Čedomir Đurđević

Čedomir Đurđević
Čedomir Đurđević
	Dr Čedomir Đurđević
Lični podaci
Datum rođenja	25. januar 1866.
Mesto rođenja	Jagodina, Kneževina Srbija
Datum smrti	24. novembar 1940. (74 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Vojna karijera
Čin	Sanitetski brigadni general
Učešće u ratovima	Prvi balkanski rat,; Drugi balkanski rat,; Prvi svetski rat

Čedomir Đurđević (Jagodina, 25. januar 1866 — Beograd, 24. novembar 1940) bio je srpski lekar, hirurg, sanitetski brigadni general, profesor univerziteta, upravnik Zavoda za ratnu hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Život i rad[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Jagodini 25. januara 1866. godine. Gimnaziju završava u Kragujevcu 1886. godine.^[1] Kao odličan đak, prijavio se na raspisan konkurs za dobijanje stipendije Vojnog saniteta za studije medicine.^[2] Dobija stipendiju Ministarstva vojske Srbije i odlazi na studije medicine u Beč. Posle završenih studija 1893. godine vraća se u Beograd. Nakon odsluženog vojnog roka, polaže ispit za vojnog lekara, i u činu sanitetskog kapetana II klase biva postavljen za garnizonskog lekara u Beogradu.^[2] Posle godinu dana premešten je u Požarevac, gde je postavljen za upravnika Privremene vojne bolnice.

Godine 1895. odlazi u Skoplje gde je postavljen za lekara pri našem konzulatu. U Skoplju je ostao do 1897. godine, kada ponovo odlazi u Beč na specijalizaciju hirurgije na klinici profesora Karla Gusenbauera.^[3] Po povratku iz Beča 1899. godine osnovao je Hirurško odeljenje Vojne bolnice u Zaječaru, gde je jedno vreme bio i upravnik. Istovremeno je bio i referent saniteta Timočke divizijske oblasti.^[4] Za šefa Hirurškog odeljenja nove Vojne bolnice u Beogradu postavljen je 1909, gde je ostao do 1912. godine.

Za vreme Balkanskih ratova 1912—1913. obavljao je dužnost načelnika saniteta Prve armjske oblasti, a pred kraj ratova, ponovo je postavljen za šefa Hirurškog odeljenja nove Vojne bolnice u Beogradu.

U Prvom svetskom ratu, 1914—1918, bio je na raznim dužnostima, hirurg konsultant pri Vrhovnoj komandi i Trećoj rezervnoj bolnici u Kragujevcu a istovremeno i načelnik Hirurškog odeljenja Druge rezervne bolnice u Kragujevcu.^[5] Bio je i predsednik komisije za suzbijanje epidemije pegavca, osnovane u Kragujevcu pri Vrhovnoj komandi.

Ha Solunskom frontu, 1916—1917, bio je hirurg konsultant i šef odeljenja u poljskoj hirurškoj bolnici kod Ostrova. Krajem 1917. godine i sve do proboja Solunskog fronta (septembar 1918), dr Đurđević obavlja dužnost načelnika Hirurškog odeljenja Srpske bolnice u Solunu. Po proboju Solunskog fronta bio je hirurg konsultant pri Vrhovnoj komandi, ali i načelnik hirurških ekipa u ratnim divizijskim zavojištima.^[6] Početkom 1920. godine, postavljen je za upravnika Glavne vojne bolnice u Beogradu. Ukazom iz 1922. postavljen je za vanrednog profesora ratne hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.^[4] Unapređen je 1928. u čin sanitetskog generala i postavljen je za načelnika saniteta Treće armije u Skoplju. Na svoju molbu penzionisan je 1929. godine.

Dr Đurđević je bio jedan od pet prvih vojnih hirurga u srpskoj vojsci. Pored dr Čedomira Đurđevića, treba spomenuti i: dr Mihaila Petrovića, dr Jordana Stajića, dr Romana Sondermajera, dr Lazara Genčića.^[2] Bio je aktivan član Srpskog lekarskog društva, Lekarske komore, Član Glavnog odbora Crvenog krsta Srbije, predsednik Društva za čuvanje narodnog zdravlja, član Uprave društva za suzbijanje raka, Društva za zaštitu dece i Lige protiv tuberkuloze.^[1] Bio je saradnik Udruženja za kulturnu saradnju s Engleskom i Amerikom, jedan od glavnih inicijatora Jugoslovensko-bugarske lige i njen prvi predsednik.^[7] Bio je saradnik „Narodne odbrane”. Učestvovao je i pri osnivanju i radu mnogih naših kulturnih i humanitarnih udruženja.

Dr Čedomir Đurđević napisao je i veliki broj stručnih naučnih referata i kazuistike. Bavio se i pitanjem sveslovenske medicinske terminologije pa je pravio ozbiljne predloge za stvaranje jednog zajedničkog slovenskog jezika, kome je dao čak i ime "Sveslav".^[7]

General dr Čedomir Đurđević umro je 24. novembra 1940. godine u 74. godini života.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Domaća odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Orden Svetog Save V stepena (1897)
Orden Svetog Save V stepena (1900)
Orden Svetog Save V stepena (1900)
Takovski krst (1900)
S. P. I. (1903)
Zlatna medalja za revnosnu službu (1914)
Medalja za vojničke vrline (1906)
Orden Svetog Save III stepena (1911)
Orden Belog orla IV stepena (1913)
Zlatna medalja za revnosnu službu (1914)
Karađorđeva Zvezda IV stepena (1915)
Zlatna medalja za revnosnu službu (1918)
Orden Belog orla IV stepena (1920)
Orden Belog orla III stepena (1922)
Orden Svetog Save III stepena (1923)
Orden Svetog Save I stepena (1929)

Inostrana odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Grčki orden Feniks I stepena (1931)

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Dr Đurđević Č. Balkanski pokret i dalji rad konferencije. Preštampano iz knjige Četvrta balkanska konferencija. - Beograd. Jugoslovenska nacionalna grupa za balkansku konferenciju. Štamparija "Privreda". 1935.
Dr Đorđević Č. Borba protiv tuberkuloze u Engleskoj (Velikoj Britanskoj). (Preštampano iz "Rada III godišnjeg skupa Jugoslovenskog lekarskog društva"). - Beograd. Štamparija Save Radenkovića i brata. 1922.sa 2 crteža.
Dr Đurđević Č. Ciljevi i rad Društva za očuvanje narodnog zdravlja i zdravstvena organizacija kod nas. – Beograd. Izdanje Jugoslovenskog društva za čuvanje narodnog zdravlja. Štamparija "Cv. Đorđe". 1930.
Dr Đurđević Č. Kratki pregled balkanskog pokreta i rada tri prve konferencije. Preštampano iz knjige Treća balkanska konferencija. – Beograd. Jugoslovenska nacionalna grupa za Balkansku konferenciju. Zadružna štamparija. 1934.
Dr Diourdiévitch. Tch. Morale Internacionale et Morale Interbalkanique and International Moral and Inter-Balcanie Morale. – Beograd. Edition de l'auteut, (Imprimerie "Planeta"). 1933.(Tirage à part) Les Balkans, vol IV. n11, Aout 1933.
Dr Đurđević Č. Napreci u hirurgiji i opšta praksa. Odštampano iz "Srpskog arhiva", 1912. god. – Beograd. Štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije. 1912.
Dr Đurđević Č. O preobražaju u našem sanitetu. – Beograd. (Izdanje autora). Štaparija Topografskog odeljenja Vrhovne komande. 1919.
Dr Đurđević Č. Pozdravni govor predsednika Jugoslovenskog društva za čuvanje narodnog zdravlja na godišnjem društvenom skupu 16. jula 1929. – Beograd. (Jugoslovensko društvo za čuvanje narodnog zdravlja). Štamparija "Sv. Đorđe". 1929.
Dr Đurđević Č. Sveslovenski ili Sveslav. Jedan ogled opšteg međuslovenskog narečja analitičkog karaktera. – Beograd. (Izdanja autora). Štamparija "Merkur". 1940.
Dr. Diourdievitch Tch. Vers l'Union monétarie balkanique et peut-être même européenne. Towards a Balkan monetary union and eventually a European M. M. C.C. U. C. – Beograd (Yugoslavie). Imprimerie "Radenkovic". 1936.+(2)
Dr Đurđević Č. Za monetarnu uniju Balkanskih zemalja. Za balkansku monetarnu uniju, pa možda i Evrope. S. S. – Beograd. Jugoslovensko Udruženje za Balkansku Zajednicu. Štamparija "Radenković". 1935.
Dr Đurđević Č. Za južnoslovensku medicinsku terminologuju. – Beograd. Južnoslovensko lekarsko društvo. 1932.Separatni otisak. Rad IV godušnjeg skupa Jugoslovenskog lekarskog društva 25—27. septembra 1932. u Vrnjačkoj Banji.
Dr Đurđević Č. Zajednički slovenski jezik, Sveslav i zajednička medicinska terminologija. – Beograd. Štamparija Ž. Madžarević. pređe "Tucović". 1931.Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 33, sveska III, 1931 god.
Dr Đurđević Č. O jednom novom, mehaničkom načinu suzbijanja kataralne pneumonje posle trbušnih operacija, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol.16, god.1910
Dr Đurđević Č. Projekat pravila Društva srpskih lekara, Solun, 1918.
Dr Đurđević Č. Plan rada lekara pri poslanstvu u savezničkoj zemlji, Solun, 1918.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Stanojević Vladimir, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / napisao Vlad. Stanojević. Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / prikupio, sredio za štampu i izdao Vlad. Stanojević, [Ponovo štampano i dopunjeno izd.] / priredili Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija). str. 889.
^ ^a ^b ^v Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 187.
^ Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 252.
^ ^a ^b Čolović B. Radoje, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd : Prosveta, 2002 (Subotica : Birografika). str. 564.
^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 188.
^ Stanojević Vladimir, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / napisao Vlad. Stanojević. Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / prikupio, sredio za štampu i izdao Vlad. Stanojević, [Ponovo štampano i dopunjeno izd.] / priredili Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija). str. 890.
^ ^a ^b Petrović M.: Dr Čeda Đurđević, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 42, godina 1940., sveska 12. str. 584–585.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014 (Beograd : Vojna štamparija)
Vuković Ž., Da ne zaboravimo = Lest We Forget = De peur que nous n'oublions = PustЬ ne zabudem : savezničke medicinske misije u Srbiji, 1915, Beograd : "Filip Višnjić", 2009 (Beograd : "Filip Višnjić")
Jovanović-Batut M., Pjegavi tif : kako se širi i kako se suzbija, Cetinje : Državna štamparija Kraljevine Crne Gore, 1915.
Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010 (Beograd : Vojna štamparija)
Nedok A., Dimitrijević B., Srpski vojni sanitet u 1916. godini, Beograd : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2007 (Beograd : "Filip Višnjić")
Nedić Đ. Milan, Srpska vojska i solunska ofanziva, Beograd : Izdavačka knjižarnica "Napredak", 1932 (Skoplje : Grafičko-industrisko preduzeće Krajničanac A. D.)
Dimitrijević B., U kontejneru : zapisi srpskog vojnog hirurga 1916-1918., Beograd : Vodič za roditelje, 2004 (Beograd : Vojna štamparije)
Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 1, 1748-1899 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981
Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981
Srpska bibliografija : knjige : 1868-1944 / glavni redaktor Miodrag Živanov, Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 1989- (Beograd : Standard 2), Knj. 3: DET-FO. - XIV. str. 504

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[automatski_generisano3-1] Stanojević Vladimir, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / napisao Vlad. Stanojević. Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / prikupio, sredio za štampu i izdao Vlad. Stanojević, [Ponovo štampano i dopunjeno izd.] / priredili Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija). str. 889.

[automatski_generisano1-2] v Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 187.

[3] Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 252.

[automatski_generisano4-4] Čolović B. Radoje, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd : Prosveta, 2002 (Subotica : Birografika). str. 564.

[5] Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 188.

[6] Stanojević Vladimir, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / napisao Vlad. Stanojević. Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / prikupio, sredio za štampu i izdao Vlad. Stanojević, [Ponovo štampano i dopunjeno izd.] / priredili Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija). str. 890.

[automatski_generisano2-7] Petrović M.: Dr Čeda Đurđević, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, vol. 42, godina 1940., sveska 12. str. 584–585.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

p r u Načelnici Vojnomedicinske akademije
Vojske Kneževine Srbije	Karlo Beloni (1844—1873) Josif Holec (1873—1882)
Vojske Kraljevine Srbije	Josif Holec (1882—1884) Dimitrije Gerasimović (1884—1902) Svetozar Arsenijević (1902—1909) Roman Sondermajer (1909—1912)
Jugoslovenske vojske	Roman Sondermajer (1918—1920) Čedomir Đurđević (1920—1928) Sava Popović (1928—1933) Žarko Trpković (1933—1934) Milan Dimitrijević (1934—1935) Đorđe Protić (1936—1939) Vojislav Popović (1939—1941)
Jugoslovenske armije Jugoslovenske narodne armije	Ivica Pavletić (1944—1945) Vojislav Stojanović (1945) Vojislav Dulić (1945—1949) Herbert Kraus (1949—1953) Salomon Levi (1953—1954) Herbert Kraus (1954—1956) Ivo Kralj (1956—1958) Tomislav Kronja (1959—1971) Đorđe Dragić (1971—1979) Borivoj Vračarić (1979—1982) Vladimir Vojvodić (1982—1988) Mihajlo Đuknić (1989—1992)
Vojske Jugoslavije Vojske Srbije i Crne Gore	Jovan Bjelić (1992—1996) Aco Jovičić (1996—2001) Momčilo Krgović (2001—2002) Zoran Stanković (2002—2005) Miodrag Jevtić (2005—2006)
Vojska Srbije	Miodrag Jevtić (2006—2011) Marijan Novaković (2011—2014) Zoran Šegrt (2014—2016)¹ Dragan Dinčić (2016—2017)¹ Miroslav Vukosavljević (2017—danas)
Napomena:¹ vršioci dužnosti