Ацетилцистеин

С Википедије, слободне енциклопедије
Ацетилцистеин
Стерео, скелетал формула оф ацетyлцyстеине (Р) wитх соме имплицит хyдрогенс схоwн, анд оне еxплицит хyдроген аддед
Називи
IUPAC назив
2-Acetamido-3-sulfanilpropanoinska kiselina[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Бајлштајн 1724426 R
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.009.545
EC број 230-609-9
Гмелин Референца 142554 R
КЕГГ[2]
МеСХ Ацетyлцyстеине
RTECS ХА1660000 R
УНИИ
  • CC(=O)NC(CS)C(O)=O
Својства
C5H9NO3S
Моларна маса 163,19 g·mol−1
Агрегатно стање Бели, непрозирни кристали
log P −0,696
Киселост (пКа) 3,252
Базност (пКб) 10,745
Фармакологија
Лиценца
Начини употребе
  • Инхалационо
  • Интравенозно
  • Орално
Фармакокинетика:
  • 6–10% (орално)
  • <3% (инхалационо)
Хепатчки
  • 5,6 сати (одрасли)
  • 11 сати (новорођенчад)
Ренал
Легални статус
Опасности
С-ознаке С22, С24/25
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ):
ЛД50 (ЛД50)
5,050 mg kg−1 (орално, пацов)
Сродна једињења
Сродне алканске киселине
Сродна једињења
N-Ацетилглицинамид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Ацетилцистеин (N-ацетилцистеин, N-ацетил-L-цистеин, НАЦ) је лек и нутрициони суплемент који се првенствено користи као мулолитички агенс и у контроли парацетамолског (ацетаминофенског) предозирања. Друге употребе укључују сулфатно снабдевање код обољења као што су аутизам, где цистеин и сродне сумпорне аминокиселине могу да буду исцрпљене.[5]

Ацетилцистеин је дериват цистеина; једна ацетил група је везана за атом азота. Ово једињење је у продаји као дијететски суплемент за који се сматра да делује као антиоксиданс и да штити јетру. Он се користи као лек за кашаљ јер раскида дисулфидне везе у слузи и утечњава је, те се лакше искашљава. То својство је такође корисно у редуковању абнормално густе слузи код оболелих од цистичне и пулмонарне фиброзе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Л-Цyстеине, Н-ацетyл- - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 25. 3. 2005. Идентифицатион. Приступљено 9. 1. 2012. 
  2. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Геиер, Давид А.; Геиер, Марк Р. (2006). „А Цлиницал анд Лабораторy Евалуатион оф Метхионине Цyцле-Транссулфуратион анд Андроген Патхwаy Маркерс ин Цхилдрен wитх Аутистиц Дисордерс”. Хормоне Ресеарцх. 66 (4): 182—8. ПМИД 16825783. дои:10.1159/000094467. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).