Василиј I Дмитријевич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Василиј I Дмитријевич

Василиј I
Василиј I

Датум рођења 1371.
Датум смрти 1425.
Порекло и породица
Супружник/ци Софија Литванска
Потомство Ана Васиљевна

Василиј I (рус. Василий I Дмитриевич) је био велики кнез Москве и Владимира од 1389. године.

Младост[уреди]

Василиј I је био најстарији син Димитрија Донског. У тренутку очеве смрти 1389. године он постаје аутоматски велики кнез Москве и Владимира без потребе да чека потврду својих титула од стране кана Златне Хорде која је још увек вазални господар Москве. Током својег детињства након пада Москве 1382. године Василиј I постаје талац на монголском двору све до успешног бега 1386. године. Тај бег је на крају био опроштен због тадашњег напада Тимур Ленка на Златну Хорду која у то вријеме има довољно проблема без стварања нових.

Успеси[уреди]

Одмах по својој крунидби Василиј доказује своју политичку мудрост уговарајући властито вјенчање с кћерком владара Литваније која је његовом оцу створила толико проблема у прошлости. Оно је било и остварено 1390. године, након чега са сигурном позадином Москва напада и осваја 1392. године Нижегородско и Муромское кнежевство. Тим успјехом ова држава је успјела ојачати свој стисак на горње подручје ријеке Волге. Реалистична могућност да ће ти успјеси поновно довести Монголе с жељом да сузбију настанак велике славенске државе доводи исте године до стварања неуспјешног савеза с Литвом 1392. године. Након те прве четири године пуне успјеха Василиј се одлучио смирити у припреми својих нових освајања. Како би успио поправити своје финансије нужне за нове ратове он одлучује 1395. године престати плаћати данак Златној Хорди која се тада налази у борби на живот и смрт против Тимура. Ново ратно раздобље почиње 1397. године када Москва објављује рат Новгороду. Током те и сљедеће године Василиј успијева освојити Бежецкиј врх, Вологду, Устјуг и Коми. Након тога овај рат који ће се одужити све до 1417. године пролази без даљих успеха.

Порази[уреди]

Та стална ширења државе током првих десет година су почела привлачити неугодну пажње јачих сусједа. Првобитни савезник Литванија сада почиње заузимати неутрални или чак противнички став. До објаве рата и московског пораза долази током рата 1403—1404. године када Василиј губи Смоленск и Вјазму. Овај потез који је прије био упозорење но ишта друго постаје сигнал да се Москва тренутачно даље не смије ширити. Ако то није било довољно 1408. године се поновно на сцени појављује Златна Хорда чија војска готово долази до Москве. У мировном споразуму тада потписаном велико кнежевство Москве је присиљено поновно плаћати годишњи данак Монголима, а и сам Василиј се морао доћи поклонити њиховом кану 1412. године.

Мир и реформе[уреди]

Остатак владавине овог кнеза пролази у миру и наставку државних реформи које се догађају током цијеле његове владавине. Посљедица тога постаје значајно увећавање великашких посједа, али уједно и пребацивање правосудних овласти племића на великог кнеза. Током ове дуге владавине долази до укидања титуле великог кнеза Владимира која је сада практично стопљена у титулу велики кнез Москве. Василиј I умире у фебруару 1425. године оставивши сину знатно увећану државу. Њен углед тада је толико да се кћер овога владара удаје за визанског цара Ивана VIII.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

претходник
Дмитриј Донски
кнез Москве наследник
Василиј II Слепи