Etnologija

Srpska narodna nošnja iz 19. veka

Etnologija (Grčki: ἔθνος, ethnos sa značenjem 'nacija') nauka je o poreklu, društvenoj organizaciji, načinu života, verovanjima i običajima različitih, društvenih zajednica. Deo etnologije koji se bavi isključivo deskripcijom materijalne i duhovne kulture (jezik, obredi, vrednosti, verovanja itd.) naziva se etnografijom. Etnologija nastoji i da objasni strukturu i funkciju društvenih i kulturnih institucija, kao i mišljenja, da odgonetne smisao različitih umetničkih tvorevina, tabua, rituala, pravila ponašanja i iracionalnih uverenja.

Naučna disciplina

Adam František Kolar, 1779

U poređenju sa etnografijom, proučavanjem pojedinačnih grupa kroz direktan kontakt sa kulturom, etnologija uzima istraživanje koje su etnografi sastavili, a zatim upoređuje i suprotstavlja različite kulture.

Termin etnologija pripisuje se Adamu Kolaru (1718-1783) koji ga je koristio i definisao u svojoj knjizi Historiae ivrisqve pvblici Regni Vngariae amoenitates objavljenoj u Beču 1783. kao: „nauka o nacijama i ljudima“., to proučavanje učenih ljudi u kojem se oni ispituju o poreklu, jezicima, običajima i ustanovama raznih naroda, i na kraju o otadžbini i drevnim sedištima, da bi mogli bolje da sude o nacijama i narodima u njihovom vremenu. ”

Kolarovo interesovanje za jezičku i kulturnu raznolikost izazvala je situacija u njegovoj matičnoj multietničkoj i višejezičkoj Kraljevini Mađarskoj zbog njegovih korena među Slovacima, kao i promene koje su počele da nastaju nakon postepenog povlačenja Otomanskog carstva u udaljenije zemlje Balkana.

Među ciljevima etnologije bili su rekonstrukcija ljudske istorije i formulisanje kulturnih invarijanti, kao što su tabu incesta i promena kulture, i formulisanje generalizacija o „ljudskoj prirodi“, konceptu koji je kritikovan od 19. veka. od strane raznih filozofa ( Hegel, Marks, itd. ). U nekim delovima sveta, etnologija se razvijala nezavisnim putevima istraživanja i pedagoške doktrine, pri čemu je kulturna antropologija postala dominantna, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, a socijalna antropologija u Velikoj Britaniji. Razlika između ova tri pojma je sve nejasnija. Etnologija se smatra akademskim poljem od kasnog 18. veka, posebno u Evropi, a ponekad je zamišljena kao bilo koja komparativna studija ljudskih grupa.

Klod Levi-Stros

Istraživanje Amerike u 15. veku od strane evropskih istraživača imalo je važnu ulogu u formulisanju novih pojmova Okcidenta ( zapadnog sveta ), kao što je pojam „ Drugog “. Ovaj izraz je korišćen u sprezi sa „divljacima“, koji su ili bili viđeni kao brutalni varvari, ili alternativno, kao „ plemeniti divljak “. Dakle, civilizacija je na dualistički način bila suprotstavljena varvarstvu, klasičnoj opoziciji koja konstituiše još češće zajednički etnocentrizam . Napredak etnologije, na primer sa strukturnom antropologijom Kloda Levi-Strosa, doveo je do kritike koncepcija linearnog napretka, ili pseudo-opozicije između „društva sa istorijom“ i „društva bez istorije“, za koje se smatralo da suviše zavise od ograničeni pogled na istoriju konstituisanu akumulativnim rastom.

Levi-Stros je često spominjao Montenjov esej o kanibalizmu kao rani primer etnologije. Levi-Stros je imao za cilj, kroz strukturalni metod, da otkrije univerzalne invarijante u ljudskom društvu, među kojima je smatrao da je glavna tabu incesta . Međutim, tvrdnje o takvom kulturnom univerzalizmu kritikovali su različiti društveni mislioci 19. i 20. veka, uključujući Marksa, Ničea, Fukoa, Deridu, Altisera i Deleza.

Etnocentrizam

U društvenim naukama, etnocentrizam znači suditi o drugoj kulturi na osnovu standarda sopstvene kulture umesto standarda druge posebne kulture. Kada ljudi koriste sopstvenu kulturu kao parametar za merenje drugih kultura, često su skloni da misle da je njihova kultura superiorna i vide druge kulture kao inferiorne i bizarne. Etnocentrizam se može objasniti na različitim nivoima analize. Na primer, na međugrupnom nivou, ovaj termin se posmatra kao posledica sukoba između grupa; dok na individualnom nivou, kohezija unutar grupe i neprijateljstvo van grupe mogu objasniti osobine ličnosti. Takođe, etnocentrizam može pomoći da se objasni konstrukcija identiteta. Etnocentrizam može objasniti osnovu nečijeg identiteta isključivanjem van grupe koja je meta etnocentričnih osećanja i koja se koristi kao način razlikovanja od drugih grupa koje mogu biti manje ili više tolerantne. Ova praksa u društvenim interakcijama stvara društvene granice, takve granice definišu i crtaju simboličke granice grupe sa kojom neko želi da bude povezan ili kojoj pripada. Na ovaj način, etnocentrizam je termin koji nije ograničen samo na antropologiju, već se može primeniti i na druge oblasti društvenih nauka kao što su sociologija ili psihologija. Etnocentrizam može biti posebno pojačan u prisustvu međuetničke konkurencije ili neprijateljstva. S druge strane, etnocentrizam može negativno uticati na učinak radnika u inostranstvu.

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
• Forster, Johann Georg Adam. Voyage round the World in His Britannic Majesty’s Sloop, Resolution, Commanded by Capt. James Cook, during the Years 1772, 3, 4, and 5 (2 vols), London (1777).
• Lévi-Strauss, Claude. The Elementary Structures of Kinship, (1949), Structural Anthropology (1958)
• Mauss, Marcel. originally published as Essai sur le don. Forme et raison de l'échange dans les sociétés archaïques in 1925, this classic text on gift economy appears in the English edition as The Gift: The Form and Reason for Exchange in Archaic Societies.
• Maybury-Lewis, David. Akwe-Shavante society (1967), The Politics of Ethnicity: Indigenous Peoples in Latin American States (2003).
• Clastres, Pierre. Society Against the State (1974).
• Pop, Mihai and Glauco Sanga. "Problemi generali dell'etnologia europea", La Ricerca Folklorica, No. 1, La cultura popolare. Questioni teoriche (April 1980), pp. 89–96.
• „Article: Ethnicity, Race, and a Possible Humanity”. World Order. 33 (1): 23—34. januar 2002. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Barth, Fredrik (ed). Ethnic groups and boundaries. The social organization of culture difference, Oslo: Universitetsforlaget, 1969
• Beard, David and Kenneth Gloag. 2005. Musicology, The Key Concepts. London and New York: Routledge.
• Billinger, Michael S. (2007), "Another Look at Ethnicity as a Biological Concept: Moving Anthropology Beyond the Race Concept", Critique of Anthropology 27, 1:5–35.
• Craig, Gary, et al., eds. Understanding 'race'and ethnicity: theory, history, policy, practice (Policy Press, 2012)
• Danver, Steven L. Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues (2012)
• Eriksen, Thomas Hylland (1993) Ethnicity and Nationalism: Anthropological Perspectives, London: Pluto Press
• Eysenck, H.J., Race, Education and Intelligence (London: Temple Smith, 1971) (ISBN 0-85117-009-9)
• Healey, Joseph F., and Eileen O'Brien. Race, ethnicity, gender, and class: The sociology of group conflict and change (Sage Publications, 2014)
• Hartmann, Douglas (2001). „Notes on Midnight Basketball and the Cultural Politics of Recreation, Race, and At-Risk Urban Youth”. Journal of Sport and Social Issues. 25 (2001): 339—366. S2CID 145605663. doi:10.1177/0193723501254002. .
• Hobsbawm, Eric, and Terence Ranger, editors, The Invention of Tradition. (Cambridge: Cambridge University Press, 1983).
• Hutcheon, Linda (1998). „Crypto-Ethnicity” (PDF). PMLA: Publications of the Modern Language Association of America. 113 (1): 28—51. JSTOR 463407. S2CID 155794856. doi:10.2307/463407. 
• Kappeler, Andreas. The Russian empire: A multi-ethnic history (Routledge, 2014)
• Levinson, David, Ethnic Groups Worldwide: A Ready Reference Handbook, Greenwood Publishing Group (1998), ISBN 978-1-57356-019-1.
• Magocsi, Paul Robert, ed. Encyclopedia of Canada's Peoples (1999)
• Merriam, A.P. 1959. "African Music", in R. Bascom and, M.J. Herskovits (eds), Continuity and Change in African Cultures, Chicago, University of Chicago Press.
• Morales-Díaz, Enrique; Gabriel Aquino; & Michael Sletcher, "Ethnicity", in Michael Sletcher, ed., New England, (Westport, CT, 2004).
• Omi, Michael; Winant, Howard (1986). Racial Formation in the United States from the 1960s to the 1980s. New York: Routledge and Kegan Paul, Inc. 
• Seeger, A. 1987. Why Suyá Sing: A Musical Anthropology of an Amazonian People, Cambridge, Cambridge University Press.
• Seidner, Stanley S. Ethnicity, Language, and Power from a Psycholinguistic Perspective. (Bruxelles: Centre de recherche sur le pluralinguisme1982).
• Sider, Gerald, Lumbee Indian Histories (Cambridge: Cambridge University Press, 1993).
• Smith, Anthony D. (1987). „The Ethnic Origins of Nations”. Blackwell. 
• Smith, Anthony D. (1998). Nationalism and modernism. A Critical Survey of Recent Theories of Nations and Nationalism. London; New York: Routledge.
• Smith, Anthony D. (1999). „Myths and memories of the Nation”. Oxford University Press. 
• Steele, Liza G.; Bostic, Amie; Lynch, Scott M.; Abdelaaty, Lamis (2022). "Measuring Ethnic Diversity". Annual Review of Sociology. 48 (1).
• Thernstrom, Stephan A. ed. Harvard Encyclopedia of American Ethnic Groups (1981)
• U.S. Census Bureau State & County QuickFacts: Race.
• Ankerl, Guy (2000). Coexisting Contemporary Civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western : a Scientific Essay. Geneva: INU PRESS. ISBN 978-2-88155-004-1. 
• Bizumic, Boris (2019). Ethnocentrism: Integrated Perspectives. Abingdon: Routledge. ISBN 9781138187733. 
• Kinder, Donald R.; Kam, Cindy D. (2009). Us against them: ethnocentric foundations of American opinion. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226435718. 
• Martineau, H. (1838). How to Observe Morals and manners. London: Charles Knight and Co. 
• Reynolds, V.; Falger, V.; Vine, I., ur. (1987). The Sociobiology of Ethnocentrism. Athens, Georgia: University of Georgia Press. 
• Salter, F. K., ur. (2002). Risky Transactions. Trust, Kinship, and Ethnicity. Oxford and New York: Berghahn. ISBN 9781571813190. 
• van den Berghe, P. L. (1981). The ethnic phenomenon. Westport, Connecticut: Praeger. ISBN 9780275927097. 
• Wade, Nicholas (10. 1. 2011). „The Dark Side of Oxytocin, the Hormone of Love: Ethnocentrism”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2022-01-01. g. Pristupljeno 19. 1. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• What is European Ethnology?
• Webpage "History of German Anthropology/Ethnology 1945/49-1990
• Languages describes the languages and ethnic groups found worldwide, grouped by host nation-state.
• Division of Anthropology, American Museum of Natural History - Over 160,000 objects from Pacific, North American, African, Asian ethnographic collections with images and detailed description, linked to the original catalogue pages, field notebooks, and photographs are available online.
• National Museum of Ethnology - Osaka, Japan
• Tekstovi na Vikizvorniku:
  • Rhyn, G. A. F. Van (1879). „Ethnology”. The American Cyclopædia. 
  • McGee, W. J. (1905). „Ethnology”. New International Encyclopedia. 
  • „Ethnology”. The Nuttall Encyclopædia. 1907. 
  • „Ethnology and ethnography”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). 1911. 
  • „Ethnology”. The New Student's Reference Work. 1914. 
  • Butler, Amos W. (1920). „Ethnology”. Encyclopedia Americana. 
  • „Ethnology”. Collier's New Encyclopedia. 1921.