Adenozinski A2A receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
Аденозински А2А рецептор
Кристалографска структура аденозинског А2А рецептора (N-терминус = плаво, C-терминус = црвено) у комплексу са ZM-241,385 (штапићасти дијаграм), базирана на 3ЕМЛ​ координатама.
Доступне структуре
3ЕМЛ​
Идентификатори
Симболи АДОРА2А; АДОРА2; РДЦ8; хА2АР
Вањски ИД ОМИМ: 102776 МГИ: 99402 ХомолоГене: 20166 ИУПХАР: А2А ГенеЦардс: АДОРА2А Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 135 11540
Енсембл ЕНСГ00000128271 ЕНСМУСГ00000020178
УниПрот П29274 Q2НЛЦ1
РефСеq (мРНА) НМ_000675 НМ_009630
РефСеq (протеин) НП_000666 НП_033760
Локација (УЦСЦ) Цхр 22:
23.15 - 23.17 Мб		 Цхр 10:
74.77 - 74.78 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Аденозински А2А рецептор (АДОРА2А) је аденозински рецептор. Он је кодиран хуманим ADORA2A геном.[1][2]

Структура[уреди | уреди извор]

Овај протеин је члан фамилије Г протеин-спрегнутих рецептора који имају седам трансмембранских алфа хеликса. Кристалографска структура аденозинског А2А рецептора (3ЕМЛ​) показује да је место везивања лиганда дистинктно у односу на друге ГПЦР протеине са одређеном структуром (нпр., бета-2 адренергички рецептор и родопсин).[3]

Хетеромери[уреди | уреди извор]

Дејства А2А рецептора су компликована чињеницом да је мноштво функционалних хетеромера, који су комбинације А2А подјединица и других несродних Г-протеин спрегнутих рецептора, нађено у мозгу. То увећава комплексност улоге аденозина у модулацији неуронске активности. Хетеромери који садрже аденозински А1/А2А,[4][5] допамински D2/А2А[6] иD3/А2А,[7] глутаматни mGluR5/А2А[8] и канабиноидни CB1/А2А[9] су запажени, као и CB1/A2A/D2 хетеротримери.[10] Истраживање функционалног значаја и ендогене улоге тих хибридних рецептора је у току.[11][12][13]

Функција[уреди | уреди извор]

Овај протеин је један од неколико подтипова аденозинских рецептора. Његова активност је посредована Г протеинима који активирају аденилат циклазу. Овог протеина има у изобиљу у базалној ганглији, васкулатури и крвним плочицама. Он је један од главних мета кофеина.[14]

Физиолошка улога[уреди | уреди извор]

Попут А1, А2А рецептори учествују у регулацији потрошње миокардијалног кисеоника и коронарног крвног протока.

А2А рецептор је одговоран за регулацију миокардијалног протока крви путем вазодилатације коронарних артерија, чиме се повећава крвни проток до миокардијума, мада то може да доведе до хипотензије. Као и А1 рецептори, ово дејство нормално служи као заштитни механизам.

А2А рецептори су изражени у мозгу, где регулишу глутаматно и допаминско ослогађање. Он је потенцијална терапеутска мета за лечење инсомније, бола, депресије, зависности од дроге и Паркинсонове болести.[15][16][17][18][19][20][21]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Бројни селективни А2А лиганди су развијени,[22][23][24][25][26][27][28][29][30][31][32][33] са неколико могућих терапеутских примена.[34][35][36][37][38][39] Старија испитивања функције аденозинског рецептора, и неселективни антагонисти аденозинског рецептора као што је аминофилин, су били усредсређени на улогу аденозинских рецептора у функцији срца. То је резултовало у неколико клиничких испитивања тих антагониста за лечење брадикардијског срчаног застоја.[40][41][42][43][44][45][46]

Међутим развој селективнијих А2А лиганда је довео до других примена. Најзначајнији фокус истраживања је потенцијална терапеутска улога А2А антагониста у лечењу Паркинсонове болести.[47][48][49][50]

Агонисти[уреди | уреди извор]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За аденозински А2А рецептор је показано да интерагује са допаминским рецептором Д2.[58]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Либерт Ф, Парментиер M, Лефорт А, Динсарт C, Ван Санде Ј, Маенхаут C, Симонс МЈ, Думонт ЈЕ, Вассарт Г (1989). „Селецтиве амплифицатион анд цлонинг оф фоур неw мемберс оф тхе Г протеин-цоуплед рецептор фамилy”. Сциенце. 244 (4904): 569—72. ПМИД 2541503. дои:10.1126/сциенце.2541503. 
  2. ^ Либерт Ф, Пассаге Е, Парментиер M, Симонс МЈ, Вассарт Г, Маттеи МГ (1991). „Цхромосомал маппинг оф А1 анд А2 аденосине рецепторс, ВИП рецептор, анд а неw субтyпе оф серотонин рецептор”. Геномицс. 11 (1): 225—7. ПМИД 1662665. дои:10.1016/0888-7543(91)90125-X. 
  3. ^ Јаакола ВП, Гриффитх МТ, Хансон МА, Цхерезов V, Цхиен ЕY, Лане ЈР, ИЈзерман АП, Стевенс РЦ (2008). „Тхе 2.6 Ангстром Црyстал Струцтуре оф а Хуман А2А Аденосине Рецептор Боунд то ан Антагонист”. Сциенце. 322 (5905): 1211—7. ПМЦ 2586971 Слободан приступ. ПМИД 18832607. дои:10.1126/сциенце.1164772. 
  4. ^ Цируела Ф, Цасадó V, Родригуес РЈ, Лујáн Р, Бургуеñо Ј, Цаналс M, Борyцз Ј, Ребола Н, Голдберг СР, Маллол Ј, Цортéс А, Цанела ЕИ, Лóпез-Гимéнез ЈФ, Миллиган Г, Ллуис C, Цунха РА, Феррé С, Францо Р (2006). „Пресyнаптиц цонтрол оф стриатал глутаматергиц неуротрансмиссион бy аденосине А1-А2А рецептор хетеромерс”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце : тхе Оффициал Јоурнал оф тхе Социетy фор Неуросциенце. 26 (7): 2080—7. ПМИД 16481441. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.3574-05.2006. 
  5. ^ Ферре С, Цируела Ф, Борyцз Ј, Солинас M, Qуарта D, Антониоу К, Qуироз C, Јустинова З, Ллуис C, Францо Р, Голдберг СР (2008). „Аденосине А1-А2А рецептор хетеромерс: неw таргетс фор цаффеине ин тхе браин”. Фронтиерс ин Биосциенце : а Јоурнал анд Виртуал Либрарy. 13 (13): 2391—9. ПМИД 17981720. дои:10.2741/2852. 
  6. ^ Фуxе К, Феррé С, Цаналс M, Торвинен M, Терасмаа А, Марцеллино D, Голдберг СР, Стаинес W, Јацобсен КX, Ллуис C, Wоодс АС, Агнати ЛФ, Францо Р (2005). „Аденосине А2А анд допамине Д2 хетеромериц рецептор цомплеxес анд тхеир фунцтион”. Јоурнал оф Молецулар Неуросциенце : МН. 26 (2-3): 209—20. ПМИД 16012194. дои:10.1385/ЈМН:26:2-3:209. 
  7. ^ Торвинен M, Марцеллино D, Цаналс M, Агнати ЛФ, Ллуис C, Францо Р, Фуxе К (2005). „Аденосине А2А рецептор анд допамине Д3 рецептор интерацтионс: евиденце оф фунцтионал А2А/Д3 хетеромериц цомплеxес”. Молецулар Пхармацологy. 67 (2): 400—7. ПМИД 15539641. дои:10.1124/мол.104.003376. 
  8. ^ Зезула Ј, Фреиссмутх M (2008). „Тхе А(2А)-аденосине рецептор: а ГПЦР wитх униqуе феатурес?”. Бритисх Јоурнал оф Пхармацологy. 153. Суппл 1 (С1): С184—90. ПМЦ 2268059 Слободан приступ. ПМИД 18246094. дои:10.1038/сј.бјп.0707674. 
  9. ^ Феррé С, Голдберг СР, Ллуис C, Францо Р (2009). „Лоокинг фор тхе роле оф цаннабиноид рецептор хетеромерс ин стриатал фунцтион”. Неуропхармацологy. 56. Суппл 1: 226—34. ПМЦ 2635338 Слободан приступ. ПМИД 18691604. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2008.06.076. 
  10. ^ Марцеллино D, Царриба П, Филип M, Боргквист А, Франкоwска M, Беллидо I, Танганелли С, Мüллер ЦЕ, Фисоне Г, Ллуис C, Агнати ЛФ, Францо Р, Фуxе К (2008). „Антагонистиц цаннабиноид ЦБ1/допамине Д2 рецептор интерацтионс ин стриатал ЦБ1/Д2 хетеромерс. А цомбинед неуроцхемицал анд бехавиорал аналyсис”. Неуропхармацологy. 54 (5): 815—23. ПМИД 18262573. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2007.12.011. 
  11. ^ Феррé С, Цируела Ф, Qуироз C, Лујáн Р, Пополи П, Цунха РА, Агнати ЛФ, Фуxе К, Wоодс АС, Ллуис C, Францо Р (2007). „Аденосине рецептор хетеромерс анд тхеир интегративе роле ин стриатал фунцтион”. ТхеСциентифицWорлдЈоурнал. 7: 74—85. ПМИД 17982579. дои:10.1100/тсw.2007.211. 
  12. ^ Wардас Ј (2008). „Потентиал роле оф аденосине А2А рецепторс ин тхе треатмент оф сцхизопхрениа”. Фронтиерс ин Биосциенце : а Јоурнал анд Виртуал Либрарy. 13 (13): 4071—96. ПМИД 18508501. дои:10.2741/2995. 
  13. ^ Симола Н, Морелли M, Пинна А (2008). „Аденосине А2А рецептор антагонистс анд Паркинсон'с дисеасе: стате оф тхе арт анд футуре дирецтионс”. Цуррент Пхармацеутицал Десигн. 14 (15): 1475—89. ПМИД 18537671. дои:10.2174/138161208784480072. 
  14. ^ „Ентрез Гене: АДОРА2А аденосине А2А рецептор”. 
  15. ^ Хацк СП, Цхристие МЈ (2003). „Адаптатионс ин аденосине сигналинг ин друг депенденце: тхерапеутиц имплицатионс”. Цритицал Ревиеwс ин Неуробиологy. 15 (3-4): 235—74. ПМИД 15248812. дои:10.1615/ЦритРевНеуробиол.в15.и34.30. 
  16. ^ Морелли M, Ди Паоло Т, Wардас Ј, Цалон Ф, Xиао D, Сцхwарзсцхилд МА (2007). „Роле оф аденосине А2А рецепторс ин паркинсониан мотор импаирмент анд л-ДОПА-индуцед мотор цомплицатионс”. Прогресс ин Неуробиологy. 83 (5): 293—309. ПМИД 17826884. дои:10.1016/ј.пнеуробио.2007.07.001. 
  17. ^ Сцхиффманн СН, Фисоне Г, Моресцо Р, Цунха РА, Феррé С (2007). „Аденосине А2А рецепторс анд басал ганглиа пхyсиологy”. Прогресс ин Неуробиологy. 83 (5): 277—92. ПМЦ 2148496 Слободан приступ. ПМИД 17646043. дои:10.1016/ј.пнеуробио.2007.05.001. 
  18. ^ Феррé С, Диамонд I, Голдберг СР, Yао L, Хоурани СМ, Хуанг ЗЛ, Ураде Y, Китцхен I (2007). „Аденосине А2А рецепторс ин вентрал стриатум, хyпотхаламус анд ноцицептиве цирцуитрy имплицатионс фор друг аддицтион, слееп анд паин”. Прогресс ин Неуробиологy. 83 (5): 332—47. ПМЦ 2141681 Слободан приступ. ПМИД 17532111. дои:10.1016/ј.пнеуробио.2007.04.002. 
  19. ^ Броwн РМ, Схорт ЈЛ (2008). „Аденосине А(2А) рецепторс анд тхеир роле ин друг аддицтион”. Тхе Јоурнал оф Пхармацy анд Пхармацологy. 60 (11): 1409—30. ПМИД 18957161. дои:10.1211/јпп/60.11.0001. 
  20. ^ Цунха РА, Феррé С, Ваугеоис ЈМ, Цхен ЈФ (2008). „Потентиал тхерапеутиц интерест оф аденосине А2А рецепторс ин псyцхиатриц дисордерс”. Цуррент Пхармацеутицал Десигн. 14 (15): 1512—24. ПМЦ 2423946 Слободан приступ. ПМИД 18537674. дои:10.2174/138161208784480090. 
  21. ^ Минготе С, Фонт L, Фаррар АМ, Вонтелл Р, Wорден ЛТ, Стоппер CM, Порт РГ, Синк КС, Бунце ЈГ, Цхробак ЈЈ, Саламоне ЈД (2008). „Нуцлеус аццумбенс аденосине А2А рецепторс регулате еxертион оф еффорт бy ацтинг он тхе вентрал стриатопаллидал патхwаy”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце : тхе Оффициал Јоурнал оф тхе Социетy фор Неуросциенце. 28 (36): 9037—46. ПМЦ 2806668 Слободан приступ. ПМИД 18768698. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.1525-08.2008. 
  22. ^ Онгини Е, Монополи А, Цацциари Б, Баралди ПГ (2001). „Селецтиве аденосине А2А рецептор антагонистс”. Фармацо (Социетà Цхимица Италиана : 1989). 56 (1-2): 87—90. ПМИД 11347973. 
  23. ^ Баралди ПГ, Цацциари Б, Ромагноли Р, Спаллуто Г, Монополи А, Онгини Е, Варани К, Бореа ПА (2002). „7-Субститутед 5-амино-2-(2-фурyл)пyразоло[4,3-е]-1,2,4-триазоло[1,5-ц]пyримидинес ас А2А аденосине рецептор антагонистс: а студy он тхе импортанце оф модифицатионс ат тхе сиде цхаин он тхе ацтивитy анд солубилитy”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 45 (1): 115—26. ПМИД 11754583. дои:10.1021/јм010924ц. 
  24. ^ Баралди ПГ, Фруттароло Ф, Табризи МА, Прети D, Ромагноли Р, Ел-Касхеф Х, Моорман А, Варани К, Гесси С, Меригхи С, Бореа ПА (2003). „Десигн, сyнтхесис, анд биологицал евалуатион оф Ц9- анд Ц2-субститутед пyразоло[4,3-е]-1,2,4-триазоло[1,5-ц]пyримидинес ас неw А2А анд А3 аденосине рецепторс антагонистс”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 46 (7): 1229—41. ПМИД 12646033. дои:10.1021/јм021023м. 
  25. ^ Wеисс СМ, Бенwелл К, Цлиффе ИА, Гиллеспие РЈ, Книгхт АР, Лерпиниере Ј, Мисра А, Пратт РМ, Ревелл D, Уптон Р, Доурисх ЦТ (2003). „Дисцоверy оф нонxантхине аденосине А2А рецептор антагонистс фор тхе треатмент оф Паркинсон'с дисеасе”. Неурологy. 61 (11 Суппл 6): С101—6. ПМИД 14663021. 
  26. ^ Цристалли Г, Ламбертуцци C, Таффи С, Виттори С, Волпини Р (2003). „Медицинал цхемистрy оф аденосине А2А рецептор агонистс”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 3 (4): 387—401. ПМИД 12570757. дои:10.2174/1568026033392282. Архивирано из оригинала 04. 05. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2018. 
  27. ^ Цацциари Б, Пасторин Г, Спаллуто Г (2003). „Медицинал цхемистрy оф А2А аденосине рецептор антагонистс”. Цуррент Топицс ин Медицинал Цхемистрy. 3 (4): 403—11. ПМИД 12570758. дои:10.2174/1568026033392183. Архивирано из оригинала 04. 05. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2018. 
  28. ^ Цристалли Г, Цацциари Б, Дал Бен D, Ламбертуцци C, Моро С, Спаллуто Г, Волпини Р (2007). „Хигхлигхтс он тхе девелопмент оф А(2А) аденосине рецептор агонистс анд антагонистс”. ЦхемМедЦхем. 2 (3): 260—81. ПМИД 17177231. дои:10.1002/цмдц.200600193. 
  29. ^ Диниз C, Боргес Ф, Сантана L, Уриарте Е, Оливеира ЈМ, Гонçалвес Ј, Фресцо П (2008). „Лигандс анд тхерапеутиц перспецтивес оф аденосине А(2А) рецепторс”. Цуррент Пхармацеутицал Десигн. 14 (17): 1698—722. ПМИД 18673194. дои:10.2174/138161208784746842. Архивирано из оригинала 04. 05. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2018. 
  30. ^ Цристалли Г, Ламбертуцци C, Маруцци Г, Волпини Р, Дал Бен D (2008). „А2А аденосине рецептор анд итс модулаторс: овервиеw он а друггабле ГПЦР анд он струцтуре-ацтивитy релатионсхип аналyсис анд биндинг реqуирементс оф агонистс анд антагонистс”. Цуррент Пхармацеутицал Десигн. 14 (15): 1525—52. ПМИД 18537675. дои:10.2174/138161208784480081. 
  31. ^ Гиллеспие РЈ, Адамс ДР, Беббингтон D, Бенwелл К, Цлиффе ИА, Даwсон ЦЕ, Доурисх ЦТ, Флетцхер А, Гаур С, Гилес ПР, Јордан АМ, Книгхт АР, Кнутсен Љ, Лаwренце А, Лерпиниере Ј, Мисра А, Портер РХ, Пратт РМ, Схепхерд Р, Уптон Р, Wард СЕ, Wеисс СМ, Wиллиамсон ДС (2008). „Антагонистс оф тхе хуман аденосине А2А рецептор. Парт 1: Дисцоверy анд сyнтхесис оф тхиено[3,2-д]пyримидине-4-метханоне деривативес”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 18 (9): 2916—9. ПМИД 18406614. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.03.075. 
  32. ^ Гиллеспие РЈ, Цлиффе ИА, Даwсон ЦЕ, Доурисх ЦТ, Гаур С, Гилес ПР, Јордан АМ, Книгхт АР, Лаwренце А, Лерпиниере Ј, Мисра А, Пратт РМ, Тодд РС, Уптон Р, Wеисс СМ, Wиллиамсон ДС (2008). „Антагонистс оф тхе хуман аденосине А2А рецептор. Парт 2: Десигн анд сyнтхесис оф 4-арyлтхиено[3,2-д]пyримидине деривативес”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 18 (9): 2920—3. ПМИД 18407496. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.03.076. 
  33. ^ Гиллеспие РЈ, Цлиффе ИА, Даwсон ЦЕ, Доурисх ЦТ, Гаур С, Јордан АМ, Книгхт АР, Лерпиниере Ј, Мисра А, Пратт РМ, Роффеy Ј, Страттон ГЦ, Уптон Р, Wеисс СМ, Wиллиамсон ДС (2008). „Антагонистс оф тхе хуман аденосине А2А рецептор. Парт 3: Десигн анд сyнтхесис оф пyразоло[3,4-д]пyримидинес, пyрроло[2,3-д]пyримидинес анд 6-арyлпуринес”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 18 (9): 2924—9. ПМИД 18411049. дои:10.1016/ј.бмцл.2008.03.072. 
  34. ^ Сулливан ГW (2003). „Аденосине А2А рецептор агонистс ас анти-инфламматорy агентс”. Цуррент Опинион ин Инвестигатионал Другс (Лондон, Енгланд : 2000). 4 (11): 1313—9. ПМИД 14758770. 
  35. ^ Лаппас CM, Сулливан ГW, Линден Ј (2005). „Аденосине А2А агонистс ин девелопмент фор тхе треатмент оф инфламматион”. Еxперт Опинион он Инвестигатионал Другс. 14 (7): 797—806. ПМИД 16022569. дои:10.1517/13543784.14.7.797. 
  36. ^ Ел Yацоуби M, Цостентин Ј, Ваугеоис ЈМ (2003). „Аденосине А2А рецепторс анд депрессион”. Неурологy. 61 (11 Суппл 6): С82—7. ПМИД 14663017. 
  37. ^ Кастер МП, Роса АО, Россо MM, Гоуларт ЕЦ, Сантос АР, Родригуес АЛ (2004). „Аденосине администратион продуцес ан антидепрессант-лике еффецт ин мице: евиденце фор тхе инволвемент оф А1 анд А2А рецепторс”. Неуросциенце Леттерс. 355 (1-2): 21—4. ПМИД 14729225. дои:10.1016/ј.неулет.2003.10.040. 
  38. ^ Такахасхи РН, Памплона ФА, Предигер РД (2008). „Аденосине рецептор антагонистс фор цогнитиве дyсфунцтион: а ревиеw оф анимал студиес”. Фронтиерс ин Биосциенце : а Јоурнал анд Виртуал Либрарy. 13 (13): 2614—32. ПМИД 17981738. дои:10.2741/2870. 
  39. ^ Лобато КР, Бинфарé РW, Будни Ј, Роса АО, Сантос АР, Родригуес АЛ (2008). „Инволвемент оф тхе аденосине А1 анд А2А рецепторс ин тхе антидепрессант-лике еффецт оф зинц ин тхе форцед сwимминг тест”. Прогресс ин Неуро-псyцхопхармацологy & Биологицал Псyцхиатрy. 32 (4): 994—9. ПМИД 18289757. дои:10.1016/ј.пнпбп.2008.01.012. 
  40. ^ Буртон ЈХ, Масс M, Менегаззи ЈЈ, Yеалy ДМ (1997). „Аминопхyллине ас ан адјунцт то стандард адванцед цардиац лифе суппорт ин пролонгед цардиац аррест”. Анналс оф емергенцy медицине. 30 (2): 154—8. ПМИД 9250637. дои:10.1016/С0196-0644(97)70134-3. 
  41. ^ Кхоурy МY, Моукарбел ГВ, Обеид МY, Алам СЕ (2001). „Еффецт оф аминопхyллине он цомплете атриовентрицулар блоцк wитх вентрицулар асyстоле фоллоwинг блунт цхест траума”. Ињурy. 32 (4): 335—8. ПМИД 11325371. дои:10.1016/С0020-1383(00)00222-9. 
  42. ^ Мадер ТЈ, Бертолет Б, Орнато ЈП, Гуттерман ЈМ (2000). „Аминопхyллине ин тхе треатмент оф атропине-ресистант брадyасyстоле”. Ресусцитатион. 47 (2): 105—12. ПМИД 11008148. дои:10.1016/С0300-9572(00)00234-3. 
  43. ^ Мадер ТЈ, Смитхлине ХА, Дуркин L, Сцривер Г (2003). „А рандомизед цонтроллед триал оф интравеноус аминопхyллине фор атропине-ресистант оут-оф-хоспитал асyстолиц цардиац аррест”. Ацадемиц емергенцy медицине : оффициал јоурнал оф тхе Социетy фор Ацадемиц Емергенцy Медицине. 10 (3): 192—7. ПМИД 12615581. дои:10.1197/аемј.10.3.192. 
  44. ^ Мадер ТЈ, Гибсон П (1997). „Аденосине рецептор антагонисм ин рефрацторy асyстолиц цардиац аррест: ресултс оф а хуман пилот студy”. Ресусцитатион. 35 (1): 3—7. ПМИД 9259053. дои:10.1016/С0300-9572(97)01097-6. 
  45. ^ Пероуанскy M, Схамир M, Херсхкоwитз Е, Донцхин Y (1998). „Суццессфул ресусцитатион усинг аминопхyллине ин рефрацторy цардиац аррест wитх асyстоле”. Ресусцитатион. 38 (1): 39—41. ПМИД 9783508. дои:10.1016/С0300-9572(98)00079-3. 
  46. ^ Вискин С, Белхассен Б, Ротх А, Реицхер M, Авербуцх M, Схепс D, Схалабyе Е, Ланиадо С (1993). „Аминопхyллине фор брадyасyстолиц цардиац аррест рефрацторy то атропине анд епинепхрине”. Анн. Интерн. Мед. 118 (4): 279—81. ПМИД 8420445. 
  47. ^ Јеннер П (2003). „А2А антагонистс ас новел нон-допаминергиц тхерапy фор мотор дyсфунцтион ин ПД”. Неурологy. 61 (11 Суппл 6): С32—8. ПМИД 14663007. 
  48. ^ Мори А, Схиндоу Т (2003). „Модулатион оф ГАБАергиц трансмиссион ин тхе стриатопаллидал сyстем бy аденосине А2А рецепторс: а потентиал мецханисм фор тхе антипаркинсониан еффецтс оф А2А антагонистс”. Неурологy. 61 (11 Суппл 6): С44—8. ПМИД 14663009. 
  49. ^ Пинна А, Wардас Ј, Симола Н, Морелли M (2005). „Неw тхерапиес фор тхе треатмент оф Паркинсон'с дисеасе: аденосине А2А рецептор антагонистс”. Лифе Сциенцес. 77 (26): 3259—67. ПМИД 15979104. дои:10.1016/ј.лфс.2005.04.029. 
  50. ^ Келсеy ЈЕ, Лангелиер НА, Ориел БС, Реедy C (2009). „Тхе еффецтс оф сyстемиц, интрастриатал, анд интрапаллидал ињецтионс оф цаффеине анд сyстемиц ињецтионс оф А2А анд А1 антагонистс он форепаw степпинг ин тхе унилатерал 6-ОХДА-лесионед рат”. Псyцхопхармацологy. 201 (4): 529—39. ПМИД 18791705. дои:10.1007/с00213-008-1319-0. 
  51. ^ Јацобсон КА, Гао ЗГ (2006). „Аденосине рецепторс ас тхерапеутиц таргетс”. Натуре ревиеwс. Друг дисцоверy. 5 (3): 247—64. ПМИД 16518376. дои:10.1038/нрд1983. 
  52. ^ Yонеyама Ф, Yамада Х, Сатох К, Таира Н (1992). „Васодепрессор мецханисмс оф 2-(1-оцтyнyл)-аденосине (YТ-146), а селецтиве аденосине А2 рецептор агонист, инволве тхе опенинг оф глибенцламиде-сенситиве К+ цханнелс”. Еур. Ј. Пхармацол. 213 (2): 199—204. ПМИД 1521559. дои:10.1016/0014-2999(92)90682-Т. 
  53. ^ Касе Х, Аоyама С, Ицхимура M, Икеда К, Исхии А, Канда Т, Кога К, Коике Н, Курокаwа M, Куwана Y, Мори А, Накамура Ј, Нонака Х, Оцхи M, Саки M, Схимада Ј, Схиндоу Т, Схиозаки С, Сузуки Ф, Такеда M, Yанагаwа К, Рицхардсон ПЈ, Јеннер П, Бедард П, Боррелли Е, Хаусер РА, Цхасе ТН (2003). „Прогресс ин пурсуит оф тхерапеутиц А2А антагонистс: тхе аденосине А2А рецептор селецтиве антагонист КW6002: ресеарцх анд девелопмент тоwард а новел нондопаминергиц тхерапy фор Паркинсон'с дисеасе”. Неурологy. 61 (11 Суппл 6): С97—100. ПМИД 14663020. 
  54. ^ Мотт АМ, Нунес ЕЈ, Цоллинс ЛЕ, Порт РГ, Синк КС, Хоцкемеyер Ј, Мüллер ЦЕ, Саламоне ЈД (2009). „Тхе аденосине А(2А) антагонист МСX-3 реверсес тхе еффецтс оф тхе допамине антагонист халоперидол он еффорт-релатед децисион макинг ин а Т-мазе цост/бенефит процедуре”. Псyцхопхармацологy. 204 (1): 103—12. ПМЦ 2875244 Слободан приступ. ПМИД 19132351. дои:10.1007/с00213-008-1441-з. 
  55. ^ Ходгсон РА, Берторелли Р, Вартy ГБ, Лацхоwицз ЈЕ, Форлани А, Фреддуззи С, Цохен-Wиллиамс МЕ, Хиггинс ГА, Импагнатиелло Ф, Ницолусси Е, Парра ЛЕ, Фостер C, Зхаи Y, Неустадт БР, Стамфорд АW, Паркер ЕМ, Реггиани А, Хунтер ЈЦ (2009). „Цхарацтеризатион оф тхе Потент анд Хигхлy Селецтиве А2А Рецептор Антагонистс Преладенант анд СЦХ 412348 ин Родент Моделс оф Мовемент Дисордерс анд Депрессион”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 330 (1): 294—303. ПМИД 19332567. дои:10.1124/јпет.108.149617. 
  56. ^ Пинна А, Фену С, Морелли M (2001). „Мотор стимулант еффецтс оф тхе аденосине А2А рецептор антагонист СЦХ 58261 до нот девелоп толеранце афтер репеатед треатментс ин 6-хyдроxyдопамине-лесионед ратс”. Сyнапсе. 39 (3): 233—8. ПМИД 11284438. дои:10.1002/1098-2396(20010301)39:3<233::АИД-СYН1004>3.0.ЦО;2-К. 
  57. ^ Росе С, Јацксон МЈ, Смитх ЛА, Стоцкwелл К, Јохнсон L, Царминати П, Јеннер П (2006). „Тхе новел аденосине А2а рецептор антагонист СТ1535 потентиатес тхе еффецтс оф а тхресхолд досе оф L-ДОПА ин МПТП треатед цоммон мармосетс”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 546 (1-3): 82—7. ПМИД 16925991. дои:10.1016/ј.ејпхар.2006.07.017. 
  58. ^ Камиyа, Тосхио; Саитох Осаму; Yосхиока Казуаки; Наката Хироyасу (2003). „Олигомеризатион оф аденосине А2А анд допамине Д2 рецепторс ин ливинг целлс”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. Унитед Статес. 306 (2): 544—9. ИССН 0006-291X. ПМИД 12804599. дои:10.1016/С0006-291X(03)00991-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Онгини Е, Адами M, Ферри C, Берторелли Р (1997). „Аденосине А2А рецепторс анд неуропротецтион.”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 825 (1 Неуропротецти): 30—48. ПМИД 9369973. дои:10.1111/ј.1749-6632.1997.тб48412.x. 
  • Фурлонг ТЈ, Пиерце КД, Селбие ЛА, Схине Ј (1992). „Молецулар цхарацтеризатион оф а хуман браин аденосине А2 рецептор.”. Браин Рес. Мол. Браин Рес. 15 (1-2): 62—6. ПМИД 1331670. дои:10.1016/0169-328X(92)90152-2. 
  • Макујина СР; Сабоуни МХ; Бхатиа С; et al. (1992). „Васодилаторy еффецтс оф аденосине А2 рецептор агонистс ЦГС 21680 анд ЦГС 22492 ин хуман васцулатуре.”. Еур. Ј. Пхармацол. 221 (2-3): 243—7. ПМИД 1426003. дои:10.1016/0014-2999(92)90708-C. 
  • Карлстен Р, Гордх Т, Пост C (1992). „Лоцал антиноцицептиве анд хyпералгесиц еффецтс ин тхе формалин тест афтер перипхерал администратион оф аденосине аналогуес ин мице.”. Пхармацол. Тоxицол. 70 (6 Пт 1): 434—8. ПМИД 1438021. дои:10.1111/ј.1600-0773.1992.тб00503.x. 
  • Либерт Ф; Пассаге Е; Парментиер M; et al. (1992). „Цхромосомал маппинг оф А1 анд А2 аденосине рецепторс, ВИП рецептор, анд а неw субтyпе оф серотонин рецептор.”. Геномицс. 11 (1): 225—7. ПМИД 1662665. дои:10.1016/0888-7543(91)90125-X. 
  • Мартинез-Мир MI, Пробст А, Палациос ЈМ (1992). „Аденосине А2 рецепторс: селецтиве лоцализатион ин тхе хуман басал ганглиа анд алтератионс wитх дисеасе.”. Неуросциенце. 42 (3): 697—706. ПМИД 1835521. дои:10.1016/0306-4522(91)90038-П. 
  • Либерт Ф; Парментиер M; Лефорт А; et al. (1989). „Селецтиве амплифицатион анд цлонинг оф фоур неw мемберс оф тхе Г протеин-цоуплед рецептор фамилy.”. Сциенце. 244 (4904): 569—72. ПМИД 2541503. дои:10.1126/сциенце.2541503. 
  • Ким Ј; Wесс Ј; ван Рхее АМ; et al. (1995). „Сите-дирецтед мутагенесис идентифиес ресидуес инволвед ин лиганд рецогнитион ин тхе хуман А2А аденосине рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 270 (23): 13987—97. ПМИД 7775460. дои:10.1074/јбц.270.23.13987. 
  • Сзондy З (1995). „Аденосине стимулатес ДНА фрагментатион ин хуман тхyмоцyтес бy Ца(2+)-медиатед мецханисмс.”. Биоцхем. Ј. 304. ( Пт 3): 877—85. ПМЦ 1137415 Слободан приступ. ПМИД 7818494. 
  • МацЦоллин M; Петерфреунд Р; МацДоналд M; et al. (1994). „Маппинг оф а хуман А2А аденосине рецептор (АДОРА2) то цхромосоме 22.”. Геномицс. 20 (2): 332—3. ПМИД 8020991. дои:10.1006/гено.1994.1181. 
  • Нонака Х; Ицхимура M; Такеда M; et al. (1994). „КФ17837 ((Е)-8-(3,4-диметхоxyстyрyл)-1,3-дипропyл-7-метхyлxантхине), а потент анд селецтиве аденосине А2 рецептор антагонист.”. Еур. Ј. Пхармацол. 267 (3): 335—41. ПМИД 8088373. дои:10.1016/0922-4106(94)90159-7. 
  • Иwамото Т; Умемура С; Тоyа Y; et al. (1994). „Идентифицатион оф аденосине А2 рецептор-цАМП сyстем ин хуман аортиц ендотхелиал целлс.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 199 (2): 905—10. ПМИД 8135838. дои:10.1006/ббрц.1994.1314. 
  • Салмон ЈЕ; Брогле Н; Броwнлие C; et al. (1993). „Хуман мононуцлеар пхагоцyтес еxпресс аденосине А1 рецепторс. А новел мецханисм фор дифферентиал регулатион оф Фц гамма рецептор фунцтион.”. Ј. Иммунол. 151 (5): 2775—85. ПМИД 8360491. 
  • Петерфреунд РА, МацЦоллин M, Гуселла Ј, Финк ЈС (1996). „Цхарацтеризатион анд еxпрессион оф тхе хуман А2А аденосине рецептор гене.”. Ј. Неуроцхем. 66 (1): 362—8. ПМИД 8522976. дои:10.1046/ј.1471-4159.1996.66010362.x. 
  • Ле Ф; Тоwнсенд-Ницхолсон А; Бакер Е; et al. (1996). „Цхарацтеризатион анд цхромосомал лоцализатион оф тхе хуман А2А аденосине рецептор гене: АДОРА2А.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 223 (2): 461—7. ПМИД 8670304. дои:10.1006/ббрц.1996.0916. 
  • Јианг Q; Ван Рхее АМ; Ким Ј; et al. (1996). „Хyдропхилиц сиде цхаинс ин тхе тхирд анд севентх трансмембране хелицал домаинс оф хуман А2А аденосине рецепторс аре реqуиред фор лиганд рецогнитион.”. Мол. Пхармацол. 50 (3): 512—21. ПМИД 8794889. 
  • Ледент C; Ваугеоис ЈМ; Сцхиффманн СН; et al. (1997). „Аггрессивенесс, хyпоалгесиа анд хигх блоод прессуре ин мице лацкинг тхе аденосине А2А рецептор.”. Натуре. 388 (6643): 674—8. ПМИД 9262401. дои:10.1038/41771. 
  • Косхиба M; Росин DL; Хаyасхи Н; et al. (1999). „Паттернс оф А2А еxтрацеллулар аденосине рецептор еxпрессион ин дифферент фунцтионал субсетс оф хуман перипхерал Т целлс. Флоw цyтометрy студиес wитх анти-А2А рецептор моноцлонал антибодиес.”. Мол. Пхармацол. 55 (3): 614—24. ПМИД 10051547. 
  • Боргланд СЛ, Цастаñóн M, Спевак W, Паркинсон ФЕ (1999). „Еффецтс оф пропентофyллине он аденосине рецептор ацтивитy ин Цхинесе хамстер оварy целл линес трансфецтед wитх хуман А1, А2А, ор А2Б рецепторс анд а луциферасе репортер гене.”. Цан. Ј. Пхyсиол. Пхармацол. 76 (12): 1132—8. ПМИД 10326835. дои:10.1139/цјпп-76-12-1132. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Adenozinski_A2A_receptor&oldid=27557980”