Не тугуј бронзана стражо
| Не тугуј бронзана стражо | |
|---|---|
 | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Бранко Ћопић |
| Земља | ФНР Југославија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Издавање | Прво издање 1958: Свјетлост, Сарајево, Босна и Херцеговина[1] |
| Број страница | 158 |
| Награде | |
| Награде | НИН-ова награда |
„Не тугуј бронзана стражо” је роман српског писца Бранка Ћопића, објављен 1958. године.[2] Исте године, Бранко Ћопић за овај роман добио је НИН-ову награду.[3]
Радња[уреди | уреди извор]
Радња романа прати Крајишнике који се након Другог свјетског рата силом прилика одвајају од свог родног краја и одлазе у Банат. Долази до судара два менталитета: сиромашног планинског, који је настао борбом за голи опстанак, и богатог равничарског, који је настао у мирној банатској свакодневници. Јунаци романа боре се са новом околином, разапети су између оног познатог, што је вијековима у њиховој свијести, и туђег и непознатог на које су наишли,[4] настоје да се помире са другачијом историјом, идеологијом и религијом, као и са новим необичним подневљем:
„Вири Јовандека из вагона, нујан је нешто, па нит му се прича, нит му је до икаква друштва. Ево, по други пут ове године гледа ту необичну земљу, а не зна шта да каже: и јест земља и није права земља. Гдје је ту брдо па да се попнеш и погледаш иде ли нечија војска, види ли се дим у даљини, чују ли се топови? Откад зна за се, немирни Крајишник, граничар, прибојава се невидовне напасти, ордија, буна и свакојаких невоља, па је без праве осматрачнице слијеп као да је у врећу завезан. – Пази, шуме ни за лијек! Јадна ти је земља без шуме. Куда ћеш ако те натисне каква невоља, ако дође до бјежаније и густога? Нема у Банату онога: шума ти мати, брда се вати. Куд ћеш испред војске, испред власти? Зар у кукурузе ко дијете кад нешто скриви?!”[5]
НИН-ова награда[уреди | уреди извор]
У ужем избору за НИН-ову награду 1958. године нашло се седам романа, од чега је један био и Ћопићев роман „Не тугуј бронзана стражо”. Петочлани жири је одлуком већине изабрао овај роман.[6]
Бранко Ћопић је за НИН 1. фебраура 1959. године изјавио:
„Мени је веома пријатно што сам добио овогодишњу НИН-ову награду, награду која је током ових неколико година стекла велики углед у нашем књижевном свету. Мило ми је што сам се нашао у друштву Добрице Ћосића, Давича, Божића и Вуча а посебно ми је мило што ми је озбиљан конкурент био Булатовић. Такође ми је врло драго што је награђена баш моја књига „Не тугуј бронзана стражо” зато што сам у овој књизи знатно одступио од свог уходаног, типичног писања, што сам се кроз њу поново вратио лирској поезији са којом сам и почео. Ова ме је награда охрабрила, јер ме је утврдила у уверењу да сам пошао добрим путем...”[6]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Ћопић, Бранко, Не тугуј бронзана стражо. Сарајево: Свјетлост. 1990. ISBN 978-86-01-01907-2.
- Ћопић, Бранко, Не тугуј бронзана стражо. Бања Лука: Бесједа. 2003. ISBN 978-99938-35-27-1.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Branko Ćopić: Ne tuguj bronzana stražo”. Bibliofil. Приступљено 07. 12. 2018.[мртва веза]
- ^ „Ne tuguj, bronzana stražo”. www.goodreads.com. Приступљено 07. 12. 2018.
- ^ „NE TUGUJ, BRONZANA STRAŽO: Branka Ćopića nema već 31. godinu”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). 26. 03. 2015. Приступљено 07. 12. 2018.
- ^ „ПРЕДСТАВА „ДРУГОГ” У РОМАНУ „НЕ ТУГУЈ БРОНЗАНА СТРАЖО” БРАНКА ЋОПИЋА” (PDF). www.maticasrpska.org.rs. Приступљено 07. 12. 2018.
- ^ Ćopić, Branko (2003). Ne tuguj bronzana stražo. Tutnjević, Staniša., Ćosić-Vukić, Ana. Banja Luka: Besjeda. ISBN 978-99938-35-27-1. OCLC 224310726.
- ^ а б „НИН online”. Nin online. Архивирано из оригинала 05. 03. 2017. г. Приступљено 07. 12. 2018.
