Брашов

Брашов рум. Braşov
Градска кућа и главни трг у Брашову

Основни подаци
Држава	Румунија
Округ	Брашов
Становништво
Становништво (2011.)	227.961^[1]
Положај
Координате	45°40′N 25°37′E / 45.66, 25.61
Надморска висина	600 m
Површина	267 km²
Брашов Брашов на мапи Румунија
Остали подаци

Брашов (ИФА изговор:/bra'ʃov/; рум. Braşov; нем. Kronstadt; мађ. Brassó; лат. Brassovia, Corona) је велики град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чије је најзначајније средиште после Клужа. Брашов је управно средиште истоименог округа Брашов.

Брашов се простире се на 267,2 km² и према последњем попису из 2011. године у граду је живело 227.961 становника.^[1]

Историја [уреди]

Као време оснивања града узима се 1252. година, када је Тевтонски ред на том месту установио трговачку колонију Kronstadt (Brasso на мађарскоме). Саси су подигли цркве и куће у немачком стилу, који је очигледан и данас. За време комунизма град је био познат као Orasul Stalin.

Природни услови [уреди]

Град Брашов је град у самом центру данашње Румуније. Град се развио у југоисточном делу Трансилваније, на месту где се сабиру путеви са севера како би се на овом месту успели на Карпате и прешли преко превоја у јужније смештену Влашку. Градско језгро се управо налази на почетку овог кланца који води ка Влашкој и са обе стане је затворен брдима.

Становништво [уреди]

Старо језгро Брашова виђено са оближњег брда Тампа

Брашов је током историје био познат као важно упориште Немаца, који су вековима били претежно становништво града. Током 20. века десиле су се нагле промене у структури становнишзтва у корист Румуна, тако да је град много другачији него пре. По последњем попису становништва из 2002. године структура становништва била је следећа:

Румуни - 90,7%
Мађари - 8,5%
Немци - 0,6%
Роми - 0,3%

Знаменитости [уреди]

Брашов је данас културно, образовно и привредно средиште јужне половине Трансилваније. Град је и важно туристичко одредиште захваљујући добро очуваном и веома вредном старом језгру са бројним црквама, трговима, палатама и парковима. У околини града се налазе најбоља румунска зимска излетишта и комплекси, који се често комбинују са туристичким садржајима града.

У Брашову се сваке године одржава највећи музички фестивал у Румунији - Cerbul de Aur.

Црна црква [уреди]

Највећа знаменитост Брашова је свакако протестантска Црна црква (рум. Biserica Neagra), која је највећа готска црква између Цариграда и Беча и служи литургији немачких лутерана који тамо живе. Изграђена је између 1383. и 1480. а име је добила по пожару који је избио 1689. године, у коме је нагорела и добила данашњу боју.

Референце [уреди]

^ ^а ^б „Comunicat de presă privind rezultatele provizorii ale Recensământului Populaţiei şi Locuinţelor – 2011“. Brașov County Regional Statistics Directorate. 2. 2. 2012. Приступљено 4. 5. 2012.

Спољашње везе [уреди]

Званична презентација града ((ro))

Галерија слика [уреди]

Брашов зими
Брашов ноћу
Главна пешачка улица Брашова - Мурешка улица
Протестанска катедрала, позната као „Црна Црква"
Црна црква
Брашов - нови део града
Хунтерова школа као типска градска палата
Брашов - православна црква св. Николе
Посве бела Православна црква даје контраст протестантској Црној цркви

	Седам утврда Трансилваније
	Бистрица (Bistriţa) Bistritz Брашов (Braşov) Kronstadt Клуж (Cluj-Napoca) Klausenburg Медијаш (Mediaş) Mediasch Себеш (Sebeş) Mühlbach Сибију (Sibiu) Hermannstadt Сегешвар (Sighişoara) Schäßburg