Пас и контрабас

С Википедије, слободне енциклопедије
Пас и контрабас
Насловна страна романа Пас и конрабас
Настанак и садржај
АуторСаша Илић
Земља Србија
Језиксрпски
Жанр / врста делароман
Издавање
ИздавачОрфелин издаваштво
Датум2019.
НИН-ова награда

Пас и контрабас је роман из 2019. године у издању "Орфелин издаваштва" српског књижевника Саше Илића. Добитник је НИН-ове награде за најбољи роман године.[1][2]

О писцу[уреди | уреди извор]

Саша Илић је рођен 1972. у Јагодини. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. До сада је објавио три књиге приповедака и три романа. Један је од покретача и уредник књижевног подлистка "Бетон" у дневном листу "Данас". [2]

О књизи[уреди | уреди извор]

Пас и контрабас Саше Илића је роман о музици, џезу, љубави и антипсихијатријској побуни против друштва које је одлучило да заборави све своје ратове.[1]

Главном јунаку романа Пас и контрабас је гломазни инструмент одавно срастао с леђима, и као какав уклети грбавац води читаоца на различита места, на бојни брод Југословенске ратне морнарице, ковинску болницу, дунавску обалу, затроване институције, приказује судбине талентованих побуњеника, првих и последњих љубави, напуштености, уз сталне флешбекове и кошмаре, до светла - мора, музике, избеглицама пуне Ђенове, града који је познат по гробљу и још више по луци – тачки у којој избрисани и прогнани виде слободу и одакле се креће у нови живот, или барем његов наговештај.[1]

Главни јунак је џез контрабасиста који је престао да свира. Заробљен је у времену, када би трбаало да је његов живот по свим предоченим параметрима већ завршен, али ипак није. Живот ипак траје заглављен између очаја и војно-фармацеутски детерминисане „помоћи“, у оквирима закона индустрије забаве која се представља као уметност.[1]

Роман говори о томе како проговорити о ратној трауми која је остављена потомству да је покрива, затрпава и гура под тепих. Трагање за излазом из тог стања везано је за проналажење blue tona нове слободе. [1]

Награде[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Pas i kontrabas”. goodreads.com. Приступљено 28. 3. 2022. 
  2. ^ а б Ilić, Saša (2019). Pas i kontrabas. Novi Sad: Orfelin izdavaštvo. стр. 301—304. ISBN 978-86-6039-043-3. 
  3. ^ „Saša Ilić dobitnik Ninove nagrade za roman „Pas i kontrabas. danas.rs. Приступљено 28. 3. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]