Брашов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брашов
рум. Braşov

Центар Брашова.JPG
Градска кућа и главни трг у Брашову

Грб
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Округ Брашов
Становништво
Становништво (2011.) 227.961[1]
Географске карактеристике
Координате 45°40′N 25°37′E / 45.66, 25.61
Надморска висина 600 м
Површина 267 км²
Брашов на мапи Румунија
{{{alt}}}
Брашов
Брашов на мапи Румунија
Остали подаци

Брашов (ИФА изговор:/bra'ʃov/; рум. Braşov; нем. Kronstadt; мађ. Brassó; лат. Brassovia, Corona) је велики град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чије је најзначајније средиште после Клужа. Брашов је управно средиште истоименог округа Брашов.

Брашов се простире се на 267,2 km² и према последњем попису из 2011. године у граду је живело 227.961 становника.[1]

Историја[уреди]

Као време оснивања града узима се 1252. година, када је Тевтонски ред на том месту установио трговачку колонију Kronstadt (Brasso на мађарскоме). Саси су подигли цркве и куће у немачком стилу, који је очигледан и данас. За време комунизма град је био познат као Orasul Stalin.

Природни услови[уреди]

Град Брашов је град у самом центру данашње Румуније. Град се развио у југоисточном делу Трансилваније, на месту где се сабиру путеви са севера како би се на овом месту успели на Карпате и прешли преко превоја у јужније смештену Влашку. Градско језгро се управо налази на почетку овог кланца који води ка Влашкој и са обе стане је затворен брдима.

Становништво[уреди]

Старо језгро Брашова виђено са оближњег брда Тампа

Брашов је током историје био познат као важно упориште Немаца, који су вековима били претежно становништво града. Током 20. века десиле су се нагле промене у структури становнишзтва у корист Румуна, тако да је град много другачији него пре. По последњем попису становништва из 2002. године структура становништва била је следећа:

Знаменитости[уреди]

Брашов је данас културно, образовно и привредно средиште јужне половине Трансилваније. Град је и важно туристичко одредиште захваљујући добро очуваном и веома вредном старом језгру са бројним црквама, трговима, палатама и парковима. У околини града се налазе најбоља румунска зимска излетишта и комплекси, који се често комбинују са туристичким садржајима града.

У Брашову се сваке године одржава највећи музички фестивал у Румунији - Cerbul de Aur.

Црна црква[уреди]

Највећа знаменитост Брашова је свакако протестантска Црна црква (рум. Biserica Neagra), која је највећа готска црква између Цариграда и Беча и служи литургији немачких лутерана који тамо живе. Изграђена је између 1383. и 1480. а име је добила по пожару који је избио 1689. године, у коме је нагорела и добила данашњу боју.

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Comunicat de presă privind rezultatele provizorii ale Recensământului Populaţiei şi Locuinţelor – 2011“. Brașov County Regional Statistics Directorate. 2. 2. 2012. Приступљено 4. 5. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Галерија слика[уреди]

Седам утврда Трансилваније

Coat of arms of Transylvania.svg

Interbelic Bistrita CoA.png Бистрица (Bistriţa) Bistritz Interbelic Bistrita CoA.png

Coa Romania Town Brassó.svg Брашов (Braşov) Kronstadt Coa Romania Town Brassó.svg
Stema-Cluj.gif Клуж (Cluj-Napoca) Klausenburg Stema-Cluj.gif
Coa Medias RO.jpg Медијаш (Mediaş) Mediasch Coa Medias RO.jpg
Coa Sebes RO.gif Себеш (Sebeş) Mühlbach Coa Sebes RO.gif
Coa Romania Town Nagyszeben.svg Сибију (Sibiu) Hermannstadt Coa Romania Town Nagyszeben.svg
Coa Sighisoara RO.png Сегешвар (Sighişoara) Schäßburg Coa Sighisoara RO.png

Coat of arms of Transylvania.svg



Координате: 45° 39′ 10" С, 25° 36′ 43" И