Saša Ilić (pisac)

Saša Ilić
Saša Ilić
Datum rođenja	1972.
Mesto rođenja	Svetozarevo, SFR Jugoslavija

Saša Ilić (Svetozarevo, 1972) srpski je pisac i urednik. Jedan od urednika izdavačke delatnosti Narodne biblioteke Srbije^[1] i jedan od nekadašnjih osnivača i članova redakcije^[2] podlistka Beton koji su objavljivale dnevne novine Danas.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Većinu svojih tekstova je objavio u časopisu Reč, u kom je debitovao u januaru 1995. godine. Sa Draganom Boškovićem je 1998. objavio koautorsku knjigu pod nazivom Odisej. Proznu knjigu Predosećanje građanskog rata objavio je 2000. godine kao prvu knjigu u ediciji Reč.^[3] Iste godine je priredio zajedničku knjigu mladih pripovedača pod naslovom Pseći vek u kojoj su se, pored njegove, našle pripovetke Mihajla Spasojevića, Borivoja Adaševića, Uglješe Šajtinca, Srđana V. Tešina i Nenada Jovanovića.

Roman Berlinsko okno^[4] za koji je dobio stipendiju fonda Borislav Pekić ^[5] bio je u užem izboru za NIN-ovu nagradu 2005.^[6]

Godine 2015. objavio je dve zbirke priča, Dušanovac. Pošta, koja je iste godine na beogradskom sajmu knjiga osvojila specijalno priznanje^[7] za grafičku opremu, i Lov na ježeve. Četiri godine kasnije napisao je roman Pas i kontrabas^[8] za koji je dobio NIN-ovu nagradu.^[9]

Dela[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Ilić 2020. godine u Pirotu
Ilić 2020. godine u Pirotu

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Saša Ilić”. www.napolaputa.net.
^ „Demilitarizacija nametnutih vrednosti”. Glas javnosti. 5. 8. 2006.
^ „Predosećanje građanskog rata”. openlibrary.org.
^ „Roman o Berlinu”. www.plastelin.com. Arhivirano iz originala 18. 05. 2008. g. Pristupljeno 04. 06. 2009.
^ „Hrabro betoniranje”. www.danas.rs.
^ „Ninova nagrada Miru Vuksanoviću”. www.b92.net. Pristupljeno 20. 1. 2020.
^ „Svečano uručene nagrade 60. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 14. 11. 2015.
^ „SLUŠAONICA 128 - 47. emisija (29. 10. 2019) - Noć Republike”. Pristupljeno 16. 12. 2019.
^ „Saša Ilić dobitnik Ninove nagrade za roman „Pas i kontrabas“”. Pristupljeno 20. 1. 2020.
^ „Berlinsko okno”. www.booksa.hr. Arhivirano iz originala 24. 6. 2011. g. Pristupljeno 4. 6. 2009.
^ „Berlinsko okno”. knjiga.hr. Arhivirano iz originala 3. 5. 2009. g. Pristupljeno 4. 6. 2009.
^ Čanak, Tatjana (26. 3. 2011). „Saša Ilić, autor romana o Đinđiću: Lakoća ubijanja rečima”. www.blic.rs. Pristupljeno 26. 3. 2011.
^ „Saša Ilić:Dušanovac. Pošta. Kalendarske priče”. Pristupljeno 14. 11. 2015.
^ „Saša Ilić:LOV NA JEŽEVE”. Pristupljeno 21. 11. 2015.
^ „Saša Ilić:Pas i kontrabas”. Pristupljeno 16. 11. 2019.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Naš „brod ludaka“, Glas javnosti (jezik: srpski)
Ein Blick durchs Berliner Fenster, Ein Interview mit Saša Ilić (jezik: nemački)
Dubravka Đurić, Izazovne prakse pisanja posle 2000. godine u Srbiji (jezik: srpski)
Poezija na bis (jezik: srpski)
Dobitnik Ninove nagrade Saša Ilić za RTS: "Pas i kontrabas" – metafora u ritmu džeza (jezik: srpski)

Ovaj biografski članak vezan za književnika je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] „Saša Ilić”. www.napolaputa.net.

[2] „Demilitarizacija nametnutih vrednosti”. Glas javnosti. 5. 8. 2006.

[3] „Predosećanje građanskog rata”. openlibrary.org.

[4] „Roman o Berlinu”. www.plastelin.com. Arhivirano iz originala 18. 05. 2008. g. Pristupljeno 04. 06. 2009.

[5] „Hrabro betoniranje”. www.danas.rs.

[6] „Ninova nagrada Miru Vuksanoviću”. www.b92.net. Pristupljeno 20. 1. 2020.

[7] „Svečano uručene nagrade 60. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 14. 11. 2015.

[8] „SLUŠAONICA 128 - 47. emisija (29. 10. 2019) - Noć Republike”. Pristupljeno 16. 12. 2019.

[9] „Saša Ilić dobitnik Ninove nagrade za roman „Pas i kontrabas“”. Pristupljeno 20. 1. 2020.

[10] „Berlinsko okno”. www.booksa.hr. Arhivirano iz originala 24. 6. 2011. g. Pristupljeno 4. 6. 2009.

[11] „Berlinsko okno”. knjiga.hr. Arhivirano iz originala 3. 5. 2009. g. Pristupljeno 4. 6. 2009.

[12] Čanak, Tatjana (26. 3. 2011). „Saša Ilić, autor romana o Đinđiću: Lakoća ubijanja rečima”. www.blic.rs. Pristupljeno 26. 3. 2011.

[13] „Saša Ilić:Dušanovac. Pošta. Kalendarske priče”. Pristupljeno 14. 11. 2015.

[14] „Saša Ilić:LOV NA JEŽEVE”. Pristupljeno 21. 11. 2015.

[15] „Saša Ilić:Pas i kontrabas”. Pristupljeno 16. 11. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

p r u NIN-ova nagrada
1954—1975.	1954: Dobrica Ćosić — Koreni 1955: Mirko Božić — Neisplakani 1956: Oskar Davičo — Beton i svici 1957: Aleksandar Vučo — Mrtve javke 1958: Branko Ćopić — Ne tuguj bronzana stražo 1960: Radomir Konstantinović — Izlazak 1961: Dobrica Ćosić — Deobe 1962: Miroslav Krleža — Zastave 1963: Oskar Davičo — Gladi 1964: Oskar Davičo — Tajne 1965: Ranko Marinković — Kiklop 1966: Meša Selimović — Derviš i smrt 1967: Erih Koš — Mreže 1968: Slobodan Novak — Mirisi, zlato i tamjan 1969: Bora Ćosić — Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji 1970: Borislav Pekić — Hodočašće Arsenija Njegovana 1971: Miloš Crnjanski — Roman o Londonu 1972: Danilo Kiš — Peščanik 1973: Mihailo Lalić — Ratna sreća 1974: Jure Franičević Pločar — Vir 1975: Miodrag Bulatović — Ljudi sa četiri prsta
1976—2000.	1976: Aleksandar Tišma — Upotreba čoveka 1977: Petko Vojnić Purčar — Dom sve dalji 1978: Mirko Kovač — Vrata od utrobe 1979: Pavle Ugrinov — Zadat život 1980: Slobodan Selenić — Prijatelji 1981: Pavao Pavličić — Večernji akt 1982: Antonije Isaković — Tren 2 1983: Dragoslav Mihailović — Čizmaši 1984: Milorad Pavić — Hazarski rečnik 1985: Živojin Pavlović — Zid smrti 1986: Vidosav Stevanović — Testament 1987: Voja Čolanović — Zebnja na rasklapanje 1988: Dubravka Ugrešić — Forsiranje romana reke 1989: Vojislav Lubarda — Vaznesenje 1990: Miroslav Josić Višnjić — Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba 1991: Milisav Savić — Hleb i strah 1992: Živojin Pavlović — Lapot 1993: Radoslav Petković — Sudbina i komentari 1994: Vladimir Arsenijević — U potpalublju 1995: Svetlana Velmar-Janković — Bezdno 1996: David Albahari — Mamac 1997: Milovan Danojlić — Oslobodioci i izdajnici 1998: Danilo Nikolić — Fajront u Grgetegu 1999: Maksimilijan Erenrajh Ostojić — Karakteristika 2000: Goran Petrović — Sitničarnica „Kod srećne ruke”
2001—danas	2001: Zoran Ćirić — Hobo 2002: Mladen Markov — Ukop oca 2003: Vladan Matijević — Pisac izdaleka 2004: Vladimir Tasić — Kiša i hartija 2005: Miro Vuksanović — Semolj zemlja 2006: Svetislav Basara — Uspon i pad Parkinsonove bolesti 2007: Dragan Velikić — Ruski prozor 2008: Vladimir Pištalo — Tesla, portret među maskama 2009: Grozdana Olujić — Glasovi u vetru 2010: Gordana Ćirjanić — Ono što oduvek želiš 2011: Slobodan Tišma — Bernardijeva soba 2012: Aleksandar Gatalica — Veliki rat 2013: Goran Gocić — Tai 2014: Filip David — Kuća sećanja i zaborava 2015: Dragan Velikić — Islednik 2016: Ivana Dimić — Arzamas 2017: Dejan Atanacković — Luzitanija 2018: Vladimir Tabašević — Zabluda Svetog Sebastijana 2019: Saša Ilić — Pas i kontrabas 2020: Svetislav Basara — Kontraendorfin 2021: Milena Marković — Deca 2022: Danica Vukićević — Unutrašnje more 2023: Stevo Grabovac — Poslije zabave

Normativna kontrola
Međunarodne	ISNI VIAF
Državne	Nemačka Sjedinjene Države Češka Hrvatska
Ostale	IdRef