Nikola Mirkov
Nikola Mirkov | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 13. maj 1890. |
| Mesto rođenja | Novi Sad, Austrougarska |
| Datum smrti | 23. jul 1957. (67 god.) |
| Mesto smrti | Cirih, Švajcarska |
Nikola Mirkov (Novi Sad, 13. maj 1890 — Cirih, 23. jul 1957) bio je inženjer i idejni tvorac hidrosistema Dunav—Tisa—Dunav.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Nikola Mirkov rođen je 13. maja 1890. godine u Kisačkoj ulici broj 4 u Novom Sadu. Otac mu je bio obućar, bolešljiv čovek koji nije bio u stanju da školuje decu, a Nikola Mirkov je mnogo voleo školu i kao talentovan dečak i mladić, žudeći za naukom uspeo je da se sam sopstvenim trudom školuje.[2] Srpsku veliku gimnaziju u Novom Sadu završio je 1908. godine sa odličnim uspehom. Nakon što je završio tehničku školu u Beču, uputio se u Budimpeštu na studije, gde je 1913. i završio tehnički fakultet.[1] Bio je pitomac Tekelijanuma. Nakon što je stekao diplomu u inostranstvu, vratio se u Vojvodinu.
Prvo radno mesto bilo mu je u privatnoj inženjerskoj kancelariji Đorđa Živkovića u Titelu. Mobilisan je 1915. u Austrougarsku vojsku, ali je iz zdravstvenih razloga otpušten. Do kraja rata radio je u vodnoj zadruzi u Titelu.[1]
U Novi Sad se vratio 1918. godine. Tu je dugo bio šef Hidrotehničkog odeljka i jedan od inicijatora osnivanja Centralnog odbora vodnih zadruga. Kada je 1929. dao ostavku na državnu službu, zaposlio se u firmi Inženjering, koju su vodili građevinski inženjeri Danilo Kaćanski i Daka Popović. Projektovao je odbrambeni nasip kod Ratnog ostrva na Dunavu sa pratećim objektima i bio neposredno angažovan u njegovoj izgradnji (1929-34). Aktivno je učestvovao u rešavanju komunalnih problema Novog Sada, a njegove ideje prepoznatljive su pri izgradnji vodovoda i kanalizacije, rešavanju Hovosadskog železničkog čvora i mosta na Dunavu, pristaništa, Hovosadskog jodnog kupatila i dr. Obilazio je, često i pešice, obale reka, rečica i kanala. Izučavao je močvare, plavljeno zemljište, lekovite vode i tokove reka. Sistematski je beležio zapažanja, a imao je strpljenja da po nekoliko sati sluša i mišljenje čuvara nasipa o ćudima vode. Često je po čitave noći provodio u radnim prostorijama.[2]
Sarađujući sa dr Gedeonom Dunđerskim, koji je do svoje smrti bio predsednik Centralnog odbora vodnih zadruga (1920-38), imao je prilike da se upozna sa njegovim sinovima, koji su ga na početku mađarske okupacije pozvali da se preseli na njihovo imanje u Čibu (Čelarevo). Posle racije 1942. koristeći se dvovlasničkom legitimacijom, jer je imao vinograde u Karlovcima, sklonio se tamo, a pred pretnjom ustaške racije, prešao je u Zemun, gde je živeo od zakupa vinograda i spoljne saradnje sa Vodnom zadrugom. Oronulog zdravlja, lečen je u sanatorijumu u Beogradu.[1]
Još pre potpunog oslobođenja Vojvodine, u januaru 1945. godine, inženjer Mirkov je bio jedan od organizatora prvog omladinskog tečaja za odbranu od poplava. Tim povodom je štampana i knjižica "Vojvođanska omladina u službi odbrane od poplave", sa motoom: "Vatra i voda su dobre sluge, a zli gospodari“.[3]
Posle oslobođenja je dobio službu u Savezu vodnih zajednica, u Miletićevoj ulici broj 4 u Novom Sadu. Kako se nije ženio, najpre je živeo sa porodicom svoga brata Đorđa. 1947. godine vlasti su mu omogućile udoban smeštaj u starom hotelu "Park“.
Učestvovao je na Mirovnoj konferenciji u Parizu, gde je, kao vodoprivredni stručnjak, predlagao rešenja za granične vodotokove.
Veliki kanal Dunav—Tisa—Dunav[uredi | uredi izvor]
Već oktobra 1944. godine data je inicijativa za reorganizaciju i proširenje delatnosti vodnih zadruga, koju je Mirkov svesrdno podržao. O značaju uređenja režima voda napisao je:
„Naša javnost malo zna o radovima na uređenju režima voda u Vojvodini i nije svesna da naše blagostanje, naša materijalna i duhovna kultura izviru iz ogromnih radova na uređenju voda i stalne borbe sa vodama. U našoj širokoj javnosti vlada shvatanje da je to blagostanje priroda pružila čoveku, a ne zna se da je ovu zemlju čovek istrajnim radom oteo od prirode. Ne zna se da stotine i stotine kilometara moćnih nasipa preče ulazak rečnih voda u naša polja, da hiljade i hiljade kilometara kanala i stotinak crpnih stanica onemogućuju zamočvarivanje zemljišta. Nesreća bi bila za Vojvodinu i celu našu zemlju, ako bismo dozvolili da se to shvatanje ukoreni. Mi moramo iskoristiti svaku priliku i sva sredstva i sve puteve da upoznamo ne samo rukovodeće krugove i našu administraciju, nego i najšire slojeve naroda sa osnovnom istinom: da jedino stalnim i istrajnim radom i naporima možemo održati i razvijati naše vodno gazdinstvo koje nam nosi blagostanje.“[4]
On se založio da se mobilišu svi hidrotehnički stručnjaci u cilju što uspešnijeg uređenja režima voda u Vojvodini. Tako su tokom 1945. i 1946. godine održani brojni sastanci. Zahtevao je da uvek budu prethodno pripremljeni, te da se za svaki uradi odgovarajući stručni materijal (studije, uzdužni i poprečni profili, orijentacioni predmeri i predračuni).[3]
Nikola Mirkov je 1947. godine izložio ideju o gradnji hidrosistema Dunav—Tisa—Dunav koja je nastala kao plod širokodosežnog izučavanja režima voda u Vojvodini. O njoj je, najpre, informisana Narodna skupština AP Vojvodine prilikom majskog zasedanja. Skupštinu je obavestio narodni poslanik Alimpije Popović, na osnovu podataka dobijenih direktno od Mirkova. Narodna skupština Republike Srbije je prihvatila ovu ideju na zasedanju 20. juna 1947. godine i unela u svoj "Petogodišnji plan razvitka narodne privrede u NRS u godinama 1947-1951". Za realizaciju usvojenog poduhvata predviđeno je tadašnjih 4,5 milijardi dinara. Pošto je idejni koncept inženjera Mirkova prihvaćen, već 5. septembra 1947. uredbom Vlade NR Srbije osnovana je "Direkcija za izgradnju Velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav" pri Glavnoj upravi voda Ministarstva poljoprivrede NR Srbije. Direkcija je imala zadatak da u nepunih ped godina realizuje usvojenu koncepciju.
Decembra 1947. godine, saradnjom stručnjaka Direkcije i inženjera Mirkova, izrađen je "Osnovni projekat Velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav“. Početkom 1948. godine počela je izrada Generalnog projekta DTD. Nosioci ovog rada su bili inženjeri Direkcije Žarko Šuput, Dimitrije Milovanov i Milenko Radonić.[3] Nikola Mirkov je insistirao da se što pre započne sa radovima na terenu, koji bi se izvodili paralelno sa istraživačkim i projektnim aktivnostima.
U vreme rezolucije Informbiroa i blokade Jugoslavije, nastale su velike teškoće i, tek započeti radovi na izgradnji Kanala, privremeno su prekinuti. Ali već 1952. godine posle katastrofalne suše (1950—1952), inženjer Mirkov ponovo pokreće akciju da se radovi nastave. Svoju zamisao da se Veliki kanal DTD izgrađuje svojim vlastitim snagama razradio je u idejnoj studiji "Kanal Dunav-Tisa-Dunav u samoizgradnji - Izgradnja i uporedna eksploatacija kanala Dunav-Tisa-Dunav" završenoj januara 1953. godine. Princip samoizgradnje bazirao je na koristi koju irigacioni sistemi mogu da pruže. Iz tih razloga predlagao je da izgradnja Kanala DTD treba da počne osposobljavanjem i iskorišćavanjem starih bačkih kanala. Tako je počela izgradnja polja za navodnjavanje duž postojećeg kanala Bezdan-Bečej.
Prateći stručnu literaturu stalno je bio u toku sa aktuelnostima u hidrogradnji. Zalagao se da najnovija dostignuća budu primenjena i u Vojvodini. Za zalivne sisteme predložio je podzemne betonske cevovode, kao u Kaliforniji i tehničku saradnju sa Italijom i Francuskom koja je imala značajna iskustva u izgradnji i eksploataciji irigacionih sistema u Alžiru i Tunisu.[3] Razmišljao je o mogućnostima međunarodnog finansiranja Kanala DTD, pa je krajem 1955. godine preporučio da se DTD uključi u rad grupe eksperata koja je proučavala modele finansiranja privrednog razvoja južne Evrope (Jugoslavija, Italija, Grčka i Turska).
Tako je rad na planu za gradnju trajao čitavu deceniju, dok je sam hidrosistem građen od 1957. do 1977. godine, da bi se okončao puštanjem u rad brane na Tisi 1977. godine.[5]
Nikola Mirkov nije dočekao da vidi završetak radova na svom najvećem projektu, hidrosistemu Dunav—Tisa—Dunav. Preminuo je 23. jula 1957. godine u Cirihu. Uz saglasnost porodice Mirkov, telo mu je kremirano, a urnu je u jugoslovenskoj Ambasadi preuzela novosadska deputacija. Urna s pepelom preneta je posmrtnim kolima kroz glavne ulice grada do Almaškog groblja, gde je pohranjena 3. avgusta 1957. godine. To je bio prvi slučaj da su posmrtni ostaci kremiranog građanina Novog Sada svečano proneti ulicama grada radi sahrane.[1]
Inženjer Nikola Mirkov je bio jedan od najistaknutijih vodoprivrednih stručnjaka u Jugoslaviji i svetu i jedan od najboljih poznavalaca režima voda Karpatsko-panonskog basena i Vojvodine. Govorio je malo i retko, na širim sastancima nikada. Uvek je najpre slušao svoje sagovornike. Ali, kada je, najčešće u veoma uskom krugu govorio, bio je veoma ubedljiv. Opštim poznavanjem problema, svestranim enciklopedijskim obrazovanjem, te mirnim i staloženim izlaganjem protkanim brojnim duhovitim zapažanjima. Najčešće je razgovarao samo sa pojedincima, čak i kada su u pitanju njemu dobro poznate osobe. Sa sastanaka je želeo da ima pribeleške, koje su mu po njegovoj želji vodili sagovornici.[3] Navikavši još od mladosti da bude sam, živeo je izvan društva i bez zabave. Nije bio oženjen. Nije pio, pušio niti odlazio u kafane. Takvi uslovi su mu stvarali mir i povoljne uslove za rad. Pored sklonosti ka nauci, Nikola Mirkov je tečno govorio francuski, nemački, mađarski i engleski jezik, poznavao je pozorišnu umetnost, slikarstvo i muziku.
U Novom Sadu jedna ulica nosi ime Nikole Mirkova.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Vodno gazdinstvo u Vojvodini; narodni kalendar "Slobodne Vojvodine"; 1945.
- Vodno gazdinstvo Vojvodine; za Plansku komisiju APV, Službeni list APV; januar 1947.
- Veliki kanal Dunav-Tisa-Dunav; Letopis Matice srpske; Novi Sad; 1947.
- Problemi izgradnje Velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav; 1949/1950.
- Kanal Dunav-Tisa-Dunav u samoizgradnji; idejna studija; 1953.
- Kanal Dunav-Tisa-Dunav i naše životno pitanje; 1952.
- Isušenje žitnice Jugoslavije i Kanal Dunav-Tisa-Dunav; Novi Sad; mart 1956.
- Sabrani radovi inženjera Nikole Mirkova; Pokrajinski fond voda; Novi Sad; 1976.
Galerija[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Enciklopedija Novog Sada, Tom 15. pp. 197-199, napisali M. Stoj. i M. Maks, Prometej, Novi Sad, 2000.
- ^ a b ČOVEK, MISAO, DELO: Povodom desetogodišnjice smrti inž Nikole Mirkova, idejnog tvorca kanala Dunav-Tisa-Dunav / Izdavač: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav Vodoprivredno preduzeće Novi Sad, Jul 1967.
- ^ a b v g d Sabrani radovi inženjera Nikole Mirkova; Uvodnik Inž. Dimitrija Milovanova; Pokrajinski fond voda; Novi Sad; 1976.
- ^ Mirkov Nikola; Vodno gazdinstvo u Vojvodini; Narodni kalendar "Slobodne Vojvodine"; 1945.
- ^ Milovanov Dimitrije; „Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav“, Vodoprivredno preduzeće DTD, Novi Sad, 1972.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
