Novosibirsk

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Novosibirsk
Новосибирск

Novosibirsk view.jpg
Panorama Novosibirska

Grb

Zastava
Osnovni podaci
Država Zastava Rusije Rusija
Federalni okrug Sibirski
Oblast Novosibirska oblast
Status grada 1903
Stara imena Aleksandrovskij (do 1895)
Novo-Nikolajevskij (do 1917)
Novonikolajevsk (do 1926)
Stanovništvo
Stanovništvo (2010) 1.473.737
Geografske karakteristike
Koordinate 54°59′20″N 82°54′15″E / 54.988889, 82.904167
Vremenska zona UTC+7
Nadmorska visina 150 m
Površina 505,62[1] km²
Novosibirsk na mapi Rusije
{{{alt}}}
Novosibirsk
Novosibirsk na mapi Rusije
Ostali podaci
Gradonačelnik Vladimir Gorodecki
Poštanski kod 630xxx
Pozivni broj +7 383
OKATO kod 50401
Veb-strana www.novo-sibirsk.ru

Novosibirsk (rus. Новосибирск) je grad u Rusiji u Novosibirskoj oblasti. Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 1.473.737 stanovnika. Najveći je grad u Sibiru i administrativni je centar Novosibirske oblasti i Sibirskog federalnog okruga. Novosibirsk je treći grad po veličini u Rusiji, iza Moskve i Sankt Peterburga. Od Moskve je udaljen oko 3300 kilometara.

Istorija[uredi]

Grad je osnovan 1893. na mestu gde Transsibirska železnica prelazi veliku Sibirsku reku Ob. Značaj grada povećan je početkom dvadesetog veka završetkom železnice Turkestan-Sibir, koja povezuje Novosibirsk sa Centralnom Azijom i Kaspijskim morem. od 1917. do 1926. grad se zvao Novonikolajevsk po caru Nikolaju II Romanovu.

Geografija[uredi]

Novosibirsk leži duž reke Ob u Zapadnosibirskoj niziji. Južno od grada nalazi se Plato Ukok koji je deo UNESKO -ve svetske baštine.

Klima[uredi]

Klima Novosibirska je oštra kontinentalna, sa hladnim snežnim zimama (-18 do -20 °C, ponekad do -40 °C) i toplim i vlažnim letima (+25 °C do +30 °C, ponekad do +35 °C).


Klima Novosibirska
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Srednji maksimum, °C −12,2 −10,3 −2,6 8,1 17,5 24 25,7 22,2 16,6 6,8 −2,9 −8,9 7
Srednji minimum, °C −20,1 −19,1 −11,8 −1,7 5,6 12,3 14,7 11,7 6,4 0 −9,1 −16,4 −2,3
Količina padavina, mm 19 14 15 24 36 58 72 66 44 38 32 24 442
Izvor: „Среднемесячные климатические данные для г. Новосибирска с 1961 по 1990 гг“. Гидрометцентр России Приступљено 24. 2. 2010.. 


Stanovništvo[uredi]

Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 1.473.737 stanovnika, 48.229 (3,38%) više nego 2002.

Demografija
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
405,297 885,045 1,160,963 1,312,480 1,436,516 1,425,508[2] 1,473,737[3]

Saobraćaj[uredi]

Metro stanica Beriozovaja Rošča
Stanica Novosibirsk Glavni u Novosibirsku

U Novosibirsku postoji međunarodni aerodrom (Aerodrom Tolmačovo), gradski aerodrom odakle avioni lete samo u severne tajge, rečna luka i stanica Transsibirske železnice.

Novosibirski metro je otvoren 1985. i još uvek se gradi. Sastoji se iz 2 linije koje se ukrštaju u centru grada. Ukupno ima 13 stanica. Tramvajska mreža je zanemarena od izgradnje metroa. Skoro sve linije u gradskom centru su obustavljene. Od 1992. tramvajske mreže na dve obale reke Ob više nisu povezane. Gradska mreža trolejbusa povezuje gotovo sve gradske četvrti, iako i njima nedostaju nove investicije. Sveukupno, najvažniji vid transporta su autobusi. Pored komunalnih linija, građane transportuju i privatni minibusevi.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Novosibirsk: Obщaя informaciя
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Spoljašnje veze[uredi]