Milan Joka

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
milan joka
Milan Joka
Lični podaci
Datum rođenja(1922-02-18)18. februar 1922.
Mesto rođenjaTrgovi, Dvor na Uni, Kraljevina SHS
Datum smrti12. mart 1991.(1991-03-12) (69 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Delovanje
Član KPJ od6. septembra 1942.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
1941 — 1980.
Čingeneral-potpukovnik
Heroj
Narodni heroj od20. decembra 1951.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem
Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden narodne armije sa lovorovim vencem Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom
Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom Orden za hrabrost
Orden za hrabrost Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima Partizanska spomenica 1941.

Milan Joka (Trgovi, Dvor na Uni, 18. februar 1922 — Beograd, 12. mart 1991), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-potpukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 18. februara 1922. godine u selu Trgovi, Dvor na Uni. Potiče iz seljačke porodice. Osnovnu školu je završio u selu Rujevac, a metalski zanat učio u željezari Bešlinac. Zaposlio se 1939. u livnici gvožđa u Capragu. Kao metalski radnik, već s osamnaest godina član je URS-ovih sindikata i učesnik štrajkova koje su oni organizovali u željezari Sisak. Zbog rasturanja komunističkih materijala, krajem 1940. bio je uhapšen; kako policija nije mogla dokazati njegovo učešće u ovim akcijama, pušten je iz pritvora posle sedam dana.

Uspostavom kvislinške Nezavisne Države Hrvatske (NDH), Joka je kao Srbin otpušten iz fabrike; odlazi u svoje selo. Komunistički opredeljen, Milan se priključuje organizatorima ustanka u svom kraju, i u julu 1941. postaje borac 1. partizanskog odreda Banije u Šamarici. Kako su ustaše, žandari i domobrani svakog dana upadali u srpska sela Banije, vršeći masovna ubijanja i paljenja, partizani su ih sačekivali braneći gotovo svaku kuću. U tim prvim borbama, svojim požrtvovanjem i hrabrošću isticao se devetnaestogodišnji Milan Joka. On se posebno ističe u borbi s ustašama, 1941. godine, u Bešlincu, Gvozdanskom i Zrinju. Učestvuje u uništenju grupe od 11 ustaša na rijeci Javošnici, i zarobljava njihovu municiju i opremu. On se junački bori na Vanićkim položajima, na pravcu Dvor–Žirovac, s ustašama i žandarmima koji su nastojali da se probiju do utvrđenja Gvozdansko.

Posebnu hrabrost mladi Joka pokazuje februara 1942. kada s grupom partizana nanosi ustašama gubitak od 55 mrtvih i ranjenih. Ni posmatranje poglavnika Ante Pavelića ove žestoke bitke, iz oklopnog voza sa železničke stanice Ravnice, nije pomoglo njegovim satnijama.

Prekaljeni banijski borac Joka odlazi maja 1942. u sastav proleterske čete narodnog heroja Nikole Demonje, u pomoć partizanima u Slavoniji. Borci ove čete brzo su se pročuli širom Slavonije junaštvom i hrabrim podvizima. Među njima isticao se mitraljezac i bombaš Milan Joka. Posebno je zapažen u napadu na Poljansko i Kamensko. Partizanske bombe zapalile su zgradu iz koje su ustaše uspele pobeći. Ali je mitraljezac Joka skočivši u zapaljenu zgradu, uspeo izbaciti deo oružja i opreme. S trojicom partizana uništio je i zgradu u kojoj je bilo 40 domobrana. Tada je teško ranjen, ali već posle 28 dana lečenja u Ravnoj gori, mitraljezac se vratio u jedinicu. Joka se posebno ističe u spašavanju 200 ljudi kod sela Paskovci, koje su ustaše vodile u logor Jasenovac. Svojim mitraljezom odbija tri uzastopna juriša; a kad mu je i mitraljeska cev prsla, hrabri Joka se snalazi i s tri svoja druga iznenađuje 11 ustaša koje zarobljava i spašava 200 ljudi od sigurne smrti.

Joka zadivljuje svojim podvizima. Tako u Dulovcu, iako ranjen, prilazi „kulturbundovcima“ iza leđa, i uništava ih 78 u bunkeru. S Demonjom ubija 20 ustaša i zarobljava domobranskog satnika sa 60 domobrana. I onda kad im Nemci prilaze iza leđa, on i hrabri Demonja uspešno se izvlače.

U jesen 1942, Joka postaje vodnik u Kalničkom odredu, ističe se u borbi protiv Francetićeve legije na Kalniku. Kao istaknuti borac, primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), 6. septembra 1942. godine.

Ubrzo postaje i komandant bataljona Kalničkog odreda, a maja 1943. zamenik komandanta 17. brigade. Avgusta iste godine komandant je protivčetničkog bataljona. U oktobru je komandant čehoslovačke brigade „Jan Žiška“, a februara 1944. formira Osječku brigadu i postaje njen komandant.

Juna 1944, odlukom Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske, postavljen je za komandanta 17. brigade, a krajem rata je načelnik Štaba 28. udarne divizije. Tada je imao samo 23 godine.

Izuzetno junaštvo i snalažljivost pokazao je krajem 1943. kada je s jednim bataljonom i prištapskim jedinicama, na području Feričanci—Orahovica, bio opkoljen neprijateljskim tenkovima. Tada Joka, u ulozi komandira čete, uzima protivtenkovsku pušku i uspešnim jurišem izvlači jedinicu iz okruženja, uništivši jedan tenk i ubivši 18 nemačkih vojnika.

Maja 1944. godine uspešno se, sa svojom Osječkom brigadom, probija iz neprijateljskog obruča na Dilju. Ali i kada ostaje sam među Čerkezima, ne gubi prisebnost: uspeva s otetim puškomitraljezom da se izvuče i dođe svojoj jedinici.

Pored niza akcija, učestvovao je i u oslobođenju Beograda, Brčkog, Doboja, Kostajnice, Petrinje i Zagreba. Za uspehe u borbi tokom rata, Milan je nekoliko puta pohvaljen. U toku rata čak 6 puta je ranjen.

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Posle oslobođenja Jugoslavije, načelnik je Štaba 28. divizije, oficir u Prvoj upravi Generalštaba Jugoslovenske narodne armije (JNA) i inspektor za pešadiju u Prvoj armiji. Posle završetka Više vojne akademije JNA, načelnik je Operativnog odeljenja korpusa i Prvog odseka Operativnog odeljenja Armije. Načelnik je Operativno-nastavnog odseka Pete armijske oblasti, predsednik Ispitne komisije za čin aktivnog majora i potpukovnika, komandant Prve proleterske gardijske divizije i načelnik Operativnog odeljenja Prve armije. Bio je inspektor za pešadiju u Glavnoj inspekciji narodne odbrane, u činu general-potpukovnika JNA, u kojem je i penzionisan 1980. godine.

Umro je 12. marta 1991. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.[1]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — dva Ordena bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, dva Ordena za hrabrost, Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden narodne armije sa lovorovim vencem, Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom, Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem, Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom i Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 20. decembra 1951. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Umro general Milan Joka”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 13. 3. 1991. str. 32. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Јока&oldid=27558095”