра прекретницом у њиховој судбини (нпр., Пс 66,6; 78,53; 114,3). У Новом завету (1 Кор 10,2) сматра се прасликом хришћанског крштења.

Океанографија

Annotated view of the Nile and Red Sea, with a dust storm

The Red Sea is between arid land, desert and semi-desert. Reef systems are better developed along the Red Sea mainly because of its greater depths and an efficient water circulation pattern. The Red Sea water mass-exchanges its water with the Arabian Sea, Indian Ocean via the Gulf of Aden. These physical factors reduce the effect of high salinity caused by evaporation in the north and relatively hot water in the south.

The rainfall over the Red Sea and its coasts is extremely low, averaging 60 mm (2,36 in) per year. The rain is mostly short showers, often with thunderstorms and occasionally with dust storms. The scarcity of rainfall and no major source of fresh water to the Red Sea result in excess evaporation as high as 2.050 mm (81 in) per year and high salinity with minimal seasonal variation. A recent underwater expedition to the Red Sea offshore from Sudan and Eritrea found surface water temperatures 28 °C (82 °F) in winter and up to 34 °C (93 °F) in the summer, but despite that extreme heat, the coral was healthy with much fish life with very little sign of coral bleaching, with only 9% infected by Thalassomonas loyana, the 'white plague' agent. Favia favus coral there harbours a virus, BA3, which kills T. loyana. Scientists are investigating the unique properties of these coral and their commensal algae to see if they can be used to salvage bleached coral elsewhere.

Salinity

The Red Sea is one of the saltiest bodies of water in the world, owing to high evaporation and low precipitation; no significant rivers or streams drain into the sea, and its southern connection to the Gulf of Aden, an arm of the Indian Ocean, is narrow. Its salinity ranges from between ~36 ‰ in the southern part and 41 ‰ in the northern part around the Gulf of Suez, with an average of 40 ‰. (Average salinity for the world's seawater is ~35 ‰ on the Practical Salinity Scale, or PSU; that translates to 3.5% of actual dissolved salts).

Геологија

Dust storm over the Red Sea

The Red Sea was formed by the Arabian peninsula being split from the Horn of Africa by movement of the Red Sea Rift. This split started in the Eocene and accelerated during the Oligocene. The sea is still widening (in 2005, following a three-week period of tectonic activity it had grown by 8m), and it is considered that it will become an ocean in time (as proposed in the model of John Tuzo Wilson). In 1949, a deep water survey reported anomalously hot brines in the central portion of the Red Sea. Later work in the 1960s confirmed the presence of hot, 60 °C (140 °F), saline brines and associated metalliferous muds. The hot solutions were emanating from an active subseafloor rift. Lake Asal in Djibouti is eligible as an experimental site to study the evolution of the deep hot brines of the Red Sea. By observing the strontium isotope composition of the Red Sea brines, it is possible to deduce how these salt waters found at the bottom of the Red Sea could have evolved in a similar way to Lake Asal, which ideally represents their compositional extreme. The high salinity of the waters was not hospitable to living organisms.

A number of volcanic islands rise from the center of the sea. Most are dormant. However, in 2007, Jabal al-Tair island in the Bab el Mandeb strait erupted violently. Two new islands were formed in 2011 and 2013 in the Zubair Archipelago, a small chain of islands owned by Yemen. The first island, Sholan Island, emerged in an eruption in December 2011, the second island, Jadid, emerged in September 2013.

Oilfields

The Durwara 2 Field was discovered in 1963, while the Suakin 1 Field and the Bashayer 1A Field were discovered in 1976, on the Egyptian side of the Red Sea. The Barqan Field was discovered in 1969, and the Midyan Field in 1992, both within the Midyan Basin on the Saudi Arabian side of the Red Sea. The 20-m thick Middle Miocene Maqna Formation is an oil source rock in the basin. Oil seeps occur near the Farasan Islands, the Dahlak Archipelago, along the coast of Eritrea, and in the southeastern Red Sea along the coasts of Saudi Arabia and Yemen.

Литература

• Hamblin, W. Kenneth; Christiansen, Eric H. (1998). Earth's Dynamic Systems (8 изд.). Upper Saddle River: Prentice-Hall. ISBN 0-13-745373-6. 
• Miran, Jonathan. (2018). "The Red Sea," in David Armitage, Alison Bashford and Sujit Sivasundaram (eds.), Oceanic Histories (Cambridge: Cambridge University Press), pp. 156–181.
• Andrea Thompson published (2007-12-06). „Dam on Red Sea Would Harm Environment”. livescience.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-17. 
• Ling, Frank. „Dam the Red Sea for power?”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-17. 

Спољашње везе

• Египатско Црвено море
• Подаци о Црвеном мору Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2006)
• Слике Црвеног мора
• Red Sea Coral Reefs
• Red Sea Photography
• Potts, D., R. Talbert, T. Elliott, S. Gillies (2019-05-08). „Places: 39290 (Arabicus Sinus/Erythr(ae)um/Rubrum Mare)”. Pleiades. Приступљено 8. 3. 2012. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)