Ерих Кош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ерих Кош

Erih.jpg
Српски књижевник, преводилац и академик

Информације
Датум рођења 15. април 1913.
Место рођења Сарајево (Аустријско царство)
Датум смрти 25. мај 2010.
Место смрти Београд (Србија)
Дела
Потпис

Ерих Кош (Сарајево, 15. април 1913Београд, 25. мај 2010) је био српски књижевник, преводилац и академик јеврејског порекла.

Биографија[уреди]

Основну школу и гимназију завршио је у Сарајеву. Дипломирао је право на Београдском универзитету 1935. године.

У народноослободилачком рату Ерих Кош је учествовао од 1941. године. У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у Босни и Црној Гори.

После ослобођења, Ерих Кош је био, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Једно време је био у дипломатији. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа провео је пет година (1964 — 1969).

Прозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског.

Био је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН- клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа „Савременик“.

Српска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 1974. за дописног и 1978. године за свог редовног члана.

Преминуо је 25. маја 2010. године.

Библиографија[уреди]

Збирке приповедака[уреди]

  • У ватри (1947)
  • Три хронике (1949)
  • Записи о младим људима (1950)
  • Време ратно (1952)
  • Најлепше године (1955)
  • Као вуци (1958)
  • Прво лице једнине (1963)
  • На аутобуској станици (1974)
  • Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)
  • Босанске приче (1984)

Романи[уреди]

  • Чудновата повест о киту великом такође званом Велики мак (1956)
  • Il Tifo (1958)
  • Снег и лед (1961)
  • Новосадски покољ (1961)
  • Имена (1964)
  • Мреже (1967)
  • Досије Храбак (1971)
  • У потрази за Месијом (1978)
  • Шамфорова смрт (1986)
  • Писац говора (1989)
  • Мишеви (1991)
  • Кућа 25а (1994)

Књиге есеја и чланака[уреди]

  • Тај проклети занат списатељски (1965)
  • Зашто да не (1971)
  • Приповетка и приповедање (1980)
  • Сатира и сатиричари (1985)

Књиге аутобиографске прозе[уреди]

  • Узгредне забелешке (1990)
  • Између редова (1994)
  • Одломци и сећања
  • Писци I и II

Признања[уреди]

За своје књижевно дело академик Ерих Кош је добио више признања, међу осталим и награду Савеза књижевника Југославије за роман Велики мак (1958), Октобарску награду Београда за збирку Прво лице једнине (1964) и НИН-ову награду за најбољи роман године Мреже (1968). Такође, додељено му је и највеће признање Србије - Седмојулска награда, коју је добио за животно дело.

Спољашње везе[уреди]