Јужни Јемен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска Народна Република Јемен
جمهورية اليَمَنْ الديمُقراطية الشَعْبِيّة
Јужни Јемен
Застава Јемена Грб Јемена
Застава Грб
South Yemen in its region.svg
Географија
Химна Уједињена република
Главни град Аден
Површина 360.133 km²
Становништво 2.585.484 (1990)
Друштво
Званични језици Арапски
Валута Јеменски динар
Владавина
Облик владавине социјалистичка република
Владајућа партија Социјалистичка партија Јемена
Председник Хајдар Абу Бакр ел Атас
Премијер Јасин Саид Нуман
Историјско доба Хладни рат
Догађаји
Проглашење независности 30. новембар 1967.
Чланство у УН-у 14. децембар 1967.
Уједињење Јемена 22. мај 1990.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Federation of South Arabia.svg Јужноарапска Федерација Јемен Flag of Yemen.svg
Портал:Историја

Демократска Народна Република Јемен, познатија као Јужни Јемен, била је социјалистичка република у југозападном делу Арабијског полуострва уз Аденски залив и Арапско море. 22. маја 1990. ујединила се са Арапском Републиком Јемен (Северни Јемен) у данашњу Републику Јемен.

Јужни Јемен проглашен је 30. новембра 1967. на дан повлачења последњих британских трупа.

Историја[уреди]

Док је године 1962. Арапска Република Јемен добила независност од Уједињеног Краљевства, јужне јеменске покрајине су 1963. организоване као Протекторат Јужне Арабије под британском влашћу. Због тога су од 14. октобра 1963. две герилске групе, Фронт за ослобођење окупираног Јужног Јемена и Национални ослободилачки фронт (НФЛ), покренуле оружану борбу за ослобођење Јужног Јемена од британске колонијалне власти.

Јужни Јемен је постао независан 30. новембра 1967. године, под именом Народна Република Јужни Јемен. Јуна 1969. године, на власт је дошла група марксиста унутар НФЛ-а и прогласила Демократску Народну Републику Јемен. Све јужнојеменске странке прикључене су НЛФ-у, који је променио име у Социјалистичка партија Јемена. Јужни Јемен је након тога успоставио блиске односе са Совјетским Савезом, Кином, Кубом, Источном Немачком и Палестинском ослободилачком организацијом.

Јужни Јемен је одржавао релативно добре односе са Северним Јеменом. Године 1972. објавили су да постоје велики изгледи да се две земље уједине. Ова планови су били привремено напуштени 1979. године, када је умало дошло до рата између две земље.

Године 1980., председник Абдул Фатах Исмаил дао је оставку и отишао у егзил у Москву.[1] Његов наследник, Али Насир Мухамед проводио је мирољубивију политику према суседима Северном Јемену и Оману. Дана 13. јануара 1986., у главном граду Адену избиле су борбе између присталица Али Насира и Исмаила, који се вратио из егзила. Борбе за власт су трајале више од месец дана, а завршиле су многобројним жртвама, Али Насировим свргавањем и Исмаиловом смрћу. Али Насир и 60.000 осталих људи пребегли су у Северни Јемен. Нови секретар Социјалистичке партије Јемена постао је Али Салим ел Беид.[2]

Под утицајем промена у Источном блоку, владе оба Јемена су у мају 1988. године обновиле договоре о уједињењу својих земаља, договориле демилитаризацију границе и омогућиле својим становницима прелазак границе уз мање рестрикција.

Дана 22. маја 1990. године, Јужни Јемен се ујединио са Северним Јеменом у Републику Јемен.

Политичка подела[уреди]

Image-South Yemen governorates.png

Након независности, Јужни Јемен је био подељен на шест гуверната (арап. мухафаза), који су угрубо пратили природне границе, а сваки је носио име по броју. Од 1967. до 1978, званично су били названи само по бројевима, а од 1979. до 1990. године новим званичним именима. Острва Камаран (до 1972, када их је присвојио Северни Јемен), Перим (Мејун), Сокотра, Абд-ел-Кури, Самха (ненасељен), Дарсах и остали ненасељени из архипелага Сокотра били су део округа (мудиријах) Првог / Аденског гуверната, односно под управом премијера државног надзора.[3]

Број Име Површина (km²) Главни град
I Адан 6,980 Аден
II Лахиж 12,766 Лахиж
III Абјан 21,489 Зинџибар
IV Шабва 73,908 Атак
V Хадхрамаут 155,376 Ал Мукала
VI Ал Махра 66,350 Ал Гхаида

Функционери Јужног Јемена[уреди]

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Halliday, Fred, Revolution and Foreign Policy: The Case of South Yemen, 1967-1987, Cambridge University Press, 2002, pp. 35
  2. ^ Katz, Mark, Civil Conflict in South Yemen, Middle East Review, Fall 1986
  3. ^ Ismael, Tareq Y.; Jacqueline S. Ismael (1986). The People's Democratic Republic of Yemen: Politics, Economics, and Society; The Politics of Socialist Transformation. Lynne Rienner Pub. ISBN 978-0-931477-96-6. 

Литература[уреди]

  • Ismael, Tareq Y.; Jacqueline S. Ismael (October 1986). The People's Democratic Republic of Yemen: Politics, Economics, and Society; The Politics of Socialist Transformation. Lynne Rienner Pub. ISBN 978-0-931477-96-6. 

Спољашње везе[уреди]