Kosa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe, pogledajte Kosa (višeznačna odrednica).
Kosa
Poprečni presek struke kose
Skenirajuća elektronska mikroskopska slika merino vune (gore) i ljudske kose (dole) koja prikazuje keratinske ljuske
Detalji
SistemPokrovni sistem
Identifikatori
Latinskicapillum
Anatomska terminologija

Kosa (lat. capilli) predstavlja skup dlaka na glavi čoveka. Životni vek kose na glavi varira od 2 do 4 godine tako da se sva kosa obnovi za 6 godina. Smatra se da na svakih 15 minuta čovek ostane bez jedne dlake u kosi. To je od 30 do 100 vlasi dnevno što zavisi od samog broja vlasi u kosi i njene boje. Prosečan čovek ima oko 100, 000 dlaka na glavi. Kosa štiti glavu, samim tim i mozak od negativnih uticaja spolja kao što su Sunce, vetar i slično. Ona ima i estetsku ulogu. Njena boja varira zbog odnosa pigmenata i kiseonika, pa se ne mogu odrediti sve boje i nijanse kose. Naravno, postoji osnovna podela na plavu, crnu, smeđu i riđu boju kose.[1] Svaka boja karakteristična je za svaki kontinent, kao i njen oblik. Tako je, na primer, za afrički kontinent karakteristična gusto loknasta crna kosa, za Evropu smeđe- blago zatalasana kosa. Vlasi nisu jednake debljine svih boja kose, pa ni njihov broj. U zavisnosti od debljine same vlasi i njene boje na glavi može biti vlasi prema sledećoj tabeli:

Boja Broj vlasi
1 Plava kosa 146.000
2 Crna kosa 110.000
3 Smeđa kosa 100.000
4 Riđa kosa 86.000

Stavovi prema različitim oblicima kose, kao što su frizure i uklanjanje dlaka, veoma se razlikuju u različitim kulturama i istorijskim periodima, ali se često koriste za ukazivanje na lična uverenja ili društveni položaj osobe, kao što su njihova starost, pol ili vera.[2]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Slika „Mlada devojka namešta kosu“, od Sofije Gengembr Anderson
Kosa kneginje Ljubice

Reč „kosa” obično se odnosi na dve različite strukture:

  1. deo ispod kože, koji se naziva folikul dlake, ili, kada se izvuče sa kože, lukovica ili koren. Ovaj organ se nalazi u dermisu i održava matične ćelije, koje ne samo da ponovo obnavljaju dlaku nakon što ispadne, već se regrutuju i za ponovno oživljavanje kože nakon rane.[3]
  2. osovina, koja je tvrdi nitasti deo koji se proteže iznad površine kože. Poprečni presek dlake može se grubo podeliti na tri zone.

Vlakna kose imaju strukturu koja se sastoji od nekoliko slojeva, počevši spolja:

  1. kutikula, koja se sastoji od nekoliko slojeva ravnih, tankih ćelija postavljenih preklapajući jedna drugu kao krovna šindra
  2. korteks, koji sadrži keratinske snopove u ćelijskim strukturama koje ostaju otprilike nalik na štapiće
  3. medula, neorganizovano i otvoreno područje u centru vlakana[4]

Opis[uredi | uredi izvor]

Folikul dlake mačke.

Svaki pramen kose sastoji se od medule, korteksa i kjutikule.[5] Unutarnji deo, medula, nije uvek prisutan i predstavlja otvoren, nestrukturiran region.[6] Visoko strukturni i organizovani korteks, ili drugi od tri sloja kose, primarni je izvor mehaničke snage i preuzimanja vode. Korteks sadrži melanin, koji boji vlakna na osnovu broja, distribucije i tipa granula melanina. Oblik folikula određuje oblik korteksa, a oblik vlakana povezan je s tim koliko je kosa ravna ili kovrdžava. Ljudi sa ravnom kosom imaju okrugla vlakna kose. Ovalna i drugačije oblikovana vlakna generalno su valovitija ili kovrčavija. Kjutikl je spoljni omotač. Njegova složena struktura klizi dok kosa bubri i prekrivena je jednostrukim molekularnim slojem lipida koji čine da kosa odbija vodu. [5] Prečnik ljudske kose varira od 0,017 do 018 mm (0,67 do 0,71 in)..[7] Postoji dva miliona malih, cevastih žlezda i znojnih žlezda koje proizvode vodenaste tečnosti koje hlade telo isparavanjem. Žlezde pri otvoru kose proizvode masnu sekreciju koja podmazuje kosu.[8]

Rast kose počinje unutar folikula dlake. Jedini „živi” deo kose nalazi se u folikulu. Kosa koja je vidljiva je dlaka koja ne pokazuje biohemijsku aktivnost i smatra se „mrtvom”. Osnova korena dlake („lukovica“) sadrži ćelije koje proizvode dlačicu.[9] Druge strukture folikula dlake uključuju lojnu žlezdu koja proizvodi ulje koje podmazuje kosu i mišiće arektor pili, koji su odgovorni za izazivanje podizanja dlaka. Kod ljudi sa malo dlaka na telu, efekat rezultira naježivanjem.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

  • Najduža izmerena vlas kose ima dužinu od 560,27 centimetara, a merenje je izvršeno 8. maja 2004. godine.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Novi trend frizure”. Arhivirano iz originala 25. 09. 2020. g. Pristupljeno 19. 06. 2019. 
  2. ^ Sherrow, Victoria (2006). Encyclopedia of Hair: A Cultural History. Westport, CT: Greenwood Press. str. iv. ISBN 978-0-313-33145-9. 
  3. ^ Krause, K; Foitzik, K (2006). „Biology of the Hair Follicle: The Basics”. Seminars in Cutaneous Medicine and Surgery. 25 (1): 2—10. PMID 16616298. doi:10.1016/j.sder.2006.01.002. 
  4. ^ Feughelman, Max (1997). Mechanical Properties and Structure of Alpha-keratin Fibres: Wool, Human Hair and Related Fibres. UNSW Press. ISBN 978-0-86840-359-5. Pristupljeno 27. 1. 2016. 
  5. ^ a b Hair Structure and Hair Life Cycle. follicle.com
  6. ^ „Topic 2”. Texascollaborative.org. Arhivirano iz originala 15. 4. 2013. g. Pristupljeno 18. 2. 2015. 
  7. ^ Ley, Brian (1999). „Diameter of a Human Hair”. Pristupljeno 28. 6. 2010. 
  8. ^ Councilman, W. T. (1913). „Ch. 1”. Disease and Its Causes. United States: New York Henry Holt and Company London Williams and Norgate The University Press, Cambridge, USA. 
  9. ^ Freinkel, R.K.; Woodley, D.T., ur. (15. 3. 2001). The Biology of the Skin. CRC Press. str. 80. ISBN 9781850700067. 
  10. ^ „Najduža vlas kose”. Ginisova knjiga rekorda-. Arhivirano iz originala 10. 11. 2014. g. Pristupljeno 3. 7. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kosa na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коса&oldid=27552771”