Катрин Хепберн
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Катрин Хепберн | |||||||||||||||||||||||
 |
|||||||||||||||||||||||
| Име | Катрин Хоутон Хепберн | ||||||||||||||||||||||
| Рођена | 12. мај 1907. Хартфорд, Конектикат, САД  |
||||||||||||||||||||||
| Умрла | 29. јуни 2003. Олд Сајбрук, Конектикат, САД |
||||||||||||||||||||||
| Супруг | Ладлоу Огден Смит(1928-1942) | ||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||
Катрин Хепберн (енгл. Katharine Hepburn) је била америчка глумица, рођена 12. маја 1907. године у Хартфорду (Конектикат), а преминула 29. јуна 2003. године у Олд Сајбруку (Конектикат).
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Ране године
Хепберн је рођена у Хартфорду (Конектикат) у породици др. Томаса Норвала Хепберна, успешног уролога из Вирџиније и Катрин Марте Хојтон. Њен отац чврсто је подржавао идеју да се објаве информације о опасностима полних болести у време кад се о томе није говорило, док јој мајка била је борац за женска права. Хепбернови су захтевали чешћу породичну расправу о овим темама и многим другима, а као резултат свега њихова су деца била упозната са друштвеним и политичким проблемима. Деца Хепбернових никад нису напуштала собу без обзира о чему се говорило. Једном се врло млада Катрин Хепберн придружила мајци у протесту за женска права. Родитељи су децу охрабривали да изразе своја мишљења о свим питањима, укључујући секс. "Многи су нас презирали, али смо уживали у томе", рекла је после Хепберн о својој смелој либералној обитељи. Њезин отац инсистирао је да његова деца буду спортисти те их је уписивао на пливање, јахање, голф и тенис. Хепберн, која је хтела удовољити свом оцу, израсла је у добру спортискињу у својим тинејџерским годинама. Бавила се уметничким клизањем, голфом и пливањем. Априла 1921. године, док је посећивала пријатеље у Гринвич Вилеџу, Хепберн је пронашла старијег брата Тома, кога је сматрала својим идолом, како виси са греде поткровља на ужету. Њезина породица порицала је да је се сам убио, говорећи како је био сретан дечак. Инсистирали су на томе како је то био експеримент који је пошао у кривом смеру. Било је шпекулација како је дечак покушавао извести трик који је видео у сестриној представи. Катрин је била дубоко погођена његовом смрћу и пала је у депресију. Није се дружила са вршњацима, а већином се школовала у кући. Много је година славила Томов рођендан (8. новембар) као свој. Школовала се на колеџу Kingswood-Oxford School пре него што је отишла на Byrn Mawr College, где се говорило како је избачена због пушења и кршења правила. Завршила је историју и филозофију 1928. године, исте године кад је дебитовала на Бродвеју. Исте године се удала за бизнисмена Ладлоуа ("Лади") Огдена Смита, кога је упознала док је похађала Byrn Mawr College. Њезин и Смитов брак био је климав од почетка, она је инсистирала да он промени име у С. Огден Ладлоу, да га не мењају са познатом певачицом, Кејт Смит. Развели су се у Мексику 1934. године. Бојећи се да мексички развод није легалан, Ludlow се други пут развео у САД-у 1942. године, а неколико дана после се поновно оженио. Иако је њихов брак био промашај, Катрин Хепберн често је истицала своју захвалност на његовој финанцијској и моралној подршци у раним данима њезине каријере. " Лади " је остао дугогодишњи пријатељ са њом и њезином породицом. Године 1938. кућу Хепбернових у Олд Сајбруку (Конектикат) уништио је ураган. Хепберни су побегли пре самог удара.
[уреди] Позоришна каријера
Хепберн је своје глумачке вештине почела учити на Byrn Mawr, а после у репертоарним поориштима. Током задње године на Byrn Mawr, Хепберн је упознала младог продуцента који је имао репертоарно позориште у Балтимору (Мериленд), који ју је ангажовао за неколико мањих улога. Њезина прва главна улога била је у продукцији The Big Pond, која се приказивала у Great Neck (Њујорк). Продуцент је у задњи тренутак отпустио главну глумицу и замолио Хепберн да ускочи на то место. Била је то катастрофа, Хепберн је закаснила на представу, а онда заборављала своје реченице, спотицала се и говорила тако брзо да је била готово неразумљива. Добила је отказ, али је наставила радити у мањим репертоарним позориштима као замена за друге глумице. Касније је била ангажована за мању улогу у бродвејској представи, Art and Mrs. Bottle. Хепберн је поновно добила отказ, иако је поновно ангажована кад редитељ није успео пронаћи никога да је замени. Након још једног лета у репертоарним позориштима, 1932. године добија улогу Антиопе, амазонске принцезе у представи The Warrior's Husband, у којој је носила кратки костим, а добила је одличне критике. Хепберн је освојила Њујорк, а о њој се већ почело говорити у Холивуду. У представи, Хепберн је ушла на позорницу скочивши преко степеница носећи великог јелена на раменима. Скаут РКО-а Leland Hayward, са којим ће се после упустити у везу био је импресиониран њезиним телесним способностима па ју је замолио да дође на пробу за следећи пројект студија, A Bill of Divorcement, у којем су наступали Џон Баримор и Били Берк. У правом њезином стилу, захтевала је плату од 1500 долара седмично за филм (у то вријеме зарађивала је између 80 и 100 долара седмично). Након пробе, РКО је удовољио њезиним захтевима и ангажовао је. Са 171 центиметара, Хепберн је била једна од највиших женских звезда свог времена. Њезина филмска каријера почела је уз легендарног глумца Џона Баримора и редитеља George Cukor, који ће јој остати дугогодишњи пријатељ и сарадник. У једном од многобројних Баримерових покушаја да је одведе у кревет, штипнуо ју је за стражњицу на сету. Рекла је, "Ако то још једном направиш, престат ћу глумити." Баримор је одговорио, "Нисам ни знао да си почела, драга."
[уреди] Филмска каријера
РКО је био одушевљен реакцијом публике на A Bill of Divorcment и ангажовао Хепбернову новим уговором. Али њезино неконформистичко, анти-холивудско понашање изван филма, које ју је учинило једном од најомиљенијих филмских звезда и иконом феминизма, није одговарало шефовима студија који су се бојали како никад неће постати суперзвезда. Иако је била тврдоглава, њезина радна етика и талент били су непорециви, а следеће године (1933), Хепберн је освојила свог првог Оскара за најбољу глумицу, за наступ у филму Јутарња слава. Исте године, Хепберн је филму Мале жене, који је срушио све рекорде на бокс офису. Опијена својим успехом, Оскар па велики кино хит, Хепберн је осећала како је време да се врати позоришту. Одабрала је Језеро, али РКО то није допустио, па се вратила у Холивуд како би снимила филм Spitfire (1933). Две године касније освојила је свог другог Оскара за улогу у филму Alice Adams. Године 1938. је већ била звезда па је почела наступати и у комедијама као што су: Bringing Up Baby и Stage Door, које је критичари добро прихватили. Али је зато одазив публике био лош, па је ни добре критике нису спасиле од серије промашаја (The Little Minister, Spitfire, Break of Hearts, Sylvia Scarlett, A Woman Rebels, Mary of Scotland, Quality Street). Будући да су сви ови филмови доживели не успех на бокс офису, њезина каријера кренула је силазном путањом.
[уреди] „Отров бокс офиса“
Неке од особина због којих Хепбернову воле и данас - њезина неконвенционалност, изравност, анти-холивудски став - у то вријеме су почеле љутити публику. Искрена интелектуалка оштрог језика, пркосила је стереотипима о "плавушама секс-бомбама" те ере, носећи обично женска одела и презирући шминку. Славан је био њезин тешки однос са новинарима, редовно је одбијала интервјуе па је публика није боље упознала. Кад је говорила у медијима, говорила је лажи забављајући саму себе. Хепберн се први пут сусрела са медијима након успеха филма A Bill of Devorcement, а новинари су окупирали кабину на броду City of Paris у којој су били смештени она и њезин муж. Новинар ју је упитао јесу ли они заправо у браку; Хепберн је одговорила, "Не сећам се." Након тога, други новинар ју је упитао имају ли дјеце; Хепберн је одговорила: "Двоје беле и троје црне." Њезина аверзија према медијима потрајала је до 1973. године, кад се појавила у The Dick Cavett Show како би дала интервју који се растегнуо на два дана. У раној каријери је често знала бити заједљва према обожаватељима - иако је то попуштало док је старила, Хепберн је често одбијала захтеве за аутограмом, сматрајући то насртањем у њезину приватност. Међутим, на филмским сетовима се често дружила са људима и руковала се с њима. Упркос томе, њезина склоност да одбија давати аутограме и одговара на приватна питања донела јој је надимак "Катрин од Ароганције" (алузија на Катрин од Арагона). Убрзо је публика почела зазирати од њезиних филмова. Док се Хепберн опорављала од серије неуспеха, 1938. године се појавила анкета у којој су она (заједно с Фредом Астером, Џоан Крофорд, Марлен Дитрих и другима) проглашена "отровом бокс офиса". Године 1939. је требала учинити услугу продуценту Дајвиду О. Селзнику и глумити Скарлет О'Хару јер нико није хтео улогу. Хепберн је говорила како нема довољно сексепила којег је улога захтевала и рекла Селзнику како његов студио треба другу глумицу. Хепберн је ипак темељно вежбала за улогу за случај да Селзник не нађе одговарајућу глумицу. Ноћ пре рока, Селзник је коначно ангажовао Вивијен Ли. Непозната Хепберновој и остатку Холивуда, Вивијен Ли је већ требала пре бити ангажована за улогу, али то се ипак није догодило због британског нагласка. Осим тога, изазвало би контроверзе будући да је била у вези са Лоренсом Оливијеом док се он разводио. Огромна "потрага за Скарлет" била је оркестрирана како би се чинило да ниједна друга глумица не одговара улози, што је изазвало још већи шок кад је улогу добила Вивијен Ли. Хепберн је после била деверуша на венчању Ли и Оливијеа 1940. године. Остале су пријатељице све до смрти Вивијен Ли, 1967. године. Жудећи за повратком у позориште, Хепберн се вратила коренима на Бродвеју, наступивши у представи Филадлфијска прича, драми коју је посебно за њу написао Филип Бари, а годину дана касније је наступила у филмској верзији његове драме Холидеј. Уз помоћ бившег љубавника Хауарда Хјуза, откупила је права на представу и продала их МГМ-у, који је адаптирао драму у највећи хит 1940. године. Као део договора са МГМ-ом, Хепберн је требала одабрати редатеља – Џорџа Кукера - и остале глумце – Карија Гранта и Џејмса Стјуарта. Номинована је за Оскара за најбољу глумицу. Појачала је Стјуартов наступ, који је добио Оскара. Њезина каријера оживела је готово преко ноћи.
[уреди] Хепберн и Спенсер Трејси
Хепберн је први пут наступила са Спенсером Трејсијем у филму Жена године (1942), којег је режирао Џорџ Стивенс. Иза кулиса пар се заљубио, почевши оно што ће постати једна од најпознатијих филмских романси, иако је Трејси већ био ожењен. Постали су један од најпрепознатљивијих холивудских парова и на филму, а и ван њега. Хепберн, са својом оштроумношћу и јединственим нагласком Нове Енглеске, надопунила је Трејсијев раднички мачизам. Кад их је Jospeh Mankiewicz упознао, Хепберн, која је носила високе потпетице које су надодале неколико центиметара њеној виткој појави, је рекла, "Бојим се да сам превисока за вас, господине Трејси". Mankiewicz је узвратио, "Не брини се, убрзо ће те он стесати". У Хепбернином некрологу из Дејли телеграфа стоји: "Хепберн и Трејси били су најпривлачнији кад су се најжешће свађали: било је тешко рећи уживају ли више у свађи или једно у другоме." Већином би у њиховим заједничким филмовима највише искрило кад су покушавали наћи равнотежу снаге. Секси речкања око моћи и контроле готово увек би се решавала договором. Заједно су се појавили у девет филмова, међу осталим Адамово ребро (1949), Пат и Мике (1952) и Погоди тко долази на вечеру (1967), за који је Хепберн добила свој други Оскар као најбоља глумица. Пар је вешто скривао своју везу од јавности, користећи задње улазе у студија и хотеле, избегавајући новинаре. Хепберн и Трејси били су пар за десетљећа, али нису живели заједно све до задњих Трејсијевих година. И тада су живели у одвојеним кућама. Трејси, католик, био је у браку са покојном Louise Treadwell од 1923. године, и остао у њему све до своје смрти. Пре Трејсија, Хепберн је имала неколико веза са холивудским редитељима и познатим особама, као што је Леланд Хејворд. Позната је њезина веза са милијардером, авијатичаром Хауардом Хјузом. Трејсију је, међутим, она била једина права љубав. Хепберн је узела пет година паузе након филма Дуго путовање у ноћ (1962) како би се бринула за Трејсија, код кога се здравље све више погоршавало. Из поштовања према Трејсијеој породици, Хепберн није била на сахрани. Описала је како је била прежалосна да уопште погледа Погоди тко долази на вечеру, рекавши како је филм пробудио сећања на Трејсија која су била преболна. Лик Хепбернове се појављује и у биографском филму Мартина Скорзезеа о Хауарду Хјузу из 2004. године, Авијатичар. Међутим, филм је измишљени приказ Хепбернине и Хјузове везе, а многи делови филма везани за њихову везу су нетачни. Хепберн није, као што је приказано у филму, оставила Хјуза због Трејсија; Хепберн и Хјуз су се разишли неколико година раније, тачније 1938. године.
[уреди] Афричка краљица
Хепберн је можда највише остала у сећању по улози у филму Афричка краљица (1951), за коју је примила пету номинацију за Оскара, али је награду ипак однела Вивијен Ли за филм Трамвај звани жеља. Глумила је укочену мисионарку у Африци која уверава лика којег глуми Хамфри Богарт, капетана брода и алкохоличара, да искористи свој брод за напад на немачки брод. Филм је сниман већином у Африци, а готово сви глумци и екипа су оболили од маларије и дизентерије - осим редитеља Џона Хјустона и Богарта, који уопште нису пили воду. Хепберн, кћер уролога, није одобравала њихово пиће и савесно пила литре воде сваки дан њима у инат. Тако је оболила од дизенетерије да је боловала и кад се вратила кући, неколико месеци после снимања. Путовање и филм тако су се снажно одразили на њу да је написала књигу о снимању филма: The Making of the African Queen: Or How I Went To Africa With Bogart, Bacall and Huston and Almost Lost My Mind , која је постала бестселер кад је њој било 77 година.
[уреди] Каснија филмска каријера
Након Афричке краљице Хепберн је често глумила усиделице, а највише се истичу глуме у филмовима Летње доба (1955) и The Rainmaker (1956), иако су је неки сматрали престаром за такве улоге, будући да је имала 49 година. Зарадила је и номинације за најбољу главну глумицу у филмовима адаптираним из позоришних драма, као гђа. Venable у драми Тенесија Вилијамса Изненада, прошлог лета (1959) и Мери Тајрон у филмској верзији драме Јуџина О`Нила из 1962. године, Дуго путовање у ноћ. Хепберн је освојила свог другог Оскара за улогу у филму Погоди ко долази на вечеру. Увек је говорила како верује да је награда била почаст Спенсеру Трејсију, који је умро убрзо након завршетка снимања. Следеће године је освојила рекордног трећег Оскара за улогу Елинор од Aquitanije у филму Зима једног лава, награду коју је поделила са Барбром Стрејсанд за њезину глуму у филму Смешна девојка. Петер О'Тул, њезин партнер у филму Зими једног лава, рекао је у многим интервјуима како му је Хепберн најдража сарадница. Он и Хепберн остали су велики пријатељи све до њезине смрти. О'Тул је своју кћер, Кејт О'Тул, назвао по Хепберновој. Хепберн је наставила снимати филмске адаптације позоришних драма, као што су The Madwoman of Chaillot (1969), Жене из Троје (1971) (Еурипидова драма), и драма Едварда Албија, A Delicate Balance (1973). Године 1975. је освојила награду Еми за главну женску улогу у телевизијској драми Љубав међу рушевинама, у којој је наступио и Лоренс Оливије, а режирао Џорџ Кукер. Наступила је и са Џоном Вејном у филму Рустер Когберн, што је заправо била вестерн верзија Афричке краљице. За улогу у филму Летњиковац (1981) освојила је свог четвртог Оскара, а наступила је заједно са Хенријем Фондом. Године 1994. је снимила своја последња три филма - Један Божић, темељен на краткој причи Трумана Капотеа, као Џини у ремакеу Љубавне афере, и Ово не може бити љубав, који је режирао један од њезиних најбољих пријатеља, Ентони Харви.
[уреди] Смрт
Хепберн је преминула 29. јуна 2003. године природном смрћу у Фенвику, у породичној кући Хепбернових у Олд Сајбруку, а имала је 96 година. У почаст њезином позоришном раду, на један сат су пригушена светла на Бродвеју. Књига А. Скота Берга, Kate Remembered, објављена је само тринаест дана након њезине смрти. Документује њезино пријатељство са Бергом. Књига је представљена као аутобиографија, али то је Њујорк тајмс довео у питање. Године 2004., према Хепберниним жељама, све што је поседовала стављено је на аукцију у Њујорку. Брижно је скупљала велику количину материјала везаног за своју каријеру у Холивуду, као и приватне ствари као што је биста Спенсера Трејсија коју је сама направила, и властита уља на платну. Аукцијом је скупљено неколико милиона долара, које је Хепберн оставила породици и блиским пријатељима, као што је телевизијска новинарка Синтија Макфаден.
[уреди] Филмографија
- One Christmas (1994)
- Love Affair (1994)
- This Can't Be Love (1994)
- The Man Upstairs (1992)
- Laura Lansing Slept Here (1988)
- Mrs. Delafield Wants To Marry (1986)
- The Ultimate Solution Of Grace Quigley (1984)
- Grace Quigley (1984)
- On Golden Pond (1981)
- The Corn Is Green (1979)
- Olly, Olly, Oxen Free (1978)
- The Great Balloon Adventure (1978)
- Rooster Cogburn (1975)
- Love Among The Ruins (1975)
- A Delicate Balance (1973)
- The Glass Menagerie (1973)
- The Trojan Women (1971)
- The Madwoman Of Chaillot (1969)
- The Lion In Winter (1968)
- Guess Who's Coming To Dinner (1967)
- Long Day's Journey Into Night (1962)
- Suddenly, Last Summer (1959)
- Desk Set (1957)
- The Rainmaker (1956)
- Summertime (1955)
- Pat And Mike (1952)
- The African Queen (1951)
- Adam's Rib (1949)
- State Of The Union (1948)
- Song Of Love (1947)
- The Sea Of Grass (1947)
- Undercurrent (1946)
- Without Love (1945)
- Dragon Seed (1944)
- Keeper Of The Flame (1943)
- Woman Of The Year (1942)
- The Philadelphia Story (1940)
- Holiday (1938)
- Bringing Up Baby (1938)
- Quality Street (1937)
- Stage Door (1937)
- Mary Of Scotland (1936)
- A Woman Rebels (1936)
- Sylvia Scarlett (1936)
- Alice Adams (1935)
- Break Of Hearts (1935)
- The Little Minister (1934)
- Spitfire (1934)
- Morning Glory (1933)
- Little Women (1933)
- Christopher Strong (1933)
- A Bill Of Divorcement (1932)
[уреди] Спољашње везе
- IMDb Катрин Хепберн на IMDb ((en))
