АНЗУС

С Википедије, слободне енциклопедије
Споразум о безбедности Аустралије, Новог Зеланда и Сједињених Држава
АНЗУС земље чланице
СкраћеницаАНЗУС
Основана1. септембар 1951. год.; пре 72 године (1951-09-01)
Датум оснивања1. септембар 1951. год.; пре 72 године (1951-09-01)
ТипВојни савез
НаменаКолективна безбедност
Чланови
Службени језициЕнглески

Споразум о безбедности Аустралије, Новог Зеланда и Сједињених Држава (енгл. Australia, New Zealand, United States Security Treaty, АНЗУС или АНЗУС споразум) необавезујући је споразум о колективној безбедности између Аустралије и Новог Зеланда из 1951. године[1], а одвојено Аустралије и Сједињених Држава, о сарадњи у војним питањима у региону Тихог океана, иако је данас уговор предвиђен да се односи на сукобе широм света. Предвиђа да би оружани напад на било коју од три стране био опасан за остале и да би свака требало да делује у сусрет заједничкој претњи. Споразум је успоставио одбор министара спољних послова који се може састати ради консултација.

Уговор је био један из серије коју су Сједињене Државе формирале у ери 1949–1955 као део колективног одговора на претњу комунизмом током Хладног рата.[2] Нови Зеланд је суспендован из АНЗУС-а 1986. године када је покренуо безнуклеарну зону у својим територијалним водама; крајем 2012. Нови Зеланд је укинуо забрану посета ратних бродова Сједињених Држава што је довело до ублажења тензија. Нови Зеланд одржава безнуклеарну зону као део своје спољне политике и делимично је суспендован из АНЗУС-а, јер Сједињене Државе одржавају двосмислену политику по питању да ли ратни бродови носе нуклеарно оружје, и користе бројне носаче авиона и подморнице на нуклеарни погон; међутим, Нови Зеланд је наставио са кључним областима АНЗУС споразума 2007. године.[3][4]

Структура споразума[уреди | уреди извор]

Уговор је претходно био пуни тросмерни пакт о одбрани, али након спора између Новог Зеланда и Сједињених Држава 1984. године око права посете бродова и подморница способних да носе нуклеарно оружје,[5] или бродова Америчке морнарице на нуклеарни погон у новозеландске луке, уговор је преображен, тако да постоји уговор између Аустралије и Новог Зеланда и између Аустралије и Сједињених Држава. Односно уговор је укинут између Сједињених Држава и Новог Зеланда, иако остају на снази одвојени споразуми између обе државе и Аустралије.[6] Године 2000, Сједињене Државе су поново отвориле своје луке Краљевској новозеландској морнарици, а под председништвом Била Клинтона у САД-у и владом Хелен Кларк на Новом Зеланду, земље су поново успоставиле билатералну сарадњу у области одбране и безбедности за светски мир.[7]

Иако се АНЗУС ефективно распао 1984. године, савез Аустралија и САД остаје у пуној снази. Шефови одбране једне или обе државе често су се придружили годишњим министарским састанцима, који се допуњују консултацијама између америчког борбеног команданта Пацифика и аустралијског шефа одбрамбених снага. Такође постоје редовне цивилне и војне консултације између две владе на нижим нивоима.

Годишњи састанци на којима се разговара о питањима одбране обухваћених АНЗУС-ом одржавају се између секретара одбране САД и аустралијских министара одбране и спољних послова, што је познато под скраћеницом АУСМИН. Састанак АУСМИН-а за 2011. годину одржан је у Сан Франциску у септембру. Састанак АУСМИН-а 2012. био је у новембру у Перту у Западној Аустралији.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Аустралијски, новозеландски, и амерички авиони током војне вежбе 1982. године

Порекло[уреди | уреди извор]

У годинама након Другог светског рата, Аустралија и Нови Зеланд почели су да траже од Сједињених Држава формалне безбедносне гаранције. Две нације осећале су се угроженима могућношћу поновног оживљавања Јапана и ширењем комунизма на њихов север.[9] Поред тога, пад Сингапура 1942. показао је да њихов традиционални заштитник, Уједињено Краљевство, више нема моћ у региону. То је увећало њихов осећај рањивости. Сједињене Државе су у почетку биле невољне, нудећи неформалне гаранције заштите. Али потреба за јачањем Запада против комунизма порасла је комунистичком победом у Кинеском грађанском рату 1949. и Корејском рату 1950-1953. Поред тога, Сједињене Државе желеле су да добију одобрење Аустралије и Новог Зеланда за „меки мир” са Јапаном. Уговором је ублажен антиподски страх да ће такав мир допустити Јапану да им поново прети.[10][11]

Резултирајући споразум закључен је у Сан Франциску 1. септембра 1951. године, а ступио је на снагу 29. априла 1952. Уговор је потписнике обавезивао да признају да ће оружани напад на пацифичком подручју на било који од њих угрозити мир и сигурност осталих. У њему се наводи „Стране ће се консултовати заједно кад год је по мишљењу било које од њих на Тихом океану угрожен територијални интегритет, политичка независност или безбедност било које од страна”. Три нације такође су се обавезале да ће одржавати и развијати индивидуалне и колективне способности да се одупру нападу.[12]

Аустралијско противљење MX ракетама[уреди | уреди извор]

Реаганова администрација се 1983. године обратила Аустралији са предлозима за испитивање нове генерације америчких интерконтиненталних балистичких пројектила, ракете MX. Амерички тестни домети на Тихом океану били су недовољни за тестирање нових пројектила великог домета и америчка војска је желела да се Тасманско море користи као циљно подручје. Аустралијски премијер Малколм Фрјезер из Либералне странке сложио се да у ту сврху обезбеди места за надгледање у близини Сиднеја.[13] Међутим, 1985. године новоизабрани премијер Боб Хоук, из Лабуристичке странке, повукао је Аустралију из програма тестирања, што је изазвало критике Реаганове администрације. На Хоука је на то присилила левичарска фракција Лабуристичке странке, која се успротивила предложеном тесту MX пројектила у Тасманском мору. Левичарска фракција лабуриста такође је била снажан поборник антинуклеарне политике Четврте лабуристичке владе Новог Зеланда и подржала Јужнопацифичку безнуклеарну зону.[14][15][16]

Новозеландска забрана нуклеарног материјала[уреди | уреди извор]

Године 1985, природа АНЗУС савеза се значајно променила. Због постојећег антинуклеарног сентимента на Новом Зеланду, међу члановима АНЗУС-а већ дуго је постојала напетост, јер су Сједињене Државе проглашене нуклеарном силом. Француска, поморска сила и проглашена нуклеарна сила, спроводила је нуклеарна тестирања на острвима јужног Пацифика. Након победе Новозеландске лабуристичке странке на изборима 1984. године, премијер Дејвид Ланг забранио је бродовима на нуклеарни погон или наоружаним нуклеарним оружјем да користе новозеландске луке као и улазак у новозеландске воде. Разлози су били опасности од нуклеарног оружја, наставак француског нуклеарног тестирања у јужном Пацифику и противљење политици америчког председника Роналда Реагана да агресивно суочи Совјетски Савез.[17]

С обзиром на то да је Америчка морнарица током Хладног рата водила политику намерне двосмислености и одбијала да потврди или оповргне присуство нуклеарног оружја на својим ратним бродовима и бродовима за подршку,[18] ови закони су у основи одбили приступ лукама Новог Зеланда за све војне бродове Сједињених Држава. У фебруару 1985. године, Нови Зеланд је одбио захтев Сједињених Држава за посету луци разарачем вођених пројектила УСС Бучанан, јер је Бучанан имао способност лансирања нуклеарних дубинских бомби РУР-5 АСРОЦ. Пошто се то догодило након што је влада незванично позвала Сједињене Државе да пошаљу брод, Сједињене Државе су одбијање приступа протумачиле као намерно омаловажавање.

Према анкетама спроведеним пре избора 1984. године, само 30 процената Новозеланђана подржало је посете америчких ратних бродова са очигледном већином од 58 посто против, а преко 66 процената становништва живело је у локално проглашеним безнуклеарним зонама.[19] Истраживање јавног мњења које је наручио Анкетни одбор за одбрану 1986. године потврдило је да се 92 посто сада противило нуклеарном оружју на Новом Зеланду, а 69 посто против посета ратних бродова; 92 одсто је желело да Нови Зеланд промовише нуклеарно разоружање путем УН-а, док је 88 одсто подржало промоцију безнуклеарних зона.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 52. ИСБН 86-331-2075-5. 
  2. ^ Јосепх Габриел Старке, Тхе АНЗУС Треатy Аллианце (Мелбоурне Университy Пресс, 1965)
  3. ^ „У.С. лифтс бан он Неw Зеаланд wарсхипс, Неw Зеаланд кеепс нуцлеар-фрее станце”. трибунедигитал-цхицаготрибуне. 
  4. ^ „Ин Wарминг УС-НЗ Релатионс, Оутдатед Нуцлеар Полицy Ремаинс Уннецессарy Ирритант”. Федератион оф Америцан Сциентистс. 
  5. ^ Тхе тест фор схип аццесс wас децидед ас нуцлеар цапабилитy нот ацтуал прооф оф нуцлеар армамент бy а НЗЛП 1984 цоммиттее оф Пресидент Маргарет Wилсон, Цхаир оф тхе Дефенце анд Фореигн Аффаирс Цоммиттее анд МП анд формер Пресидент Јим Андертон анд МП Фран Wилде
  6. ^ Кинг M: 2003, Тхе Пенгуин Хисторy оф Неw Зеаланд, Пенгуин Боокс (НЗ) Лтд, Ауцкланд 1310, Неw Зеаланд. п426 анд пп. 495–6
  7. ^ „Неw Зеаланд: У.С. Сецуритy Цооператион анд тхе У.С. Ребаланцинг то Асиа Стратегy, говернмент репорт, 8 Марцх 2013, Цонгрессионал Ресеарцх Сервице” (ПДФ). ФАС.орг. 8. 3. 2013. Приступљено 13. 9. 2013. 
  8. ^ „АУСМИН 2011, медиа релеасе, 14 Септембер 2011, Аустралиан Министер фор Фореигн Аффаирс”. Фореигнминистер.гов.ау. 14. 9. 2011. Приступљено 2011-10-03. 
  9. ^ „Милестонес: 1945–1952 - Оффице оф тхе Хисториан”. хисторy.стате.гов (на језику: енглески). Приступљено 2017-09-24. 
  10. ^ Давид МцЛеан, "Анзус Оригинс: А Реассессмент," Аустралиан Хисторицал Студиес 24#94 (1990), пп. 64-82.
  11. ^ „АНЗУС треатy цомес инто форце | НЗХисторy, Неw Зеаланд хисторy онлине”. нзхисторy.говт.нз (на језику: енглески). Приступљено 2017-09-24. 
  12. ^ Wиллиам Давид МцИнтyре, , Бацкгроунд то тхе Анзус Пацт: Полицy-Макинг, Стратегy анд Дипломацy, 1945-55 (1994)
  13. ^ Самантха Маиден (1. 1. 2012). „УС планнед то фире миссиле ат Аустралиа, сецрет Цабинет паперс фром тхе 1980с ревеал”. Даилy Телеграпх. Приступљено 19. 4. 2013. 
  14. ^ „УС роцкет план бецаме Хаwке'с фирст сетбацк”. Сyднеy Морнинг Хералд. 1. 1. 2013. Приступљено 19. 4. 2013. 
  15. ^ „Хаwке Говернмент евентс: 1985”. Тхе Боб Хаwке Приме Министериал Либрарy. 6. 3. 2013. Архивирано из оригинала 14. 5. 2013. г. Приступљено 23. 4. 2013. 
  16. ^ Царпентер, Тед (1986). „Пурсуинг а Стратегиц Диворце: Тхе У.С. анд тхе Анзус Аллианце”. Цато Институте Полицy Аналyсис. Цато Институте (67): 4—5. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 19. 4. 2013. 
  17. ^ Амy L. Цаталинац, "Wхy Неw Зеаланд тоок итселф оут оф АНЗУС: обсервинг "оппоситион фор аутономy" ин асyмметриц аллианцес." Фореигн Полицy Аналyсис 6.4 (2010): 317-338.
  18. ^ "Тхе Оператионс Цоординатинг Боард (парт оф Пресидент Еисенхоwер'с Натионал Сецуритy Цоунцил) естаблисхед тхе УС полицy ин 1958 оф неитхер цонфирминг нор денyинг (НЦНД) тхе пресенце ор абсенце оф нуцлеар wеапонс ат анy генерал ор специфиц лоцатион, инцлудинг абоард анy УС милитарy статион, схип, вехицле, ор аирцрафт."Морган, Ј.Г., Јр. (3. 2. 2006). „Релеасе оф Информатион он Нуцлеар Wеапонс анд он Нуцлеар Цапабилитиес оф У.С. Форцес (ОПНАВИНСТ 5721.1Ф Н5ГП)” (ПДФ). Wасхингтон, DC: Департмент оф тхе Навy – Оффице оф тхе Цхиеф оф Навал Оператионс. стр. 1—2. Приступљено 2012-07-02. 
  19. ^ Дисармамент анд Сецуритy Центре: Публицатионс – Паперс Архивирано 14 јун 2006 на сајту Wayback Machine
  20. ^ Дисармамент анд Сецуритy Центре: Публицатионс – Паперс Архивирано 13 фебруар 2009 на сајту Wayback Machine

Литература[уреди | уреди извор]

  • Брандс, Јр., Хенрy W. "Фром АНЗУС то СЕАТО: Унитед Статес Стратегиц Полицy тоwардс Аустралиа анд Неw Зеаланд, 1952-1954" Интернатионал Хисторy Ревиеw 9#2 (1987), пп. 250–270 онлине
  • Цапие, Давид. "Нуцлеар-фрее Неw Зеаланд: Цонтингенцy, цонтестатион анд цонсенсус ин публиц полицyмакинг." ин Суццессфул Публиц Полицy ед бy Јоаннах Луетјенс, (2019): 379-398 онлине.
  • Цаталинац, Амy L. "Wхy Неw Зеаланд Тоок Итселф оут оф АНЗУС: Обсервинг 'Оппоситион фор Аутономy' ин Асyмметриц Аллианцес," Фореигн Полицy Аналyсис 6#3 (2010), пп. 317–338.
  • Дорлинг, Пхилип. Тхе Оригинс оф тхе Анзус Треатy: А Рецонсидератион (Флиндерс УП, 1989)
  • Греен, Мицхаел Ј., ет ал. Тхе АНЗУС аллианце ин ан асцендинг Асиа (АНУ Стратегиц анд Дефенце Студиес Центре, 2015) онлине[мртва веза].
  • Јеннингс, Петер. "Тхе 2016 Дефенце Wхите Папер анд тхе АНЗУС Аллианце." Сецуритy Цхалленгес 12.1 (2016): 53-64 онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2021).
  • Келлy, Андреw. АНЗУС анд тхе еарлy цолд wар: стратегy анд дипломацy бетwеен Аустралиа, Неw Зеаланд анд тхе Унитед Статес, 1945-1956 (2018) онлине фрее.
  • МцИнтyре, Wиллиам Давид, Бацкгроунд то тхе Анзус Пацт: Полицy-Макинг, Стратегy анд Дипломацy, 1945-55 (1994)
  • МцЛеан, Давид. "Анзус Оригинс: А Реассессмент," Аустралиан Хисторицал Студиес 24#94 (1990), пп. 64–82
  • Миллер, Цхарлес. "Публиц Суппорт фор АНЗУС: Евиденце оф а Генератионал Схифт?" Аустралиан Јоурнал оф Политицал Сциенце, 50#1 (2015), пп. 1–20.
  • Робб, Тхомас К., анд Давид Јамес Гилл. "Тхе АНЗУС Треатy дуринг тхе Цолд Wар: а реинтерпретатион оф УС дипломацy ин тхе Соутхwест Пацифиц." Јоурнал оф Цолд Wар Студиес 17.4 (2015): 109–157. онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2019)
  • Сирацуса, Јосепх M анд Глен Ст Јохн Барцлаy. "Аустралиа, тхе Унитед Статес, анд тхе Цолд Wар, 1945–51: Фром V-Ј Даy то АНЗУС", Дипломатиц Хисторy 5#1 (1981) пп 39–52
  • Сирацуса, Јосепх M., анд Глен Ст Ј. Барцлаy. "Тхе хисторицал инфлуенце оф тхе Унитед Статес он Аустралиан стратегиц тхинкинг." Аустралиан Јоурнал оф Интернатионал Аффаирс 38.3 (1984): 153–158.
  • Тоw, Wиллиам, анд Хенрy Албински. "АНЗУС—Аливе анд wелл афтер фифтy yеарс." Аустралиан Јоурнал оф Политицс & Хисторy 48.2 (2002): 153-173.
  • Тоw, Wиллиам. "АНЗУС анд аллианце политицс ин Соутхеаст Асиа." (2019) онлине.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

АНЗУС на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ANZUS&oldid=27677317”