Брашов
| Брашов рум. Braşov |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Брашов |
| Становништво | |
| Становништво (2011.) | 227.961[1] |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 600 m |
| Површина | 267 km² |
 Брашов
Брашов на мапи Румунија
|
|
| Остали подаци | |
Брашов (ИФА изговор:/bra'ʃov/; рум. Braşov; нем. Kronstadt; мађ. Brassó; лат. Brassovia, Corona) је велики град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чије је најзначајније средиште после Клужа. Брашов је управно средиште истоименог округа Брашов.
Брашов се простире се на 267,2 km² и према последњем попису из 2011. године у граду је живело 227.961 становника.[1]
Садржај |
[уреди] Историја
Као време оснивања града узима се 1252. година, када је Тевтонски ред на том месту установио трговачку колонију Kronstadt (Brasso на мађарскоме). Саси су подигли цркве и куче у немачком стилу, који је очигледан и данас. За време комунизма град је био познат као Orasul Stalin.
[уреди] Природни услови
Град Брашов је град у самом центру данашње Румуније. Град се развио у југоисточном делу Трансилваније, на месту где се сабиру путеви са севера како би се на овом месту успели на Карпате и прешли преко превоја у јужније смештену Влашку. Градско језгро се управо налази на почетку овог кланца који води ка Влашкој и са обе стане је затворен брдима.
[уреди] Становништво
Брашов је током историје био познат као важно упориште Немаца, који су вековима били претежно становништво града. Током 20. века десиле су се нагле промене у структури становнишзтва у корист Румуна, тако да је град много другачији него пре. По последњем попису становништва из 2002. године структура становништва била је следећа:
[уреди] Знаменитости
Брашов је данас културно, образовно и привредно средиште јужне половине Трансилваније. Град је и важно туристичко одредиште захваљујући добро очуваном и веома вредном старом језгру са бројним црквама, трговима, палатама и парковима. У околини града се налазе најбоља румунска зимска излетишта и комплекси, који се често комбинују са туристичким садржајима града.
У Брашову се сваке године одржава највећи музички фестивал у Румунији - Cerbul de Aur.
[уреди] Црна црква
Највећа знаменитост Брашова је свакако протестантска Црна црква (рум. Biserica Neagra), која је највећа готска црква између Цариграда и Беча и служи литургији немачких лутерана који тамо живе. Изграђена је између 1383. и 1480. а име је добила по пожару који је избио 1689. године, у коме је нагорела и добила данашњу боју.
[уреди] Референце
- ^ а б Comunicat de presă privind rezultatele provizorii ale Recensământului Populaţiei şi Locuinţelor – 2011. Brașov County Regional Statistics Directorate (2. 2. 2012.). Приступљено на дан 4. 5. 2012.
[уреди] Спољашње везе
- Званична презентација града ((ro))
[уреди] Галерија слика
-
Брашов зими
-
Брашов ноћу
-
Главна пешачка улица Брашова - Мурешка улица
-
Протестанска катедрала, позната као "Црна Црква"
-
Црна црква
-
Брашов - нови део града
-
Хунтерова школа као типска градска палата
-
Брашов - православна црква св. Николе
-
Посве бела Православна црква даје контраст протестантској Црној цркви
Координате: 45° 39′ 10" С, 25° 36′ 43" И
|
|
||
|---|---|---|
|
|
 Бистрица (Bistriţa) Bistritz
|
|
|
|||||||||||||||||
|
|||||
