Михаил I Фјодорович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михаил I Фјодорович

Михаил I Фјодорович
Михаил I Фјодорович

Датум рођења 1596
Место рођења Москва
Датум смрти 1645
Место смрти Москва
Период 16131645.
Претходник/ци Дмитриј Пожарски
Наследник/ци Алексеј I Михајлович
Порекло и породица
Династија Романови

Михаил I Фјодорович (Москва, 12/22. јул 1596Москва, 13. јул 1645) је био први руски цар из династије Романов од 21. фебруара 1613. године.

Избор[уреди]

После победе Димитрија Пожарског 1612. године над окупационом пољском војском, прихваћена је одлука о потреби окупљања парламента по преседану из 1598. године ради избора новог цара. Тамо окупљени представници пре свега бољара и цркве су као идеалног кандидата изабрали Михајла Романова. Разлог за гласање свештенства у његову корист се налазио у чињеници да је млади будући цар тада живео у манастиру, а његов отац који се тада налазио у пољском заробљеништву био је веома утицајан члан цркве. Бољари су с друге стране у њему видели младића из утицајне породице којим ће се лако управљати. Разлог идентичан овоме ће имати и аустријско врховништво за избор Франца Јозефа I 1848. године. Чињеница да је велики кнез Москве Симеон Бекбулатович још увек био жив и да је током живота био ожењен с блиском рођакињом Ивана IV за бољаре је била неважна. Он је тада већ био престар, преискусан да би се с њим управљало. Додатни отежавајући фактор при избору било је његово татарско порекло.

Службено у народу представљени разлози за његов избор су били што је он рођак по женској линији цара Фјодора I и што му је деда накратко био регент царства заједно с Борисом Годуновим 15841585. године.

Ратови[уреди]

Млади цар се по преузимању власти одмах нашао у незгодној ситуацији. Те 1613. године Русија је била истовремено у рату са Шведском и Пољском које су такође међусобно ратовале. Обе те државе водиле су рат с циљем потпуне анексије Руског царства. Шведска која је почела рат још 1610. година након пада свог царског пријатеља Василија IV Шујског је током 1613. и 1614. године побеђивала, али тада се ратна ситуација блокирала успешном одбраном Пскова од страна војске Михајла I. По мировном уговору из 1617. године Русија је изгубила у XVI веку тешко стечени излаз на Балтичко море и Источну Карелију.

Рат с Пољском који је почео још 1609. године се у доба ступања на престол Михаила већ био смирио због финансијске исцрпљености противника. Успеси Пољака ће доћи тек 1616. и 1617. када освајају Курск и Вјазму, али тада је рат већ био практично готов. Рат је завршио 15 годишњим примирјем 1618. године. Цена таквог мира је била потврда пољског освајања Смоленска. У „замену“ за то царев отац је био пуштен из заробљеништва и од тада он врши стварну власт у Руском царству до своје смрти 1633. године. Нови рат између ових противника почео је 1632. године с брзим завршетком после две године. Тада се у замену за новац пољски краљ Владислав IV напокон одрекао руске круне.

Политика[уреди]

Михаил I је у потпуности успео испунити очекивања бољара који су га изабрали. У свим државним стварима он ради свог начина размишљања никада није издавао наређења него је допуштао другима да управљају преко њега. Због таквог начина управљања држава је напредовала у свим смеровима када његов отац патријарх Филарет несебично руководи државним пословима између 1619. и 1633. године. Ствари су се драстично мењале када је државно управљање падало у руке бољара који су знали да им је то идеално време за богаћење. То доба између 1634. и 1645. године је било раздобље корупције када држава више није била угрожена. За потпуну слику његових „добротвора“ који су владали не сме му се заборавити ни мајка чије раздобље је оно прво, ратно између 1613. и 1619. године. Без обзира на све то држава коју наслеђује његов син Алексеј I Михајлович 13. априла 1645. потпуно је уређена са међународно признатом независношћу што 1613. године није био случај.

Легенда[уреди]

Прича о Михаилу Романову никако не може завршити без приче о руском народном хероју и мученику Ивану Сусањину. По службеном писму из 1619. године на вест о избору новога цара пољске трупе су кренуле убити цара. Када су ушли у провинцију где Михајло Романов живи, нису знали пут до његове куће. Тада им се понудио сељак Иван Сусањин да им покаже пут. Он је ту војску у доба хладнеог руског фебруара одвео у шуму из које нити он нити војници нису изашли. Овај догађај је у доба Руског царства кориштен у пропагандне сврхе ради доказа повезаности династије Романов са сељацима. У доба комунизма овај догађај се представљао као пример крајње пожртвоване борбе за слободу.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Михаил I Фјодорович
претходник
Дмитриј Пожарски
Цар Русије наследник
Алексеј I Михајлович