Василиј II Слепи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Василиј II Слепи

Велики кнез Москве Василиј II Слепи
Велики кнез Москве Василиј II Слепи

Датум рођења 1415
Место рођења Москва
Датум смрти 1462
Место смрти Москва
Порекло и породица
Династија Рјуриковичи

Василиј II Слепи (10. март 141527. март 1462) је био велики кнез Москве.

Прва владавина (1425—1433)[уреди]

Василиј II је био најстарије дете Василија I и Софије. За њега би се могло слободно рећи да је био чудесно дете пошто је био рођен тек у двадесет и петој години брака. У тренутку очеве смрти он има само десет година што ће се доказати као најважнији разлог за све проблеме који ће ускоро уследити. Као и за сваког другог владара који је дете тако и за овога је постављен регент који управља државом у његово име. Како се крај регенства приближавао тако је његов стриц Јури одлучио да спријечи природни развој догађаја и с јавним позивом на побуну 1430. године. Следеће три године тада пролазе у заверама и мањим биткама од којих једини профит извлаче феудалци скупо наплаћујући своју лојалност. На крају јачи постаје Јуриј који освају Москву и крунише се за великог кнеза 1433. године.

Друга владавина (1434—1446)[уреди]

Нови владар се тада није усудио погубити Василија него му удељује милост и шаље га малени градић имена Коламна. Та одлука се новом великом кнезу убрзо обија о главу пошто се оборени владар одмах побунио. Током новога рата који услеђује Василиј слепи побеђује 1434. године Василија Јурјевича који наслеђује преминулог Јуриа. Одлучујућу помоћ у овом рату пружа противников брат Димитрије Јурјевич који осетивши се запостављеним помаже повратак на власт Василија II. Завршетак овога грађанског рата није успео донети мир напаћеној држави. Истовремено с њим је трајао и грађански рат у Златној Хорди која се тада дефинитивно распада. Један од тамошњих господара рата је успио основати Казански канат (подручје Бугарске на Волги) и као потврду своје нове моћи напада Московско велико кнежевство и неуспешно опседа сам главни град 1439. године. У покушају да добије овај нови нежељени рат Василиј II 1445. године креће на војни поход који завршава катастрофом. Московска војска је била разбијена а сам велики кнез заробљен. На крају Василиј ће бити пуштен 5 месеци касније када његова држава плаћа велику откупнину. Користећи се оваквим развојем догађаја Димитрије Јурјевич настављајући стопама свога оца и брата одлучује преузети власт у држави. Његов државни удар којим обара Василија 1446. године забележава тренутни потпуни успех. Како би успех био потпун он 1446. ослепљује Василија чиме по руском закону постаје неспособан да влада. Након ослепљивања Василиј је био послан у провинцијски градић што је била грешка која се не опрашта.

Трећа владавина (1448—1464)[уреди]

Без обзира на слепост стари кнез је имао довољно пријатеља који су почели правити завере за његов повратак на власт. Једна од њих на крају остварује успех и 1448. Василиј II је опет постао велики кнез Москве. Остатак своје владавине овај кнез проводи у ликвидирању малених моћних феудалаца који су одиграли велику улогу у пређашњим узурпацијама. Сличну судбину доживљавају и кнежевства Суздаљ, Псков, Киров (данашње име града) као и Новгородска република пошто губе своју независност и постају Московски вазали. То очвршћавање централне власти током последњег периода Василија је било отежано само повременим татарским пљачкашким походима. Без обзира што је у тренутку смрти Василија II 27. марта 1462. године Москва у теорији татарски вазал она је у потпуности самостална држава. Тужно звучи чињеница о овоме кнезу да је успешније владао без очију него с њима. Наследио га је син Иван III.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]