Горгонзола

Горгонзола
Горгонзола
Земља порекла	Италија
	Викимедијина остава

Горгонзола је врста италијанског сира са 48% масноће и заштићеним пореклом. Прави се од пуномасног крављег млека, соли и посебне врсте гљивица. Познат је и под именом „плави италијански сир".

Историја[уреди | уреди извор]

Горгонзола се производи од 11. века. У региону порекла, Ломбардији, у то доба се звао „Уморан од Горгонзоле" (итал. Stracchino di Gorgonzola) или „зелени умор" (итал. Stracchino verde) будући је оригинално произвођен у јесен и у зиму, када су се краве уморне (итал. stracche) враћале са летње испаше.

Друга верзија о имену овог сира је не обавезно истинита, али симпатична италијанска легенда о начину на који је сир настао, која гласи да је један млекар током вечерњег мужења добио посету младе заводљиве девојке, која му је скренула пажњу са његовог посла и до јутра га забављала. Уморан од ноћне забаве, ујутру је млекар помешао свеже помужено млеко са оним што је вече пре тога намузао, од чега је настала потпуно нова врста сира, коју су пријатељи млекара, имајући на уму његов покрадени ноћни мир, назвали „уморним“. Ускоро су и друге врсте сира биле називане овако, због чега се почело тражити посебно име за овај сир, и на крају се одлучило за име горгонзола, по једном од многобројних градића у којима се овај сир производио.

Године 1970. су највећи произвођачи створили Удружење произвођача Горгонзоле (итал. Consorzio Gorgonzola). Ово удружење је задужено за контролу производње и продаје горгонзоле. Овај сир се препознаје по печату са иницијалима ЦГ.

Производња[уреди | уреди извор]

Горгонзола се сири у цилиндричним посудама, тежине између 6-13 kg, било од раздвојеног млека од два мужења, или од помешаног млека два мужења, или од млека једног мужења (види доле: Варијанте). Згрушаном млеку се додају културе пеницилиум горгонзола. Како би се раст буђи поспешио, посуде у којима се сири се током сазревања сира пробијају бакреним или каменим иглама, како би кисеоник што даље прошао. Ивице се редовно испирају сланом водом. У зависности од типа, горгонзола сазрева између два месеца и године дана.

Особине[уреди | уреди извор]

Горгонзола има специфичну, дебелу, црвенкасту кору, која је прошарана сивим флекама од буђи. Мекана средина сира је бела до светло жута и прошарана зелено-плавим венама буђи. Пикантан и ароматичан укус овог сира са децентном слатком нотом је често блажи него његов мирис. Сир који има кисео или горак укус, или је смеђе боје, не треба више конзумирати.

Варијанте[уреди | уреди извор]

Горгонзола дуе пасте: Оригинално је за производњу горгонзоле коришћено млеко од вечерњег мужења и згрушано млеко је до следећег јутра у платненим крпама висило. Следећег дана се наизменично у посуде за сирење досипало јутарње млеко и згрушано млеко. Овакав сир се данас ретко налази, будући да он преко годину дана мора да зри. Он има снажан пикантан укус и изузетно је цењен од стране познавалаца.

Горгонзола уна паста је горгонзола произведена у фабричким условима, и то од дебелог слоја јутарњег млека, помешаног са вечерњим.

Горгонзола долце је благи сир, који је сазревао 60 дана.

Горгонзола пиканте је ароматичан сир, који је сазревао 90 до 100 дана.

Долцелате је име младог, меканог, благог горгонзола сира, који је прављен од млека једног мужења, са лаком површном буђи, чуван у фолији.

Гондола је данска верзија горгонзоле.

Употреба[уреди | уреди извор]

Горгонзола се једе са италијанским белим хлебом, црним маслинама и италијанским купусом као мањи оброк, или се удроби у мешану салату са орасима. Свеже крушке напуњене горгонзолом могу да буду послужене као десерт. Поред тога, горгонзола је саставни део разних сосова за тестенину и поврће. Може да се користи као додатак супама, или у комбинацији са спанаћем као фил за више врста теста. Уз благу, кремасту горгонзолу препоручују се мека, ароматична вина попут Риеслинг, Пинот бианцо, Мерлот и Новелли. Уз зрелу горгонзолу најбоље иду квалитетна црвена вина, попут Бароло, Барбаресцо, Цхианти, Валпоцелла и Примитиво.