Љубица Ђукановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубица Ђукановић
Лични подаци
Датум рођења1943.
Место рођењаКораћица, Младеновац, Београд, Србија
Научни рад
ПољеМедицина
ИнституцијаМедицински факултет у Београду
НаградеПовеља Српског лекарског друштва, Награда Министарства за науку и заштиту животне средине Србије, Награда за животно дело Српског лекарског друштва, Признање Удружења нефролога Србије

Љубица Ђукановић (рођена Кашић; Кораћица код Младеновца, 1943) доктор је медицинских наука и професор на Медицинском факултету у Београду.

Биографија и образовање[уреди | уреди извор]

Љубица Ђукановић рођена је 1943. у Кораћици код Младеновца у свештеничкој породици. Отац јој је био свештеник Душан Кашић.

Основну школу похађала је у Бјеловару, а гимназију у Београду. Завршила је Медицински факултет у Београду 1967. године са просечном оценом 9,17. Специјалистички испит из интерне медицине положила је 1977. године. Магистарску тезу одбранила је на Природно-математичком факултету у Београду 1976. године, a докторску дисертацију "Испитивање токсичности супстанција средње молекулске масе код болесника лечених понаваљаним хемодијализама"[1] 1982. на Медицинском факултету у Београду.

Удата је. Има ћерку и сина и четворо унучади.

Институт за бубрежне болести и метаболичке поремећаје[уреди | уреди извор]

Лекарски стаж обављала је од 1968. до априла 1969. године у Медицинском центру у Јајцу, а од 1969. до 1971. године радила је у Институту за биологију и вирусологију Торлак у Београду. Маја 1971. примљена на Институт за бубрежне болести и метаболичке поремећаје Клиничке болнице града Београда. Радећи под руководством проф. др Василија Јовановића учила је нефрологију, а посебно методе дијализе, и стекла велико искуство у лечењу ургентних стања.[2] Новембра 1982. постављена је за шефа Одсека за клиничку нефрологију, а 1987. за начелника Одељења за нефрологију. Љубица Ђукановић је до краја 1987. године, учествовала у следећим пројектима:[3] 1980. Проучавање молекула средњих молекулских тежиина у серуму болесника лечених редовно понављаним хемодијализама; 1984-1985. Одређивање супстанција средњих молекулских маса у серуму болесника у терминалној уремији; 1986-1987. Супстанције средњихмолекулских маса у телесним течностима болесника с ендемском нефропатијом.

Рад на Института за урологију и нефрологију Клиничког центра Србије[уреди | уреди извор]

Јануара 1988. године на позив директора, Љубица Ђукановић прелази на Нефролошку клинику Института за урологију и нефрологију Клиничког центра Србије, где је поставњена за шефа Одељења хемодијализе.[4] Године 1991. постављена је за помоћника директора, а априла 1992. за директора Нефролошке клинике на ком месту остаје до одласка у пензију 31. децембра 2002.[4] Од 1998. до 2000. године била је помоћник директора за интерну медицину Ургентног центра КЦ Србије.

Професор на Медицинском факултету[уреди | уреди извор]

За асистента на Медицинском факултету у Београду за предмет интерна медицина изабрана је 1979, а за редовног професора 1997. године. Предавала је нефрологију студентима редовних и последипломских студија на медицинским факултетима у Београду, Крагујевцу, Приштини, Фочи и Подгорици. Много пажње посвећивала је последипломском усавршавању лекара.[5] Од 1989. године је била заменик, а од 1994. до 2001. године шеф Катедре за последипломску наставу из нефрологије.[6] Била је иницијатор и више пута руководилац иновација из нефрологије (1991) и Школе дијализе (1994). Покренула је научно-едукативну публикацију "Новине у нефрологији" чији је била главни уредник (1995—2002). За допринос последипломској настави додељена јој је Захвалница Медицинског факултета у Београду.

Медицински факултет у Фочи[уреди | уреди извор]

На позив декана Медицинског факултета у Фочи школске 1999/2000. године почиње сарадњу са овим факултетом. Поред теоретске наставе из нефрологије за студенте медицине и стоматологије (2000—2013) обављала је и теоретску наставу из интерне медицине за студенте студијског програма Здравствена њега и као уредник припремила уџбеник Интерна медицина за студенте овог програма. Покренула је истраживања ендемске нефропатије која је финансирало Министарство за науку Р. Српске и један је од оснивача и саветник главног уредника часописа "Биомедицинска истраживања" (2010-). За допринос раду и развоју Медицинског факултета у Фочи додељена јој Захвалница Унивезитета у Источном Сарајеву (2012) и Захвалница Медицинског факултета у Фочи (2014).

Била је ментор у изради седам радова из уже специјализације, 12 магистарских теза и 16 докторских дисертација.

Усавршавање и едукације[уреди | уреди извор]

Захваљујући стипендији Републичке заједнице науке, била је на усавршавањима у Renal Unit of Guy’s Hospital, London (1982. и 1987)године.[2] Успоставила је сарадњу са многим центрима у Европи и Америци, што јој је омогућило да и у кризним деведесетим годинама прошлог века упућује своје млађе колеге на стручна усавршавања у Немачку, Белгију, САД, Француску, Грчку. Значајно је допринела увођењу бројних методе за испитивање и лечење болести бубрега: нови поступци дијализе (CAPD, бикарбонатна дијализа, хемодијафилтрација), донор специфичне трансфузије у припреми за трансплантацију бубрега, дијагностика болести костију код болесника на дијализи, савремени протоколи имуносупресивне терапије гломерулонефритиса и болесника после трансплантације бубрега, као и метода које се користе у научно-истраживачком раду у области нефрологије: стандардизација микрометода бластогеног одговора лимфоцита, in vitro синтеза имуноглобулина, испитивање инхибитора еритропоезе, експериментални модели за испитивање прогресије хроничне инсуфицијенције бубрега, акутне инсуфицијенције бубрега, гломерулонефритиса.

Српско лекарско друштво[уреди | уреди извор]

За ванредног члана Академије медицинских наука Српског лекарског друштва изабрана је 1996, за редовног 2002. године. Од 2004. до 2008. била је генерални секретар Академије и у том периоду покренула одржавање едукативних састанака у оквиру Академије, и један од иницијатора издавања Монографија научних скупова Академије. Уредник је треће књиге Биогафија чланова Академије и гост уредник два суплемента Српског архива са приступним предавањима чланова Академије. Била је члан Одбора за бубрежне болести Одељења медицинских наука САНУ.

Члан је Српског лекарског друштва од 1968. године, члан Председништва овог друштва и председник Одбора за континуирану едукацију од 2010. Члан је Нефролошке секције Српског лекарског друштва од 1971, и њен председник од 1997. до 2001. године. Члан је Удружења нефролога Југославије, сада Србије (1978.

Проф. др Љубица Ђукановић, један од оснивача Balkan Cities Association of Nephrology, Dialysis, Transplantation and Artificial Organs (BANTAO), са осталим оснивачима на BANTAO Конгресу у Анталији 2009. године.

Balkan Cities Association of Nephrology, Dialysis, Transplantation and Artificial Organs[уреди | уреди извор]

Један је од оснивача Balkan Cities Association of Nephrology, Dialysis, Transplantation and Artificial Organs (BANTAO-1994).[7] Била је председник овог удружења и председник његовог III конгреса (Београд, 1998). Члан је European Renal Association-European Dialysis and Transplant Association (1978) чији је Senior Member од 2008, Distinguished Fellow од 2013. године и члан Selection Committe of ERA-EDTA Congress (1999—2015). Била је члан International Nephrology Association, National Kidney Foundation-USA, члан председништва Danube Symposium of Nephrology и члан Advisory Board of Central-Eastern Europe in CRF. Почасни је члан Bulgarian Society of Nephrology (1991) и Kidney Foundation Varna (2001).

Стручни радови и публикације[уреди | уреди извор]

Објавила је 325 радова у целини од којих 115 у међународним часописима, 4 поглавља у истакнутим међународним и 34 у националним монографијама. Радови су цитирани 831 пут (фебруар 2012). Била је уредник или један од уредника осам монографија, четири тематска зборника, три уџбеника за студенте медицине, стоматологије и здравствене неге, уредник поглавља и коаутор у три уџбеника и коаутор у три уџбеника.

Утемељила је регистар болесника лечених дијализом и трансплантацијом у Савезној Републици Југославији, касније Србији, којим је руководила и била уредник годишњих извештаја регистра од 1997-2002. године и од 2009-2012. године.

Била је руководилац шест, а сарадник у седам научноистраживачких пројекта финансираних од републичких и градских фондова за научна истраживања.

Професионално чланство[уреди | уреди извор]

Члан је уређивачког одбора часописа Српски архив (1990—2000; 2004-), J BANTAО (Emeritus Editor), Medical Data (2009), ISRN-Nephrology (2012-), Advisory Editor часописа Биомедицинска истраживања (2010-), уредник Монографија научних скупова АМН СЛД (2015-). Била је члан уредништва Билтена за трансфузиологију и хематологију , Hippokratia (2004—2011). Рецензент већег броја националних и интернационалних часописа.

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је Захвалнице (1995) и Плакете (1996) Медицинског факултета у Београду, Повеље Медицинског факултета у Нишу (1998), Повеље Српског лекарског друштва (1999), Награде за научно-истрживачки рад СЛД (2000), Награде Министарства за науку и заштиту животне средине Србије (2004), Награде за животно дело СЛД (2010), Признања Удружења нефролога Србије (2010) и бројних захвалница нефролошких установа у земљи.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  1. Ђукановић Љ., Оштрић В., Болести бубрега, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1999 (Суботица : Минерва)
  2. Ђукановић Љ., Лабораторијске анализе : избор и интерпретација, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007 (Београд : Панграф)
  3. Ђукановић Љ., Прилози за историју нефрологије у Србији, Београд : BIGZ školstvo, 2007 (Суботица : Ротографика)
  • Ђукановић Љ., Проф. др Вера Павловић-Кентера (1927-2004) : In memoriam, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва - Год. 133, св. 3/4 (2005). стр. 212-213.
  • Ђукановић Љ., Јовановић Д., РХу Епо и прогресија хроничне бубрежне инсуфицијенције= RHu Epo and chronic renal failure progression , Медицинска истраживања : часопис Медицинског факултета Универзитета у Београду, Год. 33, св. 2 . (1999). стр. 118-122.
  1. Ђукановић Љ., Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Југославији, 1997, Београд : Клинички центар Србије, 1998 ([Београд] : Космос)
  2. Ђукановић Љ., Оштрић В., Наумовић Р., Биокомпатибилности, Нови Сад : Хемомед, 1996 (Нови Сад : Стојков)
  • Ђукановић Љ., Мимић-Ока Ј., Уремијска токсичност, Српски архив за целокупно лекарство : орган Српског лекарског друштва, Год. 114., св. 3 . (1986). стр. 331-339.
  1. Ђукановић Љ., Интерна медицина : за студенте студијског програма Здравствена њега, Фоча : Медицински факултет, 2012 (Рогатица : Астра)
  • Ђукановић Љ., Дијабетесна нефропатија, Ме-Диј : гласило за оболеле од шећерне болести, Год. 7, бр. 22 . (2007). стр. 10-11.
  • Ђукановић Љ., Арсеновић А., Буквић Д., Функција бубрега чланова породица с ендемском нефропатијом : једногодишње истраживање = One-year follow-up of renal function in endemic nephropathy families, Српски архив за целокупно лекарство : орган Српског лекарског друштва, Год. 137, бр. 1/2 . (2009). стр. 27-32.
  1. Ђукановић Љ., Марић И., Маринковић Ј., Игњатовић Ј., Буквић Д., Evaluation of criteria for the diagnosis of Balkan endemic nephropathy, Renal failure, Vol. 29 (2007), Iss. 5. стр. 607-614
  2. Ђукановић Љ., Лежајић В., Резултати студије "Рано откривање болести бубрега", Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2009 (Београд : Панграф).
  3. Ђукановић Љ., Прилози за историју нефрологије у Србији, Београд : BIGZ školstvo, 2007 (Суботица : Ротографика)
  4. Ђукановић Љ., Наумовић Р., Рамић З., Оштрић В., Продукција цитокина током хемодијализе, Symposium Optimization of Dialysis Treatment, Beograd, December 17th 1996 (1996).- pp. 18-19.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ђукановић Љ., Испитивање токсичности супстанција средњих молекулских маса код болесника лечених понављаним хемодијализама : докторска дисертација, Београд : (Љ. Д. Ђукановић), 1982.
  2. ^ а б Прилози за историју нефрологије у Србији / уредник Љубица Ђукановић, Београд : BIGZ školstvo, 2007 (Суботица : Ротографика). стр. 335.
  3. ^ Прилози за историју нефрологије у Србији / уредник Љубица Ђукановић, Београд : BIGZ školstvo, 2007 (Суботица : Ротографика). стр. 71.
  4. ^ а б Прилози за историју нефрологије у Србији / уредник Љубица Ђукановић, Београд : BIGZ školstvo, 2007 (Суботица : Ротографика). стр. 146.
  5. ^ Ђукановић Љ., Оштрић Б., Болести бубрега, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1999 (Суботица : Минерва), стр. XV
  6. ^ Прилози за историју нефрологије у Србији / уредник Љубица Ђукановић, Београд : BIGZ školstvo, 2007 (Суботица : Ротографика). стр. 302.
  7. ^ Прилози за историју нефрологије у Србији / уредник Љубица Ђукановић, Београд : BIGZ školstvo, 2007 (Суботица : Ротографика). стр. 336.

Спољашњи извор[уреди | уреди извор]