Маргита Херцл

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Маргита Херцл
Лични подаци
Датум рођења(1900-02-27)27. фебруар 1900.
Место рођењаСуботица, Аустроугарска
Датум смртијануар 1942.(1942-01-00) (41 год.)
Место смртиЧемерница, НДХ
ДржављанствоКраљевина Југославија
Религијајудаизам
ОбразовањеМедицински факултет у Бечу
Научни рад
Пољепедијатрија

Маргита Херцл (Суботица, 27. фебруар 1900 – Чемерница, јануар 1942) је била специјалиста за дечије болести, борац за еманципацију жена и њихова права. Као лекар учествовала је у Народноослободилачкој борби.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 1900. године у Суботици као прво дете (од укупно троје) од мајке Арабеле Ајхнер (Eichner Arabella), по занимању домаћица (На мађарском говорном подручју су жене склапањм брака губиле своје лично име и презиме и преузимале супругово на које се додавао прилепак né. Тако се мајка Маргита Херцл презивала Herczl Vilmosné. Све до седамдесетих година прошлог века ово је била обавезна пракса и законска регулатива[1] ) и оца Вилмоша (или Вилима) Херцла (Herczl Vilmos) по занимању трговца колонијалном робом. Породица је увећана за још двоје дјеце: Ружу (1904) и Михајла (1907).[2]

Мултикултурна и мултиконфесионална средина у којем је одрастала засигурно је утицала на формирање њеног идентитета, нарочито имплицитни антисемитизам којем је била изложена. У време када Маргита Херцл треба да почне да студира, тачније по завршетку Првог светског рата (1919), Суботица улази у састав Краљевине Југославије; сада су се промениле и друштвено-политичке околности свакодневног живота, које се тичу званичног става према јеврејском живљу и његовог права и „новог“ језика у званичној употреби - српскохрватског.[3] Њен отац је у Суботици отворио продавницу мјешовите робе.[4].

Школовање[уреди | уреди извор]

У Суботици завршава 4. разреда Женске практичне школе при школи за школовање учитеља и Државну женску грађанску школу (мађ. Мagyar királyi állami polgári leány iskola) коју је похађала од 1910. до 1914.[2] Сведочанства завршених разреда показују да је настава била на мађарском језику, да је Маргити за матерњи језик уписан управо тај језик (мађарски), да је у шкoли изучавала немачки језик и да је била веома добра ученица. Осим рачуна, геометрије, аритметике, земљописа, краснописа, Маргита је учила певање, сликање, цртање и ручни рад. Српскохрватски је научила у свакодневној комуникацији. Маргита је од најранијих дана располагала разноврсним инвентаром знања и вештина (нарочито језичких) који су обликовали њен осећај за другост и за оне који/е имају мање друштвене моћи.

За касније школовање до одласка на факултет у Беч недостаје архивска грађа у родној Суботици. С обзиром да је ову школу завршила са 14 година, морала се школовати даље, јер је то био предуслов за студије медицине. Студирала је на Медицинском факултету у Бечу, а 19. октобра 1928. положила специјализацију за дечије болести[5].

По завршетку студија враћа се у Суботицу где ради на месту шефице Дечије поликлинике.[6]. То је било Одељење за дечије болести при Бесплатној државној амбуланти.[7]. Лекарски позив је у свим земљама Европе био први доступан Јеврејима[8], а у Суботици је између два светска рата „лекарски сталеж био део малобројне интелектуалне елите“[9].

Рад и активизам у Бањој Луци[уреди | уреди извор]

Само две године након завшетка специјализације, тачније 31. маја 1930. године др Херцл напушта Суботицу и наставља докторску каријеру у Бањој Луци.[5] Прави разлог овог премештања данас није познат. Полаже и Државни стручни испит при Краљевској Бачкој управи пред стручном комисијом.[2] Лекарски посао обавља у Хигијенском заводу у Бањој Луци. Др Вујичић, старешина др Херцл, оценио ју је оценом врло добар и сматрао је марљивом, поузданом и да успешно обавља своје дужности. Током лекарске каријере налазила се на руководећим функцијама у Дечијој поликлиници Хигијенског завода (мада своју децу није имала), а касније и у Одељењу за заштиту мајке и детета. Истовремено ради у опоравилишту на Озрену[6].

Др Херцл је значајна за развој медицине и лекарске праксе у Бањој Луци, јер је била међу првим лекаркама које су отвориле своју приватну ординацију у овом граду. Иако је била специјалисткиња за дечије болести, у својој ординацији је пружала и услугу уметног сунчања са кварц лампом, што је тада било новина за Бању Луку.[2] Активно је учествовала у раду Лекарске коморе у Бањој Луци, односно Лекарске коморе Врбаске бановине[10]. Од посебног је значаја њен активизам у бањалучком Женском покрету: при оснивању 1. септембра 1935. године изабрана је за једну од чланица Управног одбора (За председницу Месне организације Женског покрета у Бањој Луци изабрана је супруга судије Ладића, за секретарицу Боса Љубоја, а у управу су изабране Ружа Ољача, Марина Поповић (председница Надзорног одбора), Беба Мандровић Биргер, Ева Шмит, Катица Сарафин и Анка Поповић[11]. Девојке и жене тог времена у Женски покрет доводи свест о неравноправности и економској дискриминацији пошто нису добијале исту плату као мушкарци, посебно ако су у браку[12]. Женском покрету се прикључују бројне младе интелектуалке, раднице, девојке из угледних породица, па чак и девојке које су носиле зар[13]. Учитељице су биле међу најбројнијим чланицама, нарочито након усвајања амандмана на Закон о основним школама (1937), по коме су учитељице могле да остану у служби једино уколико се венчају са учитељима[12]. Бањалучки Женски покрет држи бројне курсеве и предавања, од којих су посебно значајни они за описмењавање жена, курсеви дактилографије, стенографије, кројења и шивења којима стичу основно знање за започињање самосталне професије.

Др Херцл се ангажује и у Црвеном крсту, тачније у Секцији подмлатка Врбаског бановинског одбора Друштва Црвеног крста (Подмладак Црвеног крста била је хуманитарна организација, која је имала за циљ да пружи помоћ сиромашним ученицима и ученицама, нпр. оброцима у народној кухињи). Секција од 1933. године организује прославу Дана мајки, у оквиру које је и свечана академија у Банском двору посвећена улози мајке у друштву. На једној од свечаних академија др Херцл држи говор и тада истиче значај мајки и прославе Дана мајки[14]. Под покровитељством Црвеног крста др Херцл води курс за будуће мајке у просторијама бањолучке гимназије, у периоду 7. марта до 12.априла школске 1939/40. године[15].

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Спој женског активизма и лекарске праксе др Херцл проширује и антифажистичким деловањем – постаје партизанка децембра 1941. године Напуштање Бање Луке правда наводним одласком на одмор у Загреб. Дана 14. јануара 1942. отпуштена је из службе [16]. Жупска редарствена област у Бањој Луци распиује за њом потерницу 14. фебруара 1942. Управитељ Жупске редарствене области у Бањој Луци, др Иво Громс упућује 20. јула 1942. Заштитном редарству Бањалука попис грађана Бањалуке који су се одметнули у шуму на ком је била и Маргита.

Др Даница Перовић у чланку „Развој санитетске службе у Централној Босни 1941–1944. године“ поделила је сећање на др Херцл: „Она је била мађарска Јеврејка, прва од лекара који су пошли у борбу 1941. године из Бањалуке. Постављена је на дужност управника Одредске болнице у Чемерници. Чемерница је неприступачна, висока и хладна планина у углу између Угра и Врбаса, зими завејана високим снегом, пуна вукова и медведа...“.[17] Описала је др Херцл на следећи начин: „Управник болнице др Херцл била је мирна и тиха, радила је само у болници. На терен је ретко излазила. Према рањеницима била је пажљива, често је питала докле ће ово трајати, када ће се рат свршити и када ћемо се ослободити. Она је подучавала у завијању и њези рањеника.“[17] У јануару 1942. године четничка војска напада болницу у којој је др Херцл радила. Гину скоро сви рањеници и болесници и део болничког особља - међу њима и докторка Маргита Херцл. Данас се име др Маргите Херцл налази уклесано на спомен плочи Војномедицинске академије у Београду.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kegyes, Erika (2008). Genderbilder aus Ungarn. Erlebnisse der ungarischen Genderforschung. Hamburg: Verlag Dr. Kovacs. стр. 80-81. 
  2. ^ а б в г Bašaragin, Margareta (2020). Znamenite Jevrejke Subotice (PDF). Subotica: Udruženje „Ženske studije i istraživanja. стр. 20. 
  3. ^ Bašaragin, Margareta; Gajić, Draga (2020). Dr Margita Hercl (1900–1942): antifašistkinјa i lekarka; u NAUČNICE U DRUŠTVU : Radovi sa konferencije održane od 11. do 13. februara 2020. u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu (PDF). Beograd: Etnografski institut SANU. стр. 363—364. ISBN 978-86-7587-106-4. 
  4. ^ Петровић, Коста (1928). Суботица и купалиште Палић. Суботица: Градска штампарија Суботица. стр. 144. 
  5. ^ а б Белић, Угљеша (1918). Родна димензија енциклопедијског текста: идеологизација и интеркултуралност. (PDF). Нови Сад: Фондација академика Богумила Храбака за штампање докторских дисертација, ВАНУ. стр. 53. Приступљено 29. 4. 2020. [мртва веза]
  6. ^ а б Гајић, Драга (2017). Родне студије, oral history и брига за континуитет сјећања на животе и стваралаштво жена Бањалуке. Бањалука: Графид. стр. 81. 
  7. ^ Петровић, Коста (1928). Суботица и купалиште Палић. Суботица: Градска штампарија Суботица. стр. 53. 
  8. ^ Јелић, Душан (1987). „Кратак преглед историје суботичких Јевреја и њиховог доприноса развоју града”. Зборник 5. Студије, архивска и мемоарска грађа о историји суботичких Јевреја: 24. 
  9. ^ Мачковић, Стеван. „Знаменити суботички лекари између два рата (1918-1941) ангажовани у другим јавним делатностима”. Суботица некада. Приступљено 29. 4. 2020. 
  10. ^ а б Стојнић, Бојан; Стошић, Верица (2017). Бањалучки љекари у Краљевини Југославији. Бањалука: Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске. стр. 182-183. 
  11. ^ Вукмановић, Милан; et al. (1985). Бањалука у радничком покрету и НОБ - Зборник сјећања II. Бањалука: Институт за историју у Бањалуци. стр. 247. 
  12. ^ а б Вукмановић, Милан; et al. (1985). Бањалука у радничком покрету и НОБ - Зборник сјећања II. Бањалука: Институт за историју у Бањалуци. стр. 271. 
  13. ^ Вукмановић, Милан; et al. (1985). Бањалука у радничком покрету и НОБ - Зборник сјећања II. Бањалука: Институт за историју у Бањалуци. стр. 286. 
  14. ^ Лазаревић Ковачевић, Надежда (2014). К'о лепи сан - Златно доба грађанске Бањалуке 1929-1941. Бањалука: Бесједа. стр. 288. 
  15. ^ Вујић, Милутин; Зељковић, Никола (1996). Сто година Бањалучке гимназије. Бањалука: Гимназија Глас српски. стр. 91. 
  16. ^ Narodne novine, број 72/1942
  17. ^ а б Perović, Danica (1977). „Razvoj sanitetske službe u centralnoj Bosni 1941 – 1944. godine“. U Žene Bosne i Hercegovine u narodnooslobodilačkoj borbi 1941 – 1945. godine: sjećanje učesnika. Sarajevo: Svjetlost. стр. 260—261. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргита_Херцл&oldid=27454253”