Фенилефрин

Фенилефрин
IUPAC име
	(Р)-3-[-1-хyдроxy-2-(метхyламино)етхyл]пхенол
Клинички подаци
Категорија трудноће	АУ: Б2 ; УС: C (Могући ризик) ; ;
Начин примене	Орално, интраназално, офталмички, интравенозно, интрамаскуларно
Правни статус
Правни статус	УК: Општи продајни списак (ГСЛ, ОТЦ) ; УС: ОТЦ ;
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	38% кроз ГИ тракт
Везивање протеина	95%
Метаболизам	Хепатички (моноаминска оксидаза)
Полувреме елиминације	2.1 то 3.4 часа
Идентификатори
CAS број	59-42-7 ; 61-76-7 (хидрохлорид)
ATC код	C01CA06 (WHO) R01AA04, R01AB01, R01BA03, S01FB01, S01GA05
PubChem	CID 6041
IUPHAR/BPS	485
DrugBank	APRD00365
ChemSpider	5818
UNII	1WS297W6MV
KEGG	D08365
ChEMBL	CHEMBL1215
Хемијски подаци
Формула	C9H13NO2
Моларна маса	167.205 g/mol
	SMILES O[C@H](c1cc(O)ccc1)CNC; ;
	InChI InChI=1S/C9H13NO2/c1-10-6-9(12)7-3-2-4-8(11)5-7/h2-5,9-12H,6H2,1H3/t9-/m0/s1 ; Key:SONNWYBIRXJNDC-VIFPVBQESA-N ;

Фенилефрин је селективни агонист α1-адренергичког рецептора који се првенствено користи као деконгестант, агенс за дилацију зеница, и повишење крвног притиска.^[1] Фенилефрин је недавно ушао у продају као замена за псеудоефедрин (нпр. Судафед), мада неки извори тврде да перорални фенилефрин није ефективнији као деконгестив од плацеба.^[2]

Употреба[уреди | уреди извор]

Деконгестив[уреди | уреди извор]

Фенилефрин се користи као деконгестив у чврстом облику као перорални лек, и течном као назални спреј, или капи за очи. Фенилефрин најуобичајенији деконгестив који се може набавити без рецепта у САД-у. Оксиметазолин је у широј употреби као назални спреј. Псеудоефедрин је својевремено био у најширој употреби, али је његова лоша репутација као прекурсора метамфетамина навела неке владе да ограниче његову продају.

Перорални фенилефрин се екстензивно метаболише моноаминском оксидазом,^[3] ензимом који је присутан у гастроинтестиналном трактру и јетри. Као последица тога биорасположивост оралног фенилефрина је око 38 процената.^[4]^[5] Пошто је фенилефрин селективни агонист α-адренергичког рецептора, он не изазива ослобађање ендогеног норадреналина, за разлику од псеудоефедрина. Фенилефрин има мању склоност изазивања нуспојава попут стимулације централног нервног система, инсомније, анксиозности, узнемирености, и неспокоја. Ефикаснот фенилефрина као деконгестива потиче од вазоконстрикције носних крвних судова, што смањује проток крви у слузокожи синуса, и уклања њен оток (едем).

Референце[уреди | уреди извор]

^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
^ Университy оф Флорида (пресс релеасе) (19. 7. 2006). „УФ ресеарцхерс qуестион еффецтивенесс оф децонгестант”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2008.
^ „Друг Пропертиес”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 22. 06. 2011.
^ „Пхармацогенетицс анд Пхармацогеномицс Кноwледге Басе, ентрy он пхенyлепхрине”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 22. 06. 2011.
^ „НЗ Медицинес анд Медицал Девицес Сафетy Аутхоритy рецоммендатион он пхенyлепхрине”. 2004. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 22. 06. 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[Goodman-1] Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.

[UFL-2] Университy оф Флорида (пресс релеасе) (19. 7. 2006). „УФ ресеарцхерс qуестион еффецтивенесс оф децонгестант”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2013. г. Приступљено 15. 3. 2008.

[3] „Друг Пропертиес”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 22. 06. 2011.

[4] „Пхармацогенетицс анд Пхармацогеномицс Кноwледге Басе, ентрy он пхенyлепхрине”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 22. 06. 2011.

[5] „НЗ Медицинес анд Медицал Девицес Сафетy Аутхоритy рецоммендатион он пхенyлепхрине”. 2004. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 22. 06. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]