Акцелератор
Акцелератор или убрзавач честица је машина посебно направљена за убрзавање јона и елементарних атомских и субатомских честица. Користе се за истраживања у нуклеарној физици, за терапије у медицини, и понекад за производњу радиоактивних изотопа.
Убрзавање честица постиже се примјеном врло јаког електричног поља. Ако је разлика потенцијала почетне и крајње тачке пута честице једнака V, честица наелектрисања e добија на том путу кинетичку енергију e*V електронволти, крећући се брзинама од 10000 km/s до близу брзине свјетлости, овисно о акцелератору. Сви акцелератори раде с високим вакуумом да омогуће несметано кретање честице.
Акцелератори се састоје од сљедећих дијелова:
- јонски или електронски извор
- акцелерациони систем
- извор енергије
- вакуумски систем
Врсте [уреди]
По облику путање честица при убрзавању деле се на праволинијске и цикличне акцелераторе.
- Праволинијски акцелератори су: електростатички, каскадни и линеарни акцелератор.
- Циклични акцелератори су: циклотрони, синхроциклотрони, синхротрони и бетатрони.
Литература [уреди]
- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, стране 66-68.
