Pjer Fauhard

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pjer Fauhard
Puno imePjer Fauhard
Datum rođenja(1679-01-02)2. januar 1679.
Mesto rođenjaSaint-Denis-de-Gastines,, Francuska
Datum smrti21. mart 1761.(1761-03-21) (82 god.)
Mesto smrtiPariz,, Francuska

Pjer Fauhard (engl. Pierre Fauchard; 2. januar 1679 - 21. mart 1761) [1] bio je francuski lekar, kome se pripisuje da je „otac moderne stomatologije“.[2] Široko je poznat po tome što je napisao prvi potpuni naučni opis stomatologije, Le Chirurgien Dentiste (The Surgeon Dentist), objavljen 1728.[2] Knjiga je opisala osnovnu oralnu anatomiju i funkciju, znake i simptome oralne patologije, operativne metode za uklanjanje kvarenja i obnavljanje zuba, parodontalne bolesti (pioreja), ortodonciju, zamenu nedostajućih zuba i transplantaciju zuba.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rane godine[uredi | uredi izvor]

Fauhard je rođen u vrlo skromnom domu u Saint-Denis-de-Gastines- u 1679. godine. 1693. godine pridružio se francuskoj Kraljevskoj mornarici u dobi od 15 godina, na veliku nevolju svoje porodice, i došao je pod uticaj Alexander Poteleret-a, majora hirurga, koji je proveo znatno vreme proučavajući bolesti zuba i usta.

Za to vreme, Fauhard saznaje da mornari koji su bili na dugim putovanjima teško obolevali od stomatoloških bolesti, skorbut posebno. Na kraju ga je major Poteleret inspirisao i ohrabrio da čita i pažljivo istražuje nalaze svojih prethodnika u isceliteljskoj umetnosti. Rekao je da želi da širi znanje koje je naučio na moru na osnovu stvarne prakse. Ova ideja navela je Fauharda da postane ratni doktor kao Poteleretov štićenik.

Fauhardov život kao mladog zubara[uredi | uredi izvor]

Stomatološke klešta za igle i nos, koje je Fauhard dizajnirao krajem 17. veka za upotrebu u protetici

Jednom kada je Fauhard napustio mornaricu, ubrzo se nastanio u Anžeu, gde je obavljao medicinu u bolnici Univerziteta u Anžeu. U Anžeu je započeo veliki deo revolucionarnog medicinskog rada koji danas znamo i bio je pionir naučne oralne i maksilofacijalne hirurgije. Fauhard je sebe često opisivao kao "Chirurgien Dentiste" (hirurški stomatolog), izraz koji je u to vreme bio vrlo retko u upotrebi pošto su stomatolozi u 17. veku uglavnom vadili pokvarene zube umesto da ih leče.

Uprkos ograničenjima primitivnih hirurških instrumenata tokom kasnog 17. i početkom 18. veka, Fauharda su mnoge njegove kolege u Univerzitetskoj bolnici Anžeu smatrali visoko kvalifikovanim hirurgom. Fauhard je izveo izuzetne improvizacije stomatoloških instrumenata, često prilagođavajući alate proizvođača satova, zlatara, pa čak i berberina, za koje je mislio da se mogu koristiti u stomatologiji.

Fauhard je uveo zubne plombe kao tretman zubnih šupljina. Utvrdio je da su kiseline izvedene iz šećera poput vinske kiseline odgovorne za propadanje zuba, a takođe je sugerisao da bi se tumori koji okružuju zube, u desnima, mogli pojaviti u kasnijim fazama kvarenja zuba.

Fauhard je bio pionir zubne proteze i otkrio je mnoge metode za nadoknađivanje izgubljenih zuba. Predložio je da se zamene mogu napraviti od izrezbarenih blokova slonovače ili kostiju, a oni veštački izrađeni zubni komadi bili bi korisni kao prirodni. Jedna od ovih metoda koja je priznata je da će se veštački zubi držati na mestu tako što će ih poluga privezati za preostale čvrste zube, koristeći voštani konac ili zlatnu žicu. Takođe je predstavio zubne aparatiće, iako su u početku bili izrađeni od zlata, otkrio je da se položaj zuba može ispraviti jer će zubi slediti obrazac žica. Obično su se za pričvršćivanje aparatića koristile navoštene platnene ili svilene niti.

Dijagram s početka 18. veka, koji je napravio lekar Fauhard u svojoj knjizi, gde je prikazan postupak ugradnje proteza

Od Anžea do Pariza i njegove revolucionarne knjige[uredi | uredi izvor]

Tokom 1716. do 1718. Fauhard je stekao veliki uspeh. Tokom tog vremena proveo je duge periode van kuće, proučavajući i deleći svoju medicinsku praksu sa drugim hirurzima širom Francuske.

1718. Fauhard se preselio u Pariz. Tokom svog boravka u tom gradu, Pjer je shvatio da mnogim medicinskim bibliotekama nedostaju dobri udžbenici o stomatologiji i da je potrebna enciklopedijska knjiga za oralnu hirurgiju, pa je na osnovu svog medicinskog iskustva doneo odluku da napiše profesionalni zubarski spis.

Mnogo meseci Fauhard je skupljao što je više mogao knjiga o medicinskim istraživanjima, intervjuisao je mnoge stomatologe koje je upoznao i pregledao svoje lične dnevnike tokom godina u Anžeu da bi napisao svoj priručnik. Napokon je 1723. godine, u dobi od 45 godina, dovršio prvi rukopis od 600 stranica za Le Chirurgien Dentiste(otprilike preveden kao Hirurški stomatolog). Fauhard je tražio dalje povratne informacije od svojih kolega tokom narednih pet godina, a rukopis je narastao na 783 stranice do trenutka objavljivanja 1728. godine u dva toma.[2] Knjiga je dobro prihvaćena u evropskoj medicinskoj zajednici. Prevod na nemački jezik već je bio dostupan 1733. godine, prošireno izdanje na francuskom jeziku objavljeno je 1746. godine, ali engleski prevod morao je sačekati još 200 godina do 1946.

Prilozi za stomatologiju[uredi | uredi izvor]

Stomatologija pre Fauharda[uredi | uredi izvor]

Ljudi bi često odlazili kod berberina ili "vadilaca zuba" da bi umesto lekara obavili posao na zubima. Aparati za izvlačenje zuba često bi koristili alate zvane "zubni pelikani". Ovi pelikani nisu bili vrlo precizni i često bi izvlačili zdrave zube zajedno sa problematičnim. Ponekad bi i ovi pelikani izvadili deo vilice. Hirurzi su u to vreme pokušavali da steknu status i želeli su da se distanciraju od "vadilaca zuba". Otuda je za Fauharda bio prilično neobično biti hirurg koji je u to vreme proučavao zube.[3]

Literatura o zubima se uglavnom nalazila u hirurškim raspravama, jer u to vreme nije postojalo izričito napisanih knjiga o zubima.[4]

Nije bilo propisa o tome ko može raditi na zubima sve dok Pariski medicinski fakultet nije izdao Edikt 1699. godine, kojim je stvoreno zvanje "stručnjak za lijevanje zuba", ili "stručnjak za zube", za ljude ovlašćene za obavljanje stomatoloških poslova.[5]

Od zanata do nauke[uredi | uredi izvor]

Fauhard je žalio kako je medicinska zajednica uglavnom ignorisala zube. Rekao je da su "Najpoznatiji hirurzi koji su napustili ovaj deo umetnosti ili su joj bar malo obraćali pažnju prouzrokovali ovaj nemar, porast ljudi koji su ga bez teorije i iskustva degradirali i bavili se slučajnošću, bez principa ili metode".[6] Smatrao je da previše "vadilaca zuba" troši previše vremena učeći kako se vuku zubi metodom pokušaja i pogrešaka, i verovao je da bi ljudi koji rade sa zubima morali provoditi više vremena učeći kako sačuvati zube.[3]

Higijena[uredi | uredi izvor]

Fauhard je verovao da je glavni način na koji ljudi treba da održavaju zube čistima pranje usta svako jutro vodom i trljanje zuba mokrim sunđerom. Takođe je izjavio da bi neki etanol pomešan sa vodom bio dovoljno rešenje za čišćenje. Izjavio je da četkice za zube treba da koriste sunđer umesto tkanine ili platna, jer je tkanina previše gruba i često bi trošila zube.[7]

Fauhard je primetio da uobičajeni sastojci za zubne proteze, kao što su cigla, porcelan, kamen od pume, kalcinirani talk, kalcinirani aluminijum donose više štete nego koristi. Takođe je primećeno da sok kiseljaka, limunov sok, jaka alkoholna pića vitriola i sol uništavaju gleđ. Sredstvo za čišćenje zuba koju Fauhard preporučuje je mešavina korala, zmajeve krvi, izgorelog meda, semenskih bisera, kostiju sipe, očiju rakova,posuda za oružje, sigilna zemlja hematitska zemlja, cimet, kalcinirani stipsa, potpuno redukovanog u fini prah i pomešanog zajedno. Međutim, preporučio je upotrebu takve proteze samo ako četkanje i ispiranje vodom nisu dovoljni.[7]

"Hirurški zubar"[uredi | uredi izvor]

Slika verzije knjige doktora Fauharda iz 1728. godine, Hirurški zubar

Knjiga se sastojala od 38 poglavlja u svesci 1 i 26 poglavlja u svesci 2. Teme u njegovoj knjizi su bili stomatološko obrazovanje, zubna anatomija, karijes, patologija, Materia medica i terapija, ortodoncija, hirurgija, presađivanje i transplantacija, refleksne nervne bolesti povezane sa bolestima usta, pioreja, hemoragija i stipsa, operativna i protetska stomatologija.[4] Pored toga, oba toma sadržala su 42 ploče sa hirurškim instrumentima i uređajima. Mnoge ideje predstavljene u knjizi bile su potpuno nove za stomatologiju.[8] Pjer Fauhard urezao je u svoje knjige mnoge svoje pronalaske instrumenata napravljenih za oralnu hirurgiju, poput opturatora i danas poznate stomatološke bušilice. Svrdla koju je Fauhard razvio je ručna, a pokreće je struna uvijena oko cilindra. Takođe je u svojoj knjizi predložio da se ulje karanfilića i cimeta koristi za pulpitis.[8]

Predgovor knjige korišćen je za skretanje pažnje na zubarske zakone u Ediktu iz 1699.[4]

Fauhard je preporučio da se ljudski urin koristi u lečenju ranih stadijuma karijesa.[8] Hemijsko jedinjenje koje u to vreme nije mogao da identifikuje u urinu bio je amonijak, koji je odgovoran za "blagotvorni rezultat" urina. Iako se urin u ove svrhe koristio od davnina do srednjeg veka, mnogi lekari i pacijenti su na lečenje naišli na otpor.

Značajno[uredi | uredi izvor]

  • Fauhard je opisao simptome 103 bolesti usta, kao i način lečenja.[4]
  • Sugerisao je da je German tooth worm theory (Nemačka teorija o crva u zubima) pogrešila u svom objašnjenju karijesa. Njegova posmatranja kroz mikroskop pokazala su da nema dokaza o crvima.[8]
  • Takođe je rekao da je uzrok zubnog karijesa šećer, a ljudi bi trebalo da ga ograniče u ishrani.[8]
  • Pobio je teorije spontanog generisanja zuba, tvrdeći da se prvi zubi, koji se nazivaju mlečni zubi, odvajaju od svojih korena. Neki zubari u Fauhardovo vreme verovali su da nemaju korene.[8]
  • Uveo je zubne plombe kao tretman zubnih šupljina, a predložio je mešavine poput olova, kalaja i ponekad zlata. Takođe je rekao da zub treba povremeno čistiti zubar.[8]
  • Rekao je da bi aparatići trebalo koristiti za ispravljanje položaja zuba i da bi se dečiji zubi mogli pomerati lakše i brže nego odrasli, što je rezultat veličine korena zuba, prema Fauhardu.[8]
  • Bio je ispred svog vremena u medicinskoj praksi i opisao je način na koji lekar treba da dočeka pacijenta i položaj u kojem treba da sedi.[8]
  • Preporučio je da zubar treba da stoji iza pacijenta kako bi im pomogao da se opuste i predstavio je koncept svetlosti zubarske stolice.[8]
  • Pa ipak, preporučio je jedno grgljanje dva puta dnevno sa sveže prikupljenim urinom ("... isprati usta svako jutro, čak i noću, pre nego što se ode u krevet, sa nekoliko kašika svog tek otopljenog urina... ")[9]
Hirurški instrumenti sa kraja 17. veka, koje je izradio Pjer Fauhard tokom istraživanja oralne hirurgije, (s leva na desno) testera, dve vrste klešta, (dole sleva na desno) dve vrste turpija i svrdlo

Poslednji dani[uredi | uredi izvor]

U svojoj knjizi i celog života Fauhard je osuđivao nadrilekarstva i prevare stomatoloških šarlatana i njihovu eksploataciju pacijenata. Pjer je savetovao svoje učenike i prijatelje o veoma štetnim tehnikama koje koriste šarlatani i da ih izbegavaju. Upozorio je svoje medicinske čitaoce da su azotna kiselina i sumporna kiselina na zubima za uklanjanje kamenca koji koriste šarlatani potencijalno opasni i objasnio im je kako identifikovati njihove lažne zubne plombe.[8] Jedan od prvih lekara koji je osudio medicinsku zloupotrebu u stomatologiji, on je Tribunalu tvrdio da mnogi zubari u Francuskoj nisu imali diplomu ili iskustvo.[10]

Fauhard je postao model za sve stomatologe koji dolaze. Preminuo je u 83. godini u Parizu 22. marta 1761. godine. U zapisu o sahrani označen je kao Maitre Chirurgien-Dentiste, ili Magistar stomatološke hirurgije.[4]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Fauhardovo delo uticalo je na mnoge mlade medicinske umove u doba prosvetiteljstva u Francuskoj, Robert Bunon (1702–1748), stomatolog poput Fauharda, proveo je dugi niz godina u istraživanju hipoplazije gleđi.[10]

Etienne Bourdet (1722–1789), za koga se kaže da je jedan od najboljih francuskih stomatologa nakon Fauharda, zasnivao je svoj rad uglavnom na zubnim protezama (koncept koji je uveo Pjer), takođe je poboljšao način izrade mešavina i bio prvi lekar koji je uradio gingivektomiju svojim pacijentima kada je to potrebno.[10]

Američki zubar iz 19. veka Chapin A. Harris često ga je citirao i rekao da će ga „uzimajući u obzir okolnosti i ograničenja svog vremena uvek pamtiti kao pionira i osnivača moderne stomatologije“.[10]

Iako je Fauhardov poznati stomatološki spis o stomatologiji objavljen u 18. veku, tek 1946. godine kada je Lilian Lindsay, istoričarka medicinske nauke, objavila prevod na engleski jezik.[10]

Po njemu je nazvana Stomatološka akademija Pjer Fauhard, osnovana 1936. godine.

Fauhard je predstavljen na marki u Francuskoj u znak sećanja na 200 godina od njegove smrti 1961. godine [11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jean-François Vincent. „Fauchard, Pierre”. www.biusante.parisdescartes.fr (na jeziku: francuski). Bibliothèque interuniversitaire de Santé, Université de Paris (Base biographique). Pristupljeno 2021-02-08. 
  2. ^ a b v Spielman, A. I. (2007). „The birth of the most important 18th century dental text: Pierre Fauchard's Le chirurgien dentist”. Journal of Dental Research. 86 (10): 922—926. PMID 17890667. S2CID 36230475. doi:10.1177/154405910708601004. 
  3. ^ a b Jones, Colin (2000). „Pulling Teeth in Eighteenth-Century Paris”. Past & Present. 166 (166): 100—145. ISSN 0031-2746. JSTOR 651296. doi:10.1093/past/166.1.100. 
  4. ^ a b v g d WEINBERGER, BERNHARD WOLF (1940). „Did Dentistry Evolve from the Barbers, Blacksmiths or from Medicine?”. Bulletin of the History of Medicine. 8 (7): 965—1011. ISSN 0007-5140. JSTOR 44440553. 
  5. ^ Jones, Colin (2008). „The King's Two Teeth”. History Workshop Journal. 65 (65): 79—95. ISSN 1363-3554. JSTOR 25472975. PMID 19618562. S2CID 5342720. doi:10.1093/hwj/dbn014. 
  6. ^ SCHWARTZ, L. LASZLO (1954). „The Historical Relations of American Dentistry and Medicine”. Bulletin of the History of Medicine. 28 (6): 542—549. ISSN 0007-5140. JSTOR 44443907. PMID 13230681. 
  7. ^ a b DRAKE, T. G. H. (1947). „Antiques of Medical Interest: TOOTH BRUSH SET, SILVER, LONDON, 1799”. Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 2 (1): 48—50. ISSN 0022-5045. JSTOR 24619517. PMID 20242556. doi:10.1093/jhmas/II.1.48. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j Jean Claude de Vaux. „Who is Pierre Fauchard?”. Pierre Fauchard Academy. Arhivirano iz originala 25. 03. 2022. g. Pristupljeno 21. 8. 2014. 
  9. ^ Fauchard, Pierre, Le Chirurgien Dentiste, 1746, Vol. 1, Chapter 9, p.167
  10. ^ a b v g d Spanish language quick reference desk. „Dentistry practice in Spain and France during the 18th century” (na jeziku: Spanish). The free info's corner. str. 1. Pristupljeno 22. 7. 2006. Spanish language quick reference desk. "Dentistry practice in Spain and France during the 18th century" (in Spanish). The free info's corner. p. 1. Retrieved July 22, 2006.
  11. ^ Yardley, Christopher B. (2015), „On Being First”, The Representation of Science and Scientists on Postage Stamps, A science communication study, ANU Press: 143—174, ISBN 978-1-925021-78-3, JSTOR j.ctt15hvqxp.8, Pristupljeno 2020-11-19 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пјер_Фаухард&oldid=27497713”