Hajdudorog
| Hajdudorog mađ. Hajdúdorog | |
|---|---|
 Razglednica iz 1957. | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Regija velike severne ravnice |
| Županija | Hajdu-Bihar |
| Srez | Hajdubesermenj |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 8.797[1] |
| — gustina | 89,97 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 29′ S; 21° 18′ I / 47.49° S; 21.30° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 100,65 km2 |
  Hajdudorog Hajdudorog na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 4087 |
| Pozivni broj | (+36) 52 |
| Veb-sajt | |
| http://www.hajdudorog.hu/ | |
Hajdudorog (mađ. Hajdúdorog) grad je u Mađarskoj. Hajdudorog je jedan od važnijih gradova u okviru županije Hajdu-Bihar. Godine 2001. 80,9% stanovništva Hajdudoroga bili su grkokatolici.
Grad se nalazi na 47°49′S 21°30′I. Hajdudorog je imao 8.797 stanovnika u 2014[2] (manje u odnosu na 8.888 u 2006.), sa gustinom naseljenosti od 89,97 ljudi po km². Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 130 m, a površina okruga je 100,65 km².
Istorija[uredi | uredi izvor]
Grad je jedan od takozvanih „starih hajdučkih gradova“ i izgleda da je bio naseljen još od paleolita,[3] ali prvi pisani zapisi potiču iz 1301.[4] Na tom području su pronađeni arheološki ostaci takozvane kulture bakarnih sekira iz perioda 1380–2200 pre nove ere, kao i naselja skita iz gvozdenog doba.[5][6] Grobnice iz rimskog doba pronađene su na tom području 1938. Sarmatske, keltske i rimske grobnice nalazile su se u blizini crkve i čini se da je područje u to vreme predstavljalo granicu između rimskih i sarmijskih zemalja.
Avari su se doselili u to područje 567. godine nove ere, a Mađari 896. godine. Otomansko carstvo je preuzelo grad 1566. godine nove ere, ali je do 17. veka bio u rukama Habzburga.
Većnica je izgrađena oko 1660. godine, a do danas je ostala iako je oštećena tokom Drugog svetskog rata.
Kolera je zahvatila grad u 19. veku i 1843. godine.
Hajdudorog je podeljen na sedam opština. Istorija grada predstavljena je u Zavičajnom muzeju.
Ekonomija[uredi | uredi izvor]
Glavni ekonomski izvor u regionu je poljoprivreda, uglavnom vinogradi i poljoprivredna delatnost koja se odnosi na zemljoradnju i stočarstvo.[7][8][9][10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ Hajdúdorog population statistics at Magyarország közigazgatási helynévkönyve.
- ^ M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, 15. o. Kiadói Főig. Eng. sz. 2188/1970 (1970)
- ^ Gregorius Fejér. Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, 8. kötet/5 (Latin nyelven), 18. (1835)
- ^ M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, p17. (1970)
- ^ M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. (Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, 21. o. Kiadói Főig., 1970).
- ^ Hajdú-Bihar megyei Levéltár gyűjteménye; Határleírás 1852-1893 között. VI. 127.
- ^ Vadász, István. Hajdúböszörményi kistérség. (Budapest: Száz magyar falu könyvesháza Kht), 53
- ^ Vadász, István. Hajdúböszörményi kistérség. Budapest: Száz magyar falu könyvesháza Kht., 55. o. ISBN 963 8629851 (2004).
- ^ Pannon Enciklopédia: Magyarország állatvilága. Budapest: Dunakanyar 2000, p14-15.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Naseljena mesta Hajdu-Bihar županije u Mađarskoj | ||
|---|---|---|
| Gradovi sa županijskim pravima |
|   |
| Gradovi | ||
| Veća naselja | ||
| Sela |
| |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
