Акцелератор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Детаљ акселератора у Десију

Акцелератор или убрзавач честица је машина посебно направљена за убрзавање јона и елементарних атомских и субатомских честица. Користе се за истраживања у нуклеарној физици, за терапије у медицини, и понекад за производњу радиоактивних изотопа.

Убрзавање честица постиже се примјеном врло јаког електричног поља. Ако је разлика потенцијала почетне и крајње тачке пута честице једнака V, честица наелектрисања e добија на том путу кинетичку енергију e*V електронволти, крећући се брзинама од 10000 km/s до близу брзине свјетлости, зависно од акцелератора. Сви акцелератори раде с високим вакуумом да омогуће несметано кретање честице.

Акцелератори се састоје од сљедећих дијелова:

  • јонски или електронски извор
  • акцелерациони систем
  • извор енергије
  • вакуумски систем

Врсте[уреди]

По облику путање честица при убрзавању деле се на праволинијске и цикличне акцелераторе.

  • Праволинијски акцелератори су: електростатички, каскадни и линеарни акцелератор.
  • Циклични акцелератори су: циклотрони, синхроциклотрони, синхротрони и бетатрони.

Литература[уреди]