Велика Босна
 | Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Велика Босна је термин којим се означава бошњачки политички концепт стварања увећане државе Босне, у чије би границе поред подручја Босне и Херцеговине требало укључити и делове суседних држава Србије, Црне Горе и Хрватске. Поборници великобосанског пројекта темеље своје замисли на повратном псеудо-историјском тумачењу регионалне босанске прошлости, уз позивање на "обнову" Босне у границама некадашњег Босанског пашалука, односно у границама средњовековне босанске државе из времена бана и краља Стефана Твртка I.[1][2]
Композиција Велике Босне
[уреди | уреди извор]По овом концепту Велика Босна би укључивала сљедеће три јединице:
- Босну и Херцеговину, међународно признату државу са својим границама;
- Источну Босну, која би укључивала територије гдје је муслиманско становништво било већинско прије 1867, са градовима као што су Београд, Смедерево, Ужице, Шабац...
- Зета—Санџак, која би укључивала територије:
- Новопазарског санџака, који је остао под влашћу Босанског пашалука све до 1878, и под Османским царством до 1912, са релативном Бошњачком већином све до данас;
- Велики дио Метохије, гдје су муслимани чинили добар дио становништва, као што је Пећ, Призрен, Гора ...
- Зета, која би укључивала дијелове Црне Горе, гдје су муслимани чинили већину до 1878. у практично свим већим градовима: Подгорица, Никшић, Колашин, Бар...
- Дубровник и Которски залив, пошто су дијелови Которског залива остали под Социјалистичком Републиком БиХ све до 1947, док би Дубровник са околином био кориштен као веза између Неумске луке и лука на обали Зете.
Види још
[уреди | уреди извор]- Босна
- Босанци
- Бошњани
- Бошњаци (архаизам)
- Босански национализам
- Босански интегрализам
- Босански унитаризам
- Босански санџак
- Босански пашалук
- Босански вилајет
- Срби у Босни и Херцеговини
- Хрвати у Босни и Херцеговини
- Бошњаци у Босни и Херцеговини
- Бошњачки национализам
- Бошњачки интегрализам
- Бошњачки унитаризам
- Први бошњачки сабор
- Бошњакизација
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Богавац, Томислав (1994). Нестајање Срба. Ниш: Просвета.
- Zgodić, Esad (2008). Ideja bosanske nacije i druge teme. Sarajevo: Zalihica.
- Imamović, Enver (1995). Korijeni Bosne i bosanstva. Sarajevo: Međunarodni centar za mir.
- Imamović, Enver (1999). Historija bosanske vojske. Sarajevo: Art.
- Lučić, Ivo (2014). „Velikobosanski nacionalizam ekstremniji je od bošnjačkog” (PDF). Status: Magazin za političku kulturu i društvena pitanja. 17: 215—217.
- Танасковић, Дарко (1995). „Противречности необошњаштва”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 47—56.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.