Игумановљева палата
| Игумановљева палата | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација |  Београд, Србија
|
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1938. |
| Број спратова | 6 |
Компаније
| |
| Архитекта | Браћа Крстић |
| Аутор | Браћа Крстић |
| Управљање | Владимир Гаврановић |
Игумановљева палата или Палата Игуманов, Теразије 31 у Београду, саграђена је 1938 год, средствима Задужбине Симе Андрејевића Игуманова (1804—1882), српског трговца и добротвора, а према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића,[1] у стилу модернизма. Седиште је Засужбине Симе А. Игуманова која има за циљ финансирање Богословије у Призрену и стипендирање ђака и студената са Косова и Метохије. Средства која се приходују од издавања станова и пословних простора у овој згради намењена су за испуњење наведених циљева задужбине, а у складу са тестаментом њеног оснивача. Главни старалац Задужбине је Патријарх српски Порфирије. Помоћни стараоци су Академик Светослав Божић и проф. др Јова Радић. Упрвитељ Задужбине је Архимандрит Данило (Владимир Гаврановић)
Историја[уреди | уреди извор]
Палата Игуманов саграђена је у време интензивних напора да се Теразије, које су у међуратном периоду постале градски центар, обогате репрезентативним објектима. Задужбина трговца Симе Игуманова Призренца[2] расписала је ужи конкурс за пројекат палате крајем 1935. године.[3] Конкурс је водио Пера Поповић, поборник српско-византијског стила, а на конкурс су позвани архитекта Александар Дероко и архитекте Бранко и Петар Крстић. Захтев је био да палата буде монументална и у траженом стилу. Рад браће Крстић, модернизована верзија српско-византијског стила, са широким аркадама у приземљу, је усвојен на конкурсу и током 1936. године је почела израда главног пројекта.[4] Када је Међународна дунавска комисија на лето 1938. одлучила да седиште пренесе из Беча у Београд, одабрала је палату Симе Игуманова.[5]
Задужбина је национализована након Другог светског рата и 1991. је враћена Српској православној цркви. Од издавања у закуп одржава се Призренска богословија и стипендира се 300 ђака и студената са Косова и Метохије.[6]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Током разраде пројекта архитекте Крстић су одустале од нефункционалних елемената, попут аркада у приземљу и коначно завршиле пројектовање крајем 1936. године. Одређено је да буде изграђена на углу улица Александрове и Краља Милана, због чега је у пролеће 1937. порушен низ објеката, од двоспратнице поред палате Assicurazioni Generali на Теразијама до кафане "Ужице" у Александровој.[7] Изградња је започета 1937, темељи су освећени 6. септембра,[8] а завршена у априлу 1938. године. И у време градње извршене су неке мање исправке, а непосредно после Другог светског рата урађене су неке мање преправке у приземним просторијама. Игумановљева палата је угаона петоспратница. Декоративни мотив издуженог залученог отвора води порекло из српско-византијског стила, а пројектанти су га супротставили формалним одликама модернизма – мермерној облози фасаде, низовима правоугаоних прозора на последњем спрату, јакој надстрешници у приземљу, декоративним округлим прозорима на врху грађевине, декоративној шипки за заставу... У приземљу је пословни простор, док је на спратовима становање. Употребљени материјали одговарају стандардима периода у коме је објекат изграђен. Улази у зграду су декоративно обрађени у гипсу и штуко-мрамору. На фасади зграде налази се натпис: „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца“.
Скулптура[уреди | уреди извор]
На врху зграде првобитно се налазила скулптура Симе Игуманова са сирочићима, рад вајара Лојзе Долинара, "први групни вајарски рад у нашој земљи"[9][10], монтирана је крајем јануара 1939[11]. Група је представљала завештача са "рано преминулим сином и јужносрбијанском омладином, чији је велики добротвор".[12] Група скојеваца ју је 1950. године, у сред дана, чекићима разлупала.[13] Скулптура истог изгледа је поново враћена 22. априла 2021.[14][15][16][17]
Значај[уреди | уреди извор]
Игумановљева палата је једно од најзначајнијих дела архитеката Петра и Бранка Крстића, као и један од кључних објеката на коме се огледа процес трансформације традиционалног академског метода у модерни, те је због својих вредности проглашена за споменик културе (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1082/1 од 24.5.1977).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ М.Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1996
- ^ Ж. Р. П, Сима Андрејевић-Игуманов, Правда, 2.3.1941.
- ^ Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 216.
- ^ "Политика", 11. авг. 1938, стр. 7
- ^ Православље, бр. 1299. од 1. маја, Повратак скулптуре Сима Игуманов са сирочићима. Београд: СПЦ. 2021. стр. 43.
- ^ "Политика", 11. април 1937
- ^ "Политика", 7. септ. 1937
- ^ Време, 21. дец. 1938, стр. 5. digitalna.nb.rs
- ^ "Време", 31. јул 1938 - фото
- ^ "Време", 27. јан. 1939
- ^ "Политика", 6. феб. 1939
- ^ Кокотовић, Будимир (2021). Православље, бр. 1299. од 1. маја, Споменици Симе А. Игуманова, вечног добротвора богословија у Призрену и Нишу. Београд: СПЦ. стр. 41.
- ^ Враћа се круна на Игумановљеву палату („Политика”, 24. фебруар 2020)
- ^ „Завршава се обнова скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима””. Политика. 2. 3. 2021. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „Повратак скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима” (СПЦ, 22. април 2021)”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 22. 04. 2021.
- ^ Васиљевић, Бранка (23. 4. 2021). „Обновљена скулптура „Сима Игуманова са сирочићима””. Политика. Приступљено 23. 4. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- М.Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1996
- Ж. Р. П, Сима Андрејевић-Игуманов, Правда, 2.3.1941.
- Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Споменик културе - Игумановљева палата
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Непокретна културна добра
- Листа споменика
_-_Kula_Sibinjanin_Janka.jpg)
