22. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. август (22.08) је 234. дан у години по грегоријанском календару (235. у преступној години) До краја године има још 131 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1567. — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Холандије, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Холандије.
- 1642. — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници. Рат окончан 1645. поразом краља, који је на основу пресуде револуционарног суда погубљен 1649.
- 1859. — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Хабзбуршке монархије цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“.
- 1910. — Јапан анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.
- 1914. — Аустро-Угарска у Првом светском рату објавила рат Белгији.
- 1941. — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.
- 1941. — Из затвора у Сремској Митровици побегла 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. Организацију бекства спровели казнионички комитет КПЈ и Окружни комитет СКОЈ-а за Срем (види: Бег из Сремскомитровачког затвора 1941.).
- 1971. — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонсалеса, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.
- 1991. —
- Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације.
- Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа.
- 1995. — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.
- 1996. — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.
Рођења [уреди]
- 1854. — Милан Обреновић, српски кнез и краљ.
- 1862. — Клод Дебиси, француски композитор.
- 1904. — Денг Сисијан, кинески државник, познат као Денг Сјаопинг.
- 1963. — Тори Ејмос, америчка рок пијанисткиња.
- 1971. — Војин Ћетковић, српски глумац.
- 1982. — Живко Гоцић, српски ватерполиста.
- 1974. — Ивана Петерс, српска рок певачица
Смрти [уреди]
- 408. — Стилихон, римски војсковођа.
- 1350. — Филип VI Валоа, француски краљ (1293.)
- 1485. — Јорк Ричард III, енглески краљ.
- 1883. — Иван Сергејевич Тургењев, руски писац.
- 1942. — Михаил Михајлович Фокин, руски балетски играч, кореограф и педагог.
- 1958. — Роже Мартен ди Гар, француски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1937.
- 1976. — Жуселино Кубичек је био бразилски политичар, председник Бразила од 1956 до 1961. године
- 1978. — Џомо Кенијата, председник Кеније.
- 2001. — Фред Хојл, британски астроном и математичар.
- 2010. — Стјепан Бобек, југословенски фудбалски репрезентативац и стручњак.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1864. — потписана Женевска конвенција о заштити рањеника за време трајања ратних дејстава, која је била увод у оснивање Међународног црвеног крста.
- Српска православна црква данас прославља:
