Гостомисл
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Гостомисл | |
|---|---|
| Датум смрти | 860. |
| Место смрти | Новгород |
| Претходник/ци | Буривој |
| Наследник/ци | Рјурик |
| Порекло и породица | |
| Потомство | Рјурик |
Гостомисл (рус. Гостомысл 790- 860) је био други по реду легендарни вођа руске династије Рјурикович, а први пут се у историјским списима помиње 1418. године.
По руском предању Гостомисл је наследио свога деда кнеза Буривоја у владању на подручју данашњег града Славјанск а на обали Балтичког мора. Током вишедеценијске владавине око овог кнеза се по предању формирала велики савез северних племена који је блокирао продоре Викинга на данашње подручје Русије и Финске.
Гостомисл је доживео дубоку старост и надживео је већину својих синова. Зависно од интерпретација његов наследник Рјурик је био његов син који се рађа у очевој касној животној доби или његов унук (син Гостомисловог сина Умила). Већ пре рођења, код Рјурика су се, као у типичним нордијским легендама, показивали сви знакови да ће се родити велики владар. Зато је Гостомисл када се он родио приредио гозбу достојну будућег „краља“. Пре своје смрти по овом предању Гостомисл је договорио венчање Рјурика са словенском принцезом како би се спојили викиншки и словенски елементи Гостомислове државе.
Након смрти Гостомисл је наводно покопан на месту које се данас зове Гостомислово брдо.
Осим легенди из ове прве половине деветог века остао је и историјски запис о рату Лудвига Немачког и краља Гостомисла вође племена Бодрићи које је тада живело у данашњој Северној Немачкој. Овај рат који се догодио 844 године.
Литература [уреди]
- Ю. H. Лyбченkoв : Пoдлиннaя иcтopия Рюрикoвич
