Иван V Алексејевич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван V Алексејевич

Иван V
Иван V

Датум рођења 6. септембар 1666.
Датум смрти 8. фебруар 1696.
Порекло и породица

Иван V Алексејевич (рус. Иван V Алексеевич; 6. септембар 16668. фебруар 1696) је био руски цар заједно с Петром Великим од маја 1682. године.

Државни удари[уреди]

Смрћу Фјодора III 7. маја 1682. године који је био без деце, Фјодоров брат Иван је требало да постане нови цар као најстарији преживели син Алексеја I. У покушају да то спречи, његова маћеха је извршила државни удар и на престо поставила свог сина Петра Великог. На ту вест симпатизери покојне Иванове мајке су одлучили да изврђе противудар уз помоћ војске и становника Москве. Војни гарнизон у Москви се под утицајем лојалиста побунио 25. маја 1682. године, а шест дана после је уз народну помоћ освојио Кремљ. Након тако извршеног противудара Иван је проглашен врховним царем, док је Петар деградиран на позицију млађег цара.

Цар[уреди]

Без обзира на тај заверенички успех ни најватреније присталице новог цара нису могле сакрити чињеницу како је он био физички и психички инвалид који никада неће бити у стању директно да управља државом. Како би се то исправило његова и Петрова сестра Софија је проглашена царским регентом. Како су се уличне демонстрације које је организовао двор свиделе авантуристима, један од њих је покушао новим јуришем на Кремљ у јесен 1682. године да освоји власт. Тада су оба цара и регент једва успели да побегну из Москве која је тад пала у руке побуњеника. Током следећих месеци ова буна је угушена након чега је дошло до успоставе унутрашњег мира. Софија је потом током својих 7 регентских година реформама смањила репресивне мере против одбјеглих кметова, склопила вечити мир с Пољском, неповољни мир с Кином и почела је дуготрајни рат против Турске.

Абдикација[уреди]

Иван V, или боље речено Софија, је у име Русије објавила је рат Турској 1686. године. Три године потом велика руска војска од 150.000 војника је напала Кримски канат. У биткама које су уследиле, постављени циљ није био постигнут што је довело у питање способност Софије за даље управљање државом. Пошто је видела да ће изгубити власт јер Петар Велики постаје пунолетан као и због војних неуспеха, она је прво покушала организовати нову народну побуну, међутим, кад је побуна пропала, она је тад поставила питање Ивану ко жели да влада у његово име — она или Петар. Пошто је Иван изабрао Петра, дошло је до формалне абдикације и његовог царског деградирања на другу позицију у лето 1689. године.

Крај живота и потомци[уреди]

Следећих седам година Иван је живео са својом женом у самоизолацији на двору док му је здравље наочиглед свих пропадало. Три године пре смрти страни дипломати у својим извјештајима га описују као сенилног, тешко покретљивог и готово слепог. Иван је умро 8. фебруара 1696.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]