Хрватска Костајница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Костајница

Hrvatska Kostanjica.jpg
Поглед на град из Републике Српске

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Становништво
Становништво (2011) 2.127
Агломерација (2011) 2.756
Географске карактеристике
Координате 45°13′41″N 16°32′23″E / 45.2280258171899, 16.539636207904312
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Костајница на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Костајница
Костајница на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Томислав Пауновић
Поштански код 44430
Позивни број +385 44
Веб-страна http://www.hrvatska-kostajnica.hr

Хрватска Костајница (до 1995. Костајница) је град у Хрватској у Сисачко-мославачкој жупанији. Према попису из 2011. године Костајница је имала 2.756 становника.[1]

Географија[уреди]

Костајница је град на Банији (Сисачко-мославачка жупанија). Смештен је у средишњем делу Поуња, подно Зринске горе. Град је настао на острвцету усред реке Уне, а главнина насеља пружа се уз леву обалу реке.

Кроз Костајницу пролазе важни саобраћајни смерови првенствено долином реке Уне према југу.

Историја[уреди]

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди]

У Хрватској Костајници су двојица усташа јурили једну жену да силују . "Она је бежала док је могла, а када је посустала, стигли су је и оборили је на земљу и један од њих је ударио ногом у потиљак тако снажно да јој је одвалио свод лобање. Крв и мозак су се пролили по његовој ципели , а он је њеном косом обрисао мало ципелу и продужио даље".[2]

У истом селу су Марици жени председника општине Боре Лукића, родом из Лапова из Србије " пробушили образ жицом провукли кроз уста и уши , а међу ноге је забили колац". Жицу су стезали док је нису раздерали цело лице"[2]

На први дан Духова 1941. године натпоручник Јелача је Алексу Остојића из Хрватске Костајнице у затвору извео у дворииште и наредио му да легне на леву страну. "Онда му је пришао, држећи велики клин у једној а чекић у другој руци, и закуцао несрећном Остоји клин у десну слепоочницу, а затим га је један усташа убио из револвера.[3]

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Костајница

Попис 2001.[уреди]

По попису становништва из 2001. године, Град Костајница је имао 2.746 становника (78% Хрвата и 17% Срба), од тога је у самој Костајници живело 1.993 становника.

Попис 1991.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Костајница је имала 14.851 становника, распоређених у 39 насељених места.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 14.851 9.343 (62,91%) 4.295 (28,92%) 581 (3,91%) 632 (4,25%)

Бивша велика општина Костајница је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Костајница и општине: Доњи Кукурузари, Дубица и Мајур.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Срби Хрвати Југословени остали
град Костајница 4.996 2.984 (59,72%) 1.401 (28,04%) 321 (6,42%) 290 (5,80%)
општина Доњи Кукурузари 3.063 2.858 (93,30%) 126 (4,11%) 35 (1,14%) 44 (1,43%)
општина Дубица 4.237 2.120 (50,03%) 1.732 (40,87%) 153 (3,61%) 232 (5,47%)
општина Мајур 2.555 1.381 (54,05%) 1.036 (40,54%) 72 (2,81%) 66 (2,58%)

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Костајница је имало 3.480 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
1,889 54,28%
Хрвати
  
1,087 31,23%
Југословени
  
264 7,58%
Муслимани
  
88 2,52%
Албанци
  
14 0,40%
Словенци
  
6 0,17%
Роми
  
5 0,14%
Македонци
  
4 0,11%
Пољаци
  
2 0,05%
Украјинци
  
2 0,05%
Мађари
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Русини
  
1 0,02%
Црногорци
  
1 0,02%
неопредељени
  
65 1,86%
регион. опр.
  
2 0,05%
непознато
  
47 1,35%
укупно: 3.480

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 11. 10. 2013.. 
  2. 2,0 2,1 Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 223
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 213